Џевад Галијашевић – У Босни је ратовало 2.000 Џихади Џонова

Разговарала Наташа Јовановић

Најбруталнија убиства у БиХ почињу на симболичан датум 11. септембра. То је оно што ових дана гледамо на песку Сирије

Босанска мрежа подразумева снажну политичку подршку Странке демократске акције и корумпираног фундаменталисте Бакира Изетбеговића, те десетине и стотине НВО директно интегрисаних у радикалну исламистичку мрежу. Не заборавимо да у БиХ постоји 28 кампова који живе вануставни, квазишеријатски живот са забраном уласка безбедносних агенција на њихово тло. Горња Маоча, Дубница, Бочиња, Грмуша, Шерићи, Језера, Жељезно Поље, делови Травника места су која треба држати сваке секунде под надзором. БиХ су, отуда тврдим, једина држава у Европи која на својој територији толерише исламске државице, односно класичне војне базе ИД. Овде стасава армија будућег војног конфликта, каже у разговору за „Печат“ експерт за борбу против тероризма Џевад Галијашевић.

 

Да ли постојање ових кампова објашњава чињеницу да готово свака терористичка акција изведена у свету има препознатљив рукопис који упућује на БиХ?

Од 1991. до 2001. БиХ је била најважнији центар светског тероризма. Најважнија Ал Каидина војна формација на планети – одред Ел Муџахедин, који је бројао 1.774 војника, прве операције ИД извео је у Возући 1995. године. Ту су се десила и прва ритуална одсецања српских глава. После рата, некажњени, припадници овог одреда су се разлили по свету, али су за собом оставили мрежу људи која ужива логистичку и финансијску подршку исламиста. Зато не чуди што истрага свих терористичких акција у свету води у БиХ. Од 2002. имао сам делта приступ хашкој архиви, коју сам користио за анализу 11. септембра са становишта ангажмана припадника одреда Ел Муџахедин. Занимљиво, пет погинулих, од 19 учесника у овој акцији, имало је држављанство БиХ. Главни оперативац Мухамед Ата такође имао је БиХ папире под именом Мухамед Јусеф, пре терористичког напада боравио је на простору БиХ, учествовао је у рату. Оба пилота, један који се забио у Пентагон, други у Светски трговински центар, Наваф ел Хазми и Халид ел Михдар били су босанкохерцеговачки држављани. У нападу на шпанску железничку станицу експлозив долази из Босне, а упаљачи из Бугојна. У акцији на „Шарли ебдо“, нe заборавимо, коришћени су меци из Коњица, да би у новембарском терористичком нападу у Француској биле коришћене пушке дошле из резерви оружаних снага БиХ. Везе су више него очигледне и нису на нивоу пуке претпоставке.

[restrictedarea]

За потребе које службе сте анализирали 11. септембар, и зашто је избор пао на вас?

Кључна реч је БиХ, искуство у препознавању тероризма као таквог, знање арапског и турског језика, чињеница да сам муслиман. Коначно, испоставило се да је избор мене као лица које ће истражити позадину 11. септембра био исправан. Најпре, анализирајући идентитете учесника у овој акцији било ми је сумњиво једно лице, особа чију слику нити податке о њој нисам могао да нађем. Име му је било Ел Мухамед Халид. Следио сам логику. Међу именима 11. септембра нисам нашао Абу Малија команданта муџахедина, али сам нашао да је од нас добио држављанство као Халид ибн Абдулах. У исламу Халиб ибн Велид је највећи војсковођа Мухамеда посланика, а Абдулах је отац Мухамеда посланика. Решење се само наметнуло. Реч је била о Халиду Шеику Мухамеду. Американци који су ми поверили ову анализу нису пратили траг босанске мреже и ово је за њих било откриће. За 24 сата добили смо информацију да се Халид Шеик Мухамед налази у Пакистану, а за три месеца су га ухапсили. Њему се као главном организатору суди у војној бази Гвантанамо. Абу Мали је учествовао у више операција: у нападу на америчку војну базу Дахран коју је организивао први командант муџахедина у БиХ, Саудијац Шеик Абдeл Азис Барбароса, тзв. Риђобради, ветеран авганистанског рата, ослободилац Кабула, убица 84 америчка војника, напад на Дар ес Салаaм 1997. године. Друго име које ме је заинтригирало је Ремзи Бин ел Сибх, инсајдер ЦИА. Био је у Зубеировој групи, у обавештајном делу који је предводио сарадник МИ6 Абу Хамза ал Масри, имам џамије у Финсбери парку у Лондону, који је у биткама код Тешња изгубио шаку. Испоставило се да је Ремзи Бин ел Сибх био инсајдер везан за 11. септембар и заштићени сведок у процесу против Халида Шеика Мухамеда.

