Lagodno „prokletstvo“ Tonija Blera

za „Pečat“ iz Londona Dejan Lukić

Šta su bivši premijer Ujedinjenog Kraljevstva i njegov šef diplomatije tajili o svemu što se zbivalo sa britanskim građanima u Gvantanamu

Prošle sedmice deo britanske štampe otvorio je još jednom aferu američkog mučilišta na Kubi, u kojoj su prsti britanskog političkog vrha bili duboko uronjeni u „gvantanamo pekmezu“, daleko više nego što se do sada znalo i mislilo.

U PRISUSTVU BRITANSKIH AGENATA U prvoj ispovesti posle povratka u London, nakon što je 14 godina bio zatočen u ovom zloglasnom američkom zatvoru za islamiste, britanski građanin i rezident Šaker Amer detaljno je ispričao o mučenju koje je preživao u Gvantanamu.

Tvrdi da su Toni Bler i Džek Strou znali za njegovu ilegalnu otmicu od strane agenata britanskih obaveštajnih službi, kao i da su bili informisani o njegovom mučenju. Ispričao je kako je kidnapovan u Avganistanu, zatvoren u Bagramu na severu Kabula i kako je tamo „preko stotinu sati“ ispitivan „unapređenom tehnikom isleđivanja“. Za to vreme bio je zverski mučen, a „tretmanu“ su sve vreme prisustvovali agenti britanskih obaveštajnih službi MI5 (Unutrašnje službe) i MI6 (Vojnog kontraobaveštajnog servisa).

Šaker Amer je detaljno opisao „pakao Gvantanama“, a intervju je naširoko prenet u štampi na Ostrvu.

[restrictedarea]

„Sasvim ubedljive optužbe koje je Amer izrekao na račun Tonija Blera i Džeka Stroua, jasno pokazuju da su bivši premijer (Bler) i šef diplomatije (Strou), morali da znaju ne samo o njegovoj ilegalnoj otmici (u Avganistanu) nego i da su, posle Amerovog izručenja Amerikancima u Gvantanamo, bili obavešteni o mučenju koje je pretrpeo od strane američkih islednika, a u prisustvu britanskih agenata“, izneo je u TV emisiji „Endrju Mar šou“, lider Škotske nacionalne partije Aleks Salmond. Istovremeno, iz centrale Partije u Edinburgu, odakle je ponovo aktivirana tema „Blerovih zločina“, pokrenuta je kampanja u kojoj se Londonu skreće pažnja da Toni Bler i Džek Strou duguju Britancima i svetu direktan odgovor na pitanja: šta su, između ostalog, znali, šta su preduzeli ili šta su tajili o svemu što se zbivalo sa britanskim građanima u Gvantanamu.

U demaršu portparola Škotske nacionalne partije stoji i ovo: „Bivši premijer i njegov šef diplomatije moraju da izađu na čistac i da nam kažu šta su u ovoj kriminalnoj aktivnosti radili, znali i kada su saznali“!

HIPOKRIZIJA VISOKOG NAPONA Na ovu „prozivku“ Toni Bler se do sada nije oglasio, ali se iz duboke političke mirovine javio Džek Strou da kaže kako je napad na njega i Blera „neosnovan“. Tvrdi kako britanska vlada nije „nikada učestvovala, niti tolerisala mučenje ili druge vrste nasilja… Kao šef diplomatije više puta sam energično intervenisao kod vlade SAD da iz Gvantanama oslobodi britanske građane (islamiste); takođe sam (Vašingtonu) skrenuo pažnju da loš tretman i mučenje zatvorenika mogu da ostanu zauvek mrlja na čelu SAD“.

Džek Strou se pravda tako što navodi da je slučaj Šakira Amera u procesu koji je povodom Gvantanama vodio sudija Gibson, „samo jednom uzgred pomenut“. Gibsonova istraga vođena je povodom optužbi da su britanske obaveštajne službe aktivno sadejstvovale sa Amerikancima u otmicama u mučenju islamista u Gvantanamu.

Interesantno je, i indikativno, da istraga ser Pitera Gibsona o Gvantanamu nije u celosti nikada ugledala svetlo dana; njeni delikatni delovi ostali su u potpunom mraku; cela istraga zaglavila se u vladinim fiokama i tek posle se, iza, takođe, hermetički zatvorenih vrata u parlamentarnom Komitetu našla na debati.

Da spase što se još spasiti može; da direktno utiče na ishod i zaključke u Parlamentu javio se Toni Bler, ali ne lično nego preko svog portparola: „Toni Bler smatra da je borba protiv radikalnog islama, ujedno borba za prave vrednosti, a protiv takvih kakva je upotreba nasilja.“

Tipična blerovska verzija hipokrizije visokog naboja.

