Izlog knjige

Bogdan M. Zlatar – Kazivanja o Srbima kroz vekove
„Draslar partner“, Beograd, 2015.

Kazivanja o Srbima kroz vekove, od Svetog Stefana Nemanje i Svetog Save do danas, knjiga je enciklopedijskog karaktera u kojoj je Bogdan M. Zlatar sabrao 150 radova najrazličitije tematske orijentacije proizašlih iz pera bezmalo isto tolikog broja autora – akademika, doktora nauka i profesora sa univerziteta, a koji zajedno čine veliku potragu za duhom i tajnom trajanja ovoga naroda. Opčinjen i okrenut celim svojim bićem prema narodu tamo gde je on stradao, kaže u pogovoru Dragoljub Stojadinović, ovaj vredni čovek, primarijus dr Bogdan Zlatar je snujući jednako i sa promenljivom srećom svoj san i naum da bude i opstane, isčačkao, otkrio, iz mišjih rupa isčupao, iz svih duhovnih šančeva pokrenuo, sve naučne discipline upregao, čitavu golemu lepezu tema, mnoge spirite i tajne za ovu priliku otkrio i na tas ove svoje vetrovite i vidovite knjige postavio, da nas naveze na veliki čin jedne izmaštane, do danas neviđene, nepostojeće duhovne celovitosti.
„Ova knjiga je delo moranja da se usaglasimo kada smo nesaglasni, ona je plod strepnje i straha pred onim što nam se događalo, onim što smo kroz istoriju pogubili, nauk nad greškama koje smo počinili. Sve što smo bili i što nismo krivi ovde se, uz pomoć brojnih tekstova pozvanih, često viđenih, ponekad izuzetnih, umnih ljudi našeg vremena našlo na okupu.“
Zlatar, rodom Ličanin, osnivač Udruženja Srba iz Hrvatske, otkrio je sve te autore, privoleo ih da se nađu zajedno i budu „tuga i opomena“, ali i zov da borba bude neprestana. Za ovu knjigu dobio je priznanje Akademije „Ivo Andrić“.
Pored ove knjige Zlatar je objavio i monografiju Plaški kroz vekove, o jeziku, pismu, kulturi, veroispovesti, običajima, nošnjama, kao i sudbini njegovih Plaščana, koji su kroz istoriju trpeli, i u malom broju preživeli mnoga stradanja, pa i ova do današnjih dana. Kroz život Plaščana prikazan je život svih Ličana, i delimično Kordunaša.
Ova monografija posvećena je onima, koji rasuti po svetu, nose u srcu sećanje na svoju Liku i Plašku.
Primarijus dr Bogdan M. Zlatar bio je član Gradskog i Republičkog saveta za zdravlje, član Republičke komisije za ebolu, jedno vreme član tima za vakcinisanje protiv velikih boginja. Tokom službovanja u Železničkoj bolnici i u Gradskom zavodu za hitnu medicinsku pomoć, Zlatar je pružao pomoć bolesnicima iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, posebno u vreme bežanja i progona sa tih prostora. Pomoć svim izbeglicama nastavio je da daje i nakon odlaska u penziju, u svojoj privatnoj ordinaciji besplatno. Zbog svega toga na patrijaršijski predlog Sveti arhijerejski sinod SPC dodelio mu je 2012. godine Orden Svetog Save trećeg stepena za delatnu ljubav prema Svetoj Majci Crkvi, naročito iskazanu njegovim angažovanjem u spasavanju, lečenju i zbrinjavanju prognanog srpskog naroda sa prostora Hrvatske i Bosne i Hercegovine.
Dana 15. januara 2014. Bogdan Zlatar je primljen u Srpsku kraljevsku asocijaciju akademika, inovatora i naučnika – SKAIN, u zvanju akademika, redovnog člana SKAIN-a.

Vilijam Fokner – Svetilište
„Nova knjiga“, Podgorica, 2015.

Svetilište je najkontroverzniji Foknerov roman. U njemu je slika američkog Juga i mitske pokrajine Joknapatofa uzavrela od najtamnijih strasti ljudske duše. Gangsteri, podmitljivi političari, mlada nimfomanka, bolesno dete, usamljeni advokat, crnačka sirotinja.
U Svetilištu, kao i u drugim delima Vilijama Foknera, dominira tragična i tragično-ironična vizija života, istovremeno afirmišući ljudskost i vrline: hrabrost, ponos, ljubav, čast. Foknerova vizija ljudske sudbine je nemilosrdna.
Kompletan opus ovog dobitnika Nobelove nagrade za književnost može se, svakako, sagledati kao slika političke i društvene istorije američkog Juga. Foknerovi junaci bivstvuju u svetu u kome vlada kataklizma tradicionalnih vrednosti, pa se Foknerov Jug nikako ne bi mogao nazvati zemljom blagostanja u kojoj ljudi „svih boja“ uživaju u sreći i prosperitetu, neopterećeni negativnim osećanjima i delima. …

Džon Milton – Izgubljeni raj i Raj ponovo stečen
„Filip Višnjić“, Beograd, 2015.

