Novi kineski balkanski poredak

Piše IGOR JOVANOVIĆ

Trenutno region Balkana sigurno nije globalno interesantan poput Bliskog istoka, ali se zavaravaju oni koji misle da se i ovde ne odvijaju značajne borbe velikih sila. Jedna od odlučujućih bitaka na balkanskom području biće ona za kineski novi put svile, čiji je cilj da uspostavi ekonomski koridor sa Rusijom i Mongolijom. Važan deo tog koridora treba da prođe i kroz Srbiju, što nas ponovo dovodi na, kako bi rekli američki zvaničnici, „liniju vatre“

Takozvani balkanski deo kineskog novog puta svile treba da spoji grčku luku Solun sa mađarskom prestonicom, a brza pruga između Beograda i Budimpešte jedan je od prioriteta na tom putu. Zato je modernizacija pruge, koja će omogućiti vozovima da na toj deonici putuju do 150 kilometara na čas, bila među najznačajnijim projektima dogovorenim na prošlonedeljnom samitu Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope.

Kineski zvaničnici, domaćini dvodnevnog samita u gradu Sudžou, pridali su veliku pažnju tom poslu, koji treba da bude realizovan sa srpskim i mađarskim vlastima. O tome svedoči i podatak da je kineski premijer Li Kećijang izgradnju moderne železničke pruge između Beograda i Budimpešte posebno pomenuo u uvodnom govoru na ekonomskom forumu 24. novembra. Novinska agencija „Sinhua“ prenela je njegovu izjavu da će izgradnja početi do kraja 2015, a završiti se za dve godine. Prema njegovim rečima novom prugom će se tada putovati više nego dvostruko brže.

U globalnim razmerama kineska ekonomija je sada na drugom mestu u svetu, odmah iza američke. Iako pojedini ekonomisti upozoravaju da kineski privredni rast više nije tako ubrzan kao prethodnih godina, i da se Kina može suočiti sa velikim ekonomskim poteškoćama u bliskoj budućnosti, izvesno je da SAD strahuju od toga da će im azijski tigar ugroziti svetski primat. Zbog toga je Amerikancima sigurno najveći problem potencijalno čvrsto partnerstvo Rusije i Kine koje je poslednjih nedelja počelo da prerasta puke ekonomske interese. Najpre je Kina saopštila da se aktivnije pridružuje naporima Rusije i Zapada u borbi protiv terorizma, da bi 1. decembra bila objavljena i vest da će Kina i Rusija u 2016. godini osnovati zajedničku novinsku agenciju koja će raditi u obe države. Stvaranje tog moćnog medijskog konglomerata svakako će dodatno ojačati privrednu saradnju dve strane, koja se sada uglavnom odvija preko Evroazijske ekonomske unije i ekonomskog regiona „Put svile“.

[restrictedarea]

EVROAZIJSKO PARTNERSTVO Naime, Evroazijska ekonomska unija pokrenuta je 2015. kao carinska unija Rusije, Kazahstana i Belorusije, a kasnije su joj se priključile Jermenija i Kirgistan.

Novi „Put svile“ je kineski projekat, čiji je cilj da uspostavi ekonomski koridor sa Rusijom i Mongolijom. Ruski predsednik Vladimir Putin i kineski lider Si Đinping potpisali su u maju sporazum o saradnji u povezivanju razvoja Evroazijske ekonomske unije sa ekonomskim projektom „Puta svile“, uz niz drugih sporazuma iz oblasti energetike, trgovine i finansija.

Izvesno je da Amerikanci neće gledati razvoj te saradnje skrštenih ruku, pa ni deo koji se odnosi na Balkan. O tome svedoči čitav niz nestabilnosti koje potresaju poluostrvo – od teške političke krize u Makedoniji, preko gotovo svakodnevnih sukoba na Kosovu, do učestalih problema u funkcionisanju Crne Gore i BiH. Za sada se čini da su SAD dobile značajnu rundu u borbi time što su minirale ili značajno odložile realizaciju važnog ruskog energetskog projekta u regionu – gasovoda „Južni tok“. Taman kada se činilo da bi da taj projekat, koji bi doneo brojne geopolitičke i ekonomske koristi Srbiji, mogao da vaskrsne kroz takozvani „Turski tok“, sve je otišlo u dim 24. novembra kada je Turska oborila ruski „suhoj“ na granici sa Sirijom i dovela svet na ivicu opasnog sukoba.

Pošto je izvesno da ruski gasni projekti neće skoro proći Balkanom, Amerikanci odrešenih ruka mogu da nadziru šta to u regionu planira Kina. Peking je na ranije održanim skupovima sa 16 država istočne i srednje Evrope saopštio da je za projekte sa tim zemljama izdvojio deset milijardi dolara. Na prošlogodišnjem samitu u Beogradu rečeno je da je za saradnju Kina odvojila još tri milijarde dolara. Sada se pak pominje da bi državama u Evropi azijski partner mogao da obezbedi i neograničena sredstva preko Azijske investicione banke, uz uslov da se pronađu kvalitetni projekti koji bi doneli i ekonomsku korist Kinezima.

