Dževad Galijašević – U Bosni je ratovalo 2.000 Džihadi Džonova

Razgovarala Nataša Jovanović

Najbrutalnija ubistva u BiH počinju na simboličan datum 11. septembra. To je ono što ovih dana gledamo na pesku Sirije

Bosanska mreža podrazumeva snažnu političku podršku Stranke demokratske akcije i korumpiranog fundamentaliste Bakira Izetbegovića, te desetine i stotine NVO direktno integrisanih u radikalnu islamističku mrežu. Ne zaboravimo da u BiH postoji 28 kampova koji žive vanustavni, kvazišerijatski život sa zabranom ulaska bezbednosnih agencija na njihovo tlo. Gornja Maoča, Dubnica, Bočinja, Grmuša, Šerići, Jezera, Željezno Polje, delovi Travnika mesta su koja treba držati svake sekunde pod nadzorom. BiH su, otuda tvrdim, jedina država u Evropi koja na svojoj teritoriji toleriše islamske državice, odnosno klasične vojne baze ID. Ovde stasava armija budućeg vojnog konflikta, kaže u razgovoru za „Pečat“ ekspert za borbu protiv terorizma Dževad Galijašević.

 

Da li postojanje ovih kampova objašnjava činjenicu da gotovo svaka teroristička akcija izvedena u svetu ima prepoznatljiv rukopis koji upućuje na BiH?

Od 1991. do 2001. BiH je bila najvažniji centar svetskog terorizma. Najvažnija Al Kaidina vojna formacija na planeti – odred El Mudžahedin, koji je brojao 1.774 vojnika, prve operacije ID izveo je u Vozući 1995. godine. Tu su se desila i prva ritualna odsecanja srpskih glava. Posle rata, nekažnjeni, pripadnici ovog odreda su se razlili po svetu, ali su za sobom ostavili mrežu ljudi koja uživa logističku i finansijsku podršku islamista. Zato ne čudi što istraga svih terorističkih akcija u svetu vodi u BiH. Od 2002. imao sam delta pristup haškoj arhivi, koju sam koristio za analizu 11. septembra sa stanovišta angažmana pripadnika odreda El Mudžahedin. Zanimljivo, pet poginulih, od 19 učesnika u ovoj akciji, imalo je državljanstvo BiH. Glavni operativac Muhamed Ata takođe imao je BiH papire pod imenom Muhamed Jusef, pre terorističkog napada boravio je na prostoru BiH, učestvovao je u ratu. Oba pilota, jedan koji se zabio u Pentagon, drugi u Svetski trgovinski centar, Navaf el Hazmi i Halid el Mihdar bili su bosankohercegovački državljani. U napadu na špansku železničku stanicu eksploziv dolazi iz Bosne, a upaljači iz Bugojna. U akciji na „Šarli ebdo“, ne zaboravimo, korišćeni su meci iz Konjica, da bi u novembarskom terorističkom napadu u Francuskoj bile korišćene puške došle iz rezervi oružanih snaga BiH. Veze su više nego očigledne i nisu na nivou puke pretpostavke.

[restrictedarea]

Za potrebe koje službe ste analizirali 11. septembar, i zašto je izbor pao na vas?