 

У којој мери безбедносне службе БиХ реагују на овакве изазове?

Безбедносне структуре БиХ не реагују на овакве изазове јер су великим делом и саме повезане са исламистима. На то указује и чињеница да је на место директора Обавештајно-безбедносне агенције БиХ изабран Осман Мехмедагић Осмица, шеф обезбеђења Алије Изетбеговића, особа често повезивана са ратним злочином у Добровољачкој улици и један од руководилаца Изетбеговићеве тајне полиције која је градила исламистичку инфраструктуру у БиХ.

Друго, да у у БиХ постоји добра воља да се терористи санкционишу, не би финансирање исламистичких група преко рачуна у Босни и Херцеговини трајало од 1991. до данас, и то преко три банке које послују на принципу исламског банкарства и чији су оснивачи из Уједињених Арапских Емирата, Малезије, Саудијске Арабије и Турске.

 

Ко је увезао вехабизам у БиХ? Како објаснити чињеницу да је само у Босни и Херцеговини било могуће да заједно ратују Хамас и Фатах, Хезболах и Ал Каида, шиити и сунити…

То што је било незамисливо, пошло је за руком Алији Изетбеговићу. Мислио је да му је судбина наменила да носи име Алија, првог шиита, једног од четири велике халифе после посланика, рођака Мухамедовог, првог детета у исламу, особе која је по наследној структури халифата требало да наследи пророка јер је истовремо био и његов зет и посинак, онај који је оженио његову ћерку миљеницу. Сукоб између сунита и шиита који је трајао 14 векова Изетбеговић није разумео. Из тог његовог неразумевања вере родио се парадокс да је једино у Босни и Херцеговини било могуће да заједно ратују Хамас и Фатах, Хезболах и Ал Каида, шиити и сунити, ГИА алжирска и Муслиманско братство.

Алија Изетбеговић је преузимању власти почео да организује муслиманске милиције. Прва специјална јединица је и прављена у два центра Републичког МУП-а у Хрватској – Јастребарском и Ђакову. Управо ту су слати страначки кадрови из целе БиХ на специјалистичку обуку. Паралелно, на инсистирање Хасана Ченгића, високопозиционирног обавештајца иранске тајне службе, обука је организована у Техерану и Саудијској Арабији. Касније, сви они су се са авганистанским борцима, ветеранима авганистанског рата сабрали и учествовали у отварању ратне приче у БиХ где је долазио врх терористичких исламистичких организација у свету.

У делу Алије Изетбеговића „Исламска декларација“ видимо како се један локални, национални идентитет може уклопити у широке идеолошке, верске догме и програме. Циљ Исламске декларације је исламизација муслимана, како он каже: „Изградити исламско друштво, исламску државу и то не милом“, јер „народ који спава само се ударцима може пробудити“, најављујући време промена „ми не најављујемо време мира већ раздобље рата“. „Исламска декларација“ потврда је да је он неке идеје преузео од Муслиманског братства, а пре свега од рођеног брата стрељаног Саида Кутба. Изетбеговић је раније објавио превод књиге Мухамеда Кутба „Дилеме око ислама“, коју је превела његова ћерка Сабина, док је он био уредник издања. „Исламска декларације“ је у великој мери преписана „Дилема око ислама“. То је први озбиљнији контакт босанских муслимана који живе у Југославији са том врстом идеологије и организовања друштва. Отуда потиче то неразумевање Бошњака да ако желе нацију, најпре морају да прихвате све етногенетске консеквенце, што значи да је 80 одсто њих настало од исламизираних Срба, а 20 одсто од исламизираних Хрвата. Када у Сарајеву кажу нација, они миле на џамију, када кажу држава, они мисле на сећију. То је тачка нашег разлаза. Од ове тачке ислам прелази у исламизам.