Englez Džon Milton (1608–1674) ubraja se u najveće pesnike svih vremena. Svedok i učesnik burnih promena na političkom i društvenom planu svoje zemlje, pao je u nemilost, a po izlasku iz tamnice, kao slep i „ukleti“ pesnik, napisao je pred kraj života svoja najveća dela, simbolično ih posvetivši prvom biblijskom čovekovom padu, izgonu iz Raja i njegovom ponovnom iskupljenju.
Izgubljeni raj (1667) u nerimovanom desetercu, za kojim sledi i Raj ponovo stečen (1671), doživeo je u Biblioteci „Albatros“, nakon svog premijernog pojavljivanja na našem jeziku, i drugo, doterano izdanje, sada već „davne“2002. godine. Ova kapitalna dela svetske kulturne baštine ništa manje ne predstavljaju i prevodilačke poduhvate – prema proznom prevodu Darka Bolfana, Dušan Kosanović je napravio i jednako dobar prepev. O tome svedoči i činjenica da su oba prethodna izdanja odavno rasprodata, te ponovni izlazak ovog remek-dela svakako predstavlja književnu gozbu svim ljubiteljima Miltonove poezije.

Aleksandra Mihajlović – Kroz prstohvat cimeta
Evro đunti, 2015.

Ova mešavina istorije, psihologije i trilera sa kraljicom Natalijom Obrenović u centru priče drugi je roman autorke koja se publici već predstavila delom Zapričavanje. Zavaravanje. Zavarivanje. 2012. godine. „Dinamična pripovest komponovana u ritmičnoj smeni četiri glasa koja svoje monološke forme utkivaju u svojevrstan dijalog koji će to uistinu postati tek na kraju, kada će svako načiniti pomak u samospoznaji i unekoliko promeniti sebe da bi razumeo i prihvatio druge. Roman bez iluzija, ali s tračkom nade. Kroz život koji liči na crnu hroniku, zrnce nade se ne probija kao optimizam verujućih naivaca, nego kao krhka mogućnost da ljudskost sačuva svoje lice kako bi svet uopšte opstao“, zapisala je kritičarka Ljiljana Šop.

 

 

Aleksandar Stojanović – Kolaboracionistička štampa u Srbiji 1941–1944
„Filip Višnjić“, Beograd, 2015.

Štampa u okupiranoj Srbiji 1941–1944. godine koju je priredio Aleksandar Stojanović, nije, u prošlosti, u većoj meri bila predmet istraživačkog interesovanja istoričara, politikologa i sociologa. Iako su je generacije istraživača parcijalno koristile kao istorijski izvor, ona je retko sama predstavljala osnovnu temu istraživanja. Kao posledica ovakvog stanja javlja se činjenica da su do danas napisana samo dva celovitija dela posvećena kolaboracionističkoj štampi, a i njih odlikuju izvesni nedostaci. Konačno, od 2000. godine do danas, zahvaljujući objavljenim istraživanjima prof. dr Slobodana Kerkeza, prof. dr Bojana Đorđevića, dr Bora Majdanca, dr Bojana Dimitrijevića, mr Nataše Milićević i pojedinih autora angažovanih na pisanju ove knjige, otvorena su nova polja istraživanja i značajno je unapređeno poznavanje istorije Srbije za vreme Drugog svetskog rata. Među temama koje su ovi autori obrađivali u svom dugogodišnjem radu nalaze se kulturna i prosvetna politika kolaboracionističke vlade, istorija svakodnevnog života pod okupacijom, dobrovoljni i prinudni rad, istorija pozorišta i pozorišne politike, aktivnost komunističkih ilegalaca i oružanih odreda kolaboracionističke vlade, ideje, društveno-politički projekti, propaganda i praksa vlade Milana Nedića.

Radivoj Radić, Radoslav Petković – Srednjovekovni putovođa
„Službeni glasnik“, 2015.

Srednjovekovni putovođa Radivoja Radića i Radoslava Petkovića lagano, pouzdano, na uzbudljiv i zanimljiv način rekonstruiše jedno drugo vreme, kada se putovanje nije preduzimalo zbog dokolice ili radi prestiža. Kada se podrazumevalo da je čovek taj koji je stvoren da bi pamtio. Knjigu valja pročitati makar zbog toga. I valja nekada putovati bez digitalnog aparata, osloniti se više na sopstveno sećanje i sopstveno osećanje za lepo, doživeti sve, a ne samo ono što je neko drugi za nas odabrao i sažeo u „informativnom“ turističkom vodiču. U suprotnom, dovoljan je kvar ili strujni udar, čak i običan pritisak na pogrešan taster, pa da zaboravimo gde smo bili, šta smo videli.