Ključna reč je BiH, iskustvo u prepoznavanju terorizma kao takvog, znanje arapskog i turskog jezika, činjenica da sam musliman. Konačno, ispostavilo se da je izbor mene kao lica koje će istražiti pozadinu 11. septembra bio ispravan. Najpre, analizirajući identitete učesnika u ovoj akciji bilo mi je sumnjivo jedno lice, osoba čiju sliku niti podatke o njoj nisam mogao da nađem. Ime mu je bilo El Muhamed Halid. Sledio sam logiku. Među imenima 11. septembra nisam našao Abu Malija komandanta mudžahedina, ali sam našao da je od nas dobio državljanstvo kao Halid ibn Abdulah. U islamu Halib ibn Velid je najveći vojskovođa Muhameda poslanika, a Abdulah je otac Muhameda poslanika. Rešenje se samo nametnulo. Reč je bila o Halidu Šeiku Muhamedu. Amerikanci koji su mi poverili ovu analizu nisu pratili trag bosanske mreže i ovo je za njih bilo otkriće. Za 24 sata dobili smo informaciju da se Halid Šeik Muhamed nalazi u Pakistanu, a za tri meseca su ga uhapsili. Njemu se kao glavnom organizatoru sudi u vojnoj bazi Gvantanamo. Abu Mali je učestvovao u više operacija: u napadu na američku vojnu bazu Dahran koju je organizivao prvi komandant mudžahedina u BiH, Saudijac Šeik Abdel Azis Barbarosa, tzv. Riđobradi, veteran avganistanskog rata, oslobodilac Kabula, ubica 84 američka vojnika, napad na Dar es Salaam 1997. godine. Drugo ime koje me je zaintrigiralo je Remzi Bin el Sibh, insajder CIA. Bio je u Zubeirovoj grupi, u obaveštajnom delu koji je predvodio saradnik MI6 Abu Hamza al Masri, imam džamije u Finsberi parku u Londonu, koji je u bitkama kod Tešnja izgubio šaku. Ispostavilo se da je Remzi Bin el Sibh bio insajder vezan za 11. septembar i zaštićeni svedok u procesu protiv Halida Šeika Muhameda.

 

U kojoj meri bezbednosne službe BiH reaguju na ovakve izazove?

Bezbednosne strukture BiH ne reaguju na ovakve izazove jer su velikim delom i same povezane sa islamistima. Na to ukazuje i činjenica da je na mesto direktora Obaveštajno-bezbednosne agencije BiH izabran Osman Mehmedagić Osmica, šef obezbeđenja Alije Izetbegovića, osoba često povezivana sa ratnim zločinom u Dobrovoljačkoj ulici i jedan od rukovodilaca Izetbegovićeve tajne policije koja je gradila islamističku infrastrukturu u BiH.

Drugo, da u u BiH postoji dobra volja da se teroristi sankcionišu, ne bi finansiranje islamističkih grupa preko računa u Bosni i Hercegovini trajalo od 1991. do danas, i to preko tri banke koje posluju na principu islamskog bankarstva i čiji su osnivači iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, Malezije, Saudijske Arabije i Turske.

 

Ko je uvezao vehabizam u BiH? Kako objasniti činjenicu da je samo u Bosni i Hercegovini bilo moguće da zajedno ratuju Hamas i Fatah, Hezbolah i Al Kaida, šiiti i suniti…

To što je bilo nezamislivo, pošlo je za rukom Aliji Izetbegoviću. Mislio je da mu je sudbina namenila da nosi ime Alija, prvog šiita, jednog od četiri velike halife posle poslanika, rođaka Muhamedovog, prvog deteta u islamu, osobe koja je po naslednoj strukturi halifata trebalo da nasledi proroka jer je istovremo bio i njegov zet i posinak, onaj koji je oženio njegovu ćerku miljenicu. Sukob između sunita i šiita koji je trajao 14 vekova Izetbegović nije razumeo. Iz tog njegovog nerazumevanja vere rodio se paradoks da je jedino u Bosni i Hercegovini bilo moguće da zajedno ratuju Hamas i Fatah, Hezbolah i Al Kaida, šiiti i suniti, GIA alžirska i Muslimansko bratstvo.

Alija Izetbegović je preuzimanju vlasti počeo da organizuje muslimanske milicije. Prva specijalna jedinica je i pravljena u dva centra Republičkog MUP-a u Hrvatskoj – Jastrebarskom i Đakovu. Upravo tu su slati stranački kadrovi iz cele BiH na specijalističku obuku. Paralelno, na insistiranje Hasana Čengića, visokopozicionirnog obaveštajca iranske tajne službe, obuka je organizovana u Teheranu i Saudijskoj Arabiji. Kasnije, svi oni su se sa avganistanskim borcima, veteranima avganistanskog rata sabrali i učestvovali u otvaranju ratne priče u BiH gde je dolazio vrh terorističkih islamističkih organizacija u svetu.