 

SRBIJA U FOKUSU Sve te najave Srbiju lako mogu dovesti i u fokus globalnih sila jer se veliki kineski projekti najavljuju baš u našoj državi. Svakako da je trenutno najznačajnija modernizacija pruge Beograd‒Budimpešta, za koju Srbija treba da dobije i donaciju od oko pet miliona dolara. No to nije jedini posao koji Kinezi najavljuju u Srbiji. Zanimljivo je da je Kina svoj prvi most u Evropi izgradila baš u Beogradu (između Zemuna i Borče) i time i na evropskom tlu demonstrirala moć i brzinu svojih građevinaca. S druge strane, Beograd je zagledan ka EU, ali je već dugo jasno da posrnula Unija ne može (a možda i neće) da pokrene ono što je Srbiji ekonomski najpotrebnije – reindustrijalizaciju zemlje. Čini se da tako nečemu sada može da pristupi samo Kina.

Ali Peking nema mnogo ekonomskog interesa da razvija industriju u drugim državama. Kina je tržište na kom se svake godine mora obezbediti oko 16 miliona novih radnih mesta, i Kinezi nisu ljudi koji rado otvaraju fabrike van svoje zemlje. Pored toga, nema proizvoda koji se može jeftinije proizvesti van Kine, bilo da je reč o Srbiji, ili bilo kojoj drugoj evropskoj državi. Međutim, iako nema ekonomskih interesa, Kina može da pronađe političke motive da se angažuje oko ekonomskog prosperiteta Srbije. Beograd treba da je ubedi kako je Srbija pravi kineski prijatelj i da će, ako ikada Srbija uđe u Evropsku uniju, Kinezi tamo dobiti iskrenog prijatelja. A to neće biti lak zadatak.

Sada Srbija može da se pohvali većim brojem projekata sa Kinezima, koji ipak nisu dovoljni da promene ekonomski krvotok zemlje. Ali pojedini dogovoreni poslovi na samitu u Sudžou, ukoliko budu realizovani, mogu značajno da doprinesu boljitku ekonomske situacije i perspektive u Srbiji. No kako je od potpisa do realizacije posla uvek dug put na Balkanu, građanima Srbije ne preostaje ništa drugo do da budu realni optimisti da će najavljeno biti i realizovano.

Od svega što je srpska delegacija dogovorila tokom prošlonedeljne posete Kini svakako je najvažnija mogućnost da kineska kompanija HBIS preuzme Železaru u Smederevu, o čijem poslovanju i nakon ulaska stranog menadžmenta postoje brojne kontroverze. Takođe, Kinezi u Srbiji traže i zgodnu lokaciju za industrijsku zonu u koju bi došle njihove, ali i druge zainteresovane firme.

U razgovoru sa srpskom delegacijom i kineski predsednik Si Đinping je naveo da dve države ne vezuju samo ekonomski interesi, i naglasio da je dugo i tradicionalno prijateljstvo, kao i političko poverenje između Srbije i Kine, dovelo do toga da je Srbija za Kinu jedan od prioriteta. „Kina želi da sarađuje sa Srbijom u oblasti infrastrukture, poljoprivrede, energetike, telekomunikacija, ali i u drugim granama poput kulture i turizma“, izjavio je kineski predsednik.

Inače, forum u Sudžou samo je nastavak razvoja srpsko-kineskih odnosa, ubrzanih nakon prošlogodišnje posete premijera Kine Beogradu. Tada je potpisano 14 različitih sporazuma, od kojih je za Srbiju najznačajniji bio onaj sa kineskom „Eksim bankom“ kojim je regulisan ugovor o kreditu od 608,26 miliona dolara za izgradnju drugog bloka Termoelektrane „Kostolac“. To će ujedno biti prvi energetski objekat u Srbiji podignut u poslednjih 25 godina. Ugovorom bi do 2019. godine trebalo da nikne novi blok snage 350 megavata, kao i da se proširi kop Drmno sa eksploatisanih devet na 12 milona tona uglja godišnje. Pored toga, kineske kompanije trebalo bi da rade i na dve deonice Koridora 11, tačnije na delovima puta Surčin‒Obrenovac i Čačak‒Požega. Uz sve to, srpski premijer Aleksandar Vučić najavio je i mogućnost da Kinezi u Srbiji izgrade fabriku šavnih cevi u koju bi bilo uloženo oko 300 miliona evra.

U svakom slučaju izgleda da za Srbiju ima mesta na novom kineskom putu svile. Ako iskoristi neke od ukazanih šansi, naša država bi mogla da ima i veći privredni rast od onog zacrtanog na jedan odsto u sledećoj godini. No Srbija je poznata po tome što ume da promaši i šanse koje su drugima ziceri. A izvesno je i da će deo zapadnih država u najmanju ruku s neodobravanjem gledati na jačanje kineskog uticaja u srcu Balkana i da će pritiskati Beograd zbog toga. Ali saradnja sa Kinom je jedna od retkih šansi za preko potrebnu reindustrijalizaciju Srbije i naše vlasti oko te prilike ne bi smele da prave kompromise.

[/restrictedarea]