Dokumenti predočeni na zasedanju Visokog suda u Londonu (2010) pošto je jedan deo zatočenika iz Gvantanama tužio UK vladu (zahtevaju odštetu) opisuju ulogu koju su Bler i Strou imali u otmicama britanskih građana i njihovom izručenju Amerikancima u pomenuti „logor“; da bi, zatim, tražili njihovo izručenje u London. Dokumenti, takođe, pokazuju da je Blerova vlada opominjana sa više pravnih instanci, kako njenim građanima u Gvantanamu preti surov tretman i da će to, kako navodi „Gardijan“ (14. decembar) „ostati crna tačka“ u istoriji Kraljevstva. U dokumentima iznesenim Sudu (2010) stoji da su britanski islamisti izručivani u Gvantanamo nakon što su Bler i Strou izričito upozoreni da ih tamo čekaju „usavršene tehnike“ mučenja. Povrh svega, videlo se iz dokumenata, Bler i Strou su, u želji da Amerikancima prebace vruć krompir, odbili ponudu Vašingtona da Britance izruče Londonu – i to samo nekoliko sedmica nakon što su bili kidnapovani.

GODINE ZATOČENIŠTVA U ovoj fazi afere otkrivene su i druge radnje kojih bi se postidele mnoge zemlje sa zvanično manjim rejtingom na polju „ljudskih prava i vladavine zakona“. Tako su, kako se čita iz dokumenata, u januaru 2002. pravni stručnjaci u Vajtholu upozoravali da „britanski muslimani“ kidnapovani u Avganistanu i zatočeni u Gvantanamu ne bi, na osnovu raspoloživih dokaza, mogli da budu osuđeni ni pred jednim sudom u Britaniji. Blerova vlada je u ovom momentu bila, kako stoji u nekim medijskim analizama, u panici pri samoj pomisli na političke posledice koje bi nastale kada bi Amerikanci videli da je britanski sud oslobodio islamiste zbog nedostatka validnih dokaza za krivicu. Ovo je pak, prema pisanju „Gardijana“, navelo Stroua da uputi posebnu depešu u nekoliko britanskih ambasada u svetu u kojoj se striktno nalaže da diplomate energično opravdavaju slanje britanskih islamista u Gvantanamo. „Ovo je najbolji način da postignemo naše ciljeve u borbi protiv terorizma“, objašnjava Strou u depeši. Uz ovo je još išlo i posebno upozorenje obaveštajnim branšama: uhapšeni britanski islamisti treba da, pre nego što se izruče Amerikancima, budu zadržani u zatvoru u Bagramu toliko dugo koliko je potrebno da ih tamo ispita specijalni tim britanskih islednika. U jednom dokumentu stoji opaska da je, na dilemu jednog britanskog islednika koji pita London kako da postupa, iz sedišta MI5 stigla instrukcija svim britanskim islednicima iz obe branše (MI5 i MI8) da nisu u obavezi da sprečavaju (američku) torturu nad zatočenicima, ali da treba da se „čuvaju“ da ne budu „dovedeni u vezu“ sa tim aktima.

GLAS VAPIJUĆEG U PUSTINJI U februaru 2002. Vašington, u šifrovanoj depeši, obaveštava obe britanske obaveštajne branše da je spreman da njihove zatvorene državljane repatrira u UK ako London to želi.

I umesto da prihvati svoje građane da bi im se sudilo pred domaćim sudovima, Vajthol zaključuje da „ne treba žuriti sa njihovim izručenjem u UK“.

Šaker Amer, britanski građanin i Saudijac po poreklu, uhapšen je u Avaganistanu i predat Amerikancima sa sumnjom da je aktivni član Al Kaide. Prebačen je u Gvantanamo, sve optužbe protiv njega ukinute su 2007, ali je iz zatvora pušten tek pošto je u Gvantanamu, bez optužbe i presude, odležao još punih osam godina. U prošlonedeljnom intervjuu za londonski nedeljnik „Mejl“ izjavljuje da je bio ispitivan preko dvesta puta (!) u toku 14 godina zatočeništva. Bio je, tvrdi, terorisan nesanicom, vezivan bez odeće i ostavljan na betonskom podu, na temperaturi ispod nule itd…

U izjavi za Bi-Bi-Si tvrdi da je svim saslušanjima prisustvovao britanski islednik, ali da nijednom nije intervenisao kako bi ga zaštitio od mučenja. Takođe tvrdi da su ga američki islednici mučili na osnovu informacija dobijenih od britanskih obaveštajnih službi.

U septembru 2012. južnoafrički arhiepiskop Dezmond Tutu, dobitnik Nobelove nagrade za mir (1984) napisao je u londonskom „Opserveru“ da Toni Bler treba da bude izručen Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu. Pisao je da je, bez obzira na sva druga Blerova nepočinstva, sama njegova (ključna) uloga u invaziji Iraka valjana osnova da se uhapsi i izvede pred Međunarodni sud. Glas vapijućeg u pustinji. Imperija ne guta svoju čeljad; Međunarodni sud za ratne zločine ne sudi „našim“ nego „njihovima“. Magna karta je odavno emigrirala sa Ostrva. Toni Bler danas uživa u lagodnom miru bogatstva stečenog zločinima o kojima govori arhiepiskop Tutu. Težak je, prema konzervativnim procenama, 60 miliona funti, a bio je „puki siromah“ na početku premijerskog mandata. Ima seriju skupocenih nekretnina širom Britanije i sveta u vrednosti od 25 miliona funti – deset luksuznih zgrada samo u Engleskoj. Nekima se na ovom svetu zločini, ipak, isplate…

[/restrictedarea]