U delu Alije Izetbegovića „Islamska deklaracija“ vidimo kako se jedan lokalni, nacionalni identitet može uklopiti u široke ideološke, verske dogme i programe. Cilj Islamske deklaracije je islamizacija muslimana, kako on kaže: „Izgraditi islamsko društvo, islamsku državu i to ne milom“, jer „narod koji spava samo se udarcima može probuditi“, najavljujući vreme promena „mi ne najavljujemo vreme mira već razdoblje rata“. „Islamska deklaracija“ potvrda je da je on neke ideje preuzeo od Muslimanskog bratstva, a pre svega od rođenog brata streljanog Saida Kutba. Izetbegović je ranije objavio prevod knjige Muhameda Kutba „Dileme oko islama“, koju je prevela njegova ćerka Sabina, dok je on bio urednik izdanja. „Islamska deklaracije“ je u velikoj meri prepisana „Dilema oko islama“. To je prvi ozbiljniji kontakt bosanskih muslimana koji žive u Jugoslaviji sa tom vrstom ideologije i organizovanja društva. Otuda potiče to nerazumevanje Bošnjaka da ako žele naciju, najpre moraju da prihvate sve etnogenetske konsekvence, što znači da je 80 odsto njih nastalo od islamiziranih Srba, a 20 odsto od islamiziranih Hrvata. Kada u Sarajevu kažu nacija, oni mile na džamiju, kada kažu država, oni misle na sećiju. To je tačka našeg razlaza. Od ove tačke islam prelazi u islamizam.

 

Da li uloga Turske u naoružavanju Islamske države i drugih islamističkih formacija u Siriji i Iraku otvara pitanje odgovornosti zajedničkih institucija BiH koje su dozvolile rad spornih humanitarnih turskih organizacija u Sarajevu?

Neoosmanski koncept predstavlja spajanje islamskih ostrva na Balkanu i vezu Sarajeva sa Istanbulom. To je zelena transferzala, stari koncept koji je doveo do toga da najveća sportska dvorana u Sarajevu dobije ime Zetra. Ulaganja Turske sa stanovišta Republike Srbije su beznačajna, ni na 20. mestu, u BiH ni na desetom.

Ali Turska ulaže u koncept ostvarivanja uticaja na lokalno stanovništvo i bira sredine u koje će ulagati, delujući obaveštajno. U BiH Turska je uložila u izgradnju vlastite obaveštajne, informativne agencije „Anadolija“. Od toga BiH nemaju ništa, ali se to ulaganje knjiži kao investicija. Turska je pokrenula i svoju TV, zatim dnevni list „Faktor“. Pored ovih organizacija, obaveštajni i vojni centar turske države u BiH je Turski kulturni centar „Junus Emre“, koji je u Sarajevu u Ulici Mula Mustafe Bašeskije otvorio, podržao, a i kontroliše ga teoretičar strateške neoosmanske dubine, predsednik vlade Ahmet Davutoglu. Ovaj centar sa 200 zaposlenih simbol je obaveštajnog delovanja. Takođe, Turska je preko IHH fondacije, Insani Jardim Vakfi ili Insan Hak ve Hurijet, u Sarajevu podržavala Hamas, da bi ovu fondaciju Nemačka pre pet godina stavila na listu terorističke organizacije. Prividno, humanitarna organizacija IHH izgradila je mrežu finansijske podrške islamistima preko „Turkiš zirat banke“ i stvorila mrežu nevladinih organizacija za vrbovanje i finansiranje vehabijskih naselja, islamističkih grupa i organizacija. Među NVO deluju „Solidarnost“, „Akos“, „Srce Cazina“, „Kreativna rešenja“ itd. „Solidarnost“ je recimo sakupljala novac za Palestince u Gazi, to jest za Hamas, dok je „Akos“ kao islamistička struktura zadužena da radikalizuje mlade muslimane jer je raniji široki front „Aktivna islamska omladina“ morao da se podeli u više pokreta pošto ga je zabranila američka vlada. „Ensarije“ vodi obaveštajac i bezbednjak odreda Mudžahedin, pomoćnik komandanta Aimana Avda koji svojim projektima dodatno islamizuje Bošnjake. Pokrovitelj IHH organizacije je Emina, supruga Erdoganova. Konačno, vojnike i komandante pojedinih formacija Islamske države Turska avionima, sa lažnim sirijskim i kuvajtskim pasošima i drugim dokumentima, preko aerodroma u Sarajevu ubacuje u BiH kao lažne turiste, dok je Služba za poslove sa strancima BiH „tu samo da obezbedi ’hotelske vaučere’“ i da pristiglim ekstremistima pomogne da organizuju napad na mir i ustavni poredak BiH.

 

Uloga SAD u svemu…

Ima jedna stara muslimanska izreka u Bosni: Lako je bit hadžija, kad ti je bog amidža. U septembru 1992. u Zagrebu je održana Međunarodna islamska konferencija kojom su predsedavali tadašnji glavni imam zagrebačke džamije Mustafa Cerić i sekretar Fatih el Hasanein, Sudanac, lični prijatelj Hasana Turabija i Osame bin Ladena. Sva radikalna islamistička elita bila je prisutna, dakle svi oni koji su podržali Al Kaidu. U zapisniku sa konferencije četiri puta se pominje reč genocid iako je rat tek počeo. Ista konferencija posetila je dvor Saudijske Arabije i dobila pomoć u vidu 400 miliona dolara, zatim katarskog emira Al Tanija, emirata dinastije El Sajed. Njihov zadatak je bio da u Zagrebu te godine otruju duše bosankim muslimanima i vežu ih za tu koncepciju islama. Iako je austrijska Savezna uprava za zaštitu ustavnog poretka otkrila i privela sve aktere trgovine oružjem i teroristima, svi oni su oslobođeni, a istraga je obustavljena upravo zahvaljujući zahtevu američke administracije.

Hoću da kažem, lako je ISIL-u praviti tu vrstu propagande kada iza nje stoje Turska i SAD.

Rov za budući rat Evropa kopa u RS

Šta je pozadina prošlonedeljne akcija SIPA, i da li je i ona deo operacije čiji je konačni cilj ukidanja autonomnog dejtonskog statusa RS?

U ovom trenutku prisustvujemo zloupotrebi državne Agencije za Istragu i zaštitu, koja krši dogovorene procedure i potpisane sporazume, svesno pokušava da dovede do sukoba Srba u policijskim agencijama u Sarajevu i Srba u Ministarstvu unutrašnjih poslova u Banjaluci i onda će za sve to optužiti predsednika Dodika i Vladu premijerke Željke Cvijanović. Ove sukobe kreiraju stranci, ali snažno podržavaju ekstremni verski lideri u Sarajevu i politički prvaci Stranke demokratske akcije a pre svih Bakir Izetbegović.

Razlozi za rušenje Dodika i vlasti u Srpskoj su, pre svega ekonomsko-korupcionaški, ali i geopolitički.

Zapad u Bosni i Hercegovini nije dovršio posao. U rukama njihovih kompanija još uvek nisu elektroprivreda, telekomunikacione kompanije, kao ni najvažniji privredni resursi poput šuma i rudnih bogatstava. Milošević je svrgnut zbog Kosova, kao što je Gadafi svrgnut zbog libijske nafte, a ne zato što je diktator, isto tako Dodika ne ruše zato što se zove Milorad nego zato što je predsednik jedne „neposlušne“ Republike koja ima stav o svim pitanjima vlastitog opstanka i funkcionisanja i plaća taj svoj socijalni, ekonomski i politički sistem samo svojim novcem.

Već nekoliko godina postoje razni planovi za rušenje vlasti u Republici Srpskoj i odavno su vidljive aktivnosti koje međunarodna zajednica preduzima na ovom planu. Iako je stvarna i stalna meta Republika Srpska, ratoborni predstavnici međunarodne zajednice u BiH znaju da ovu Republiku nije lako srušiti sa Dodikom na njenom čelu – i zato je prva meta predsednik. Vidljiv i jasan je plan da se prvo diskredituju najkvalitetniji kadrovi, da se kompromituju politički lideri, da se pojedini mediji označe kao stranački, te da se kriminalizuje MUP Srpske. Rekao bih da se u ovom trenutku dok se raspravlja o agenciji SIPA i MUP-u Srpske, ili se vodi debata o Siriji i Iraku, u Evropi kopaju ozbiljni rovovi za buduće ratove, a plašim se da je jedan od tih rovova međunarodna zajednica iskopala u Republici Srpskoj.

[/restrictedarea]

Nastaviće se