 

Да ли улога Турске у наоружавању Исламске државе и других исламистичких формација у Сирији и Ираку отвара питање одговорности заједничких институција БиХ које су дозволиле рад спорних хуманитарних турских организација у Сарајеву?

Неоосмански концепт представља спајање исламских острва на Балкану и везу Сарајева са Истанбулом. То је зелена трансферзала, стари концепт који је довео до тога да највећа спортска дворана у Сарајеву добије име Зетра. Улагања Турске са становишта Републике Србије су безначајна, ни на 20. месту, у БиХ ни на десетом.

Али Турска улаже у концепт остваривања утицаја на локално становништво и бира средине у које ће улагати, делујући обавештајно. У БиХ Турска је уложила у изградњу властите обавештајне, информативне агенције „Анадолија“. Од тога БиХ немају ништа, али се то улагање књижи као инвестиција. Турска је покренула и своју ТВ, затим дневни лист „Фактор“. Поред ових организација, обавештајни и војни центар турске државе у БиХ је Турски културни центар „Јунус Емре“, који је у Сарајеву у Улици Мула Мустафе Башескије отворио, подржао, а и контролише га теоретичар стратешке неоосманске дубине, председник владе Ахмет Давутоглу. Овај центар са 200 запослених симбол је обавештајног деловања. Такође, Турска је преко ИХХ фондације, Инсани Јардим Вакфи или Инсан Хак ве Хуријет, у Сарајеву подржавала Хамас, да би ову фондацију Немачка пре пет година ставила на листу терористичке организације. Привидно, хуманитарна организација ИХХ изградила је мрежу финансијске подршке исламистима преко „Туркиш зират банке“ и створила мрежу невладиних организација за врбовање и финансирање вехабијских насеља, исламистичких група и организација. Међу НВО делују „Солидарност“, „Акос“, „Срце Цазина“, „Креативна решења“ итд. „Солидарност“ је рецимо сакупљала новац за Палестинце у Гази, то јест за Хамас, док је „Акос“ као исламистичка структура задужена да радикализује младе муслимане јер је ранији широки фронт „Активна исламска омладина“ морао да се подели у више покрета пошто га је забранила америчка влада. „Енсарије“ води обавештајац и безбедњак одреда Муџахедин, помоћник команданта Аимана Авда који својим пројектима додатно исламизује Бошњаке. Покровитељ ИХХ организације је Емина, супруга Ердоганова. Коначно, војнике и команданте појединих формација Исламске државе Турска авионима, са лажним сиријским и кувајтским пасошима и другим документима, преко аеродрома у Сарајеву убацује у БиХ као лажне туристе, док је Служба за послове са странцима БиХ „ту само да обезбеди ’хотелске ваучере’“ и да пристиглим екстремистима помогне да организују напад на мир и уставни поредак БиХ.

 

Улога САД у свему…

Има једна стара муслиманска изрека у Босни: Лако је бит хаџија, кад ти је бог амиџа. У септембру 1992. у Загребу је одржана Међународна исламска конференција којом су председавали тадашњи главни имам загребачке џамије Мустафа Церић и секретар Фатих ел Хасанеин, Суданац, лични пријатељ Хасана Турабија и Осаме бин Ладена. Сва радикална исламистичка елита била је присутна, дакле сви они који су подржали Ал Каиду. У записнику са конференције четири пута се помиње реч геноцид иако је рат тек почео. Иста конференција посетила је двор Саудијске Арабије и добила помоћ у виду 400 милиона долара, затим катарског емира Ал Танија, емирата династије Ел Сајед. Њихов задатак је био да у Загребу те године отрују душе босанким муслиманима и вежу их за ту концепцију ислама. Иако је аустријска Савезна управа за заштиту уставног поретка открила и привела све актере трговине оружјем и терористима, сви они су ослобођени, а истрага је обустављена управо захваљујући захтеву америчке администрације.

Хоћу да кажем, лако је ИСИЛ-у правити ту врсту пропаганде када иза ње стоје Турска и САД.

Ров за будући рат Европа копа у РС

Шта је позадина прошлонедељне акција СИПА, и да ли је и она део операције чији је коначни циљ укидања аутономног дејтонског статуса РС?

У овом тренутку присуствујемо злоупотреби државне Агенције за Истрагу и заштиту, која крши договорене процедуре и потписане споразуме, свесно покушава да доведе до сукоба Срба у полицијским агенцијама у Сарајеву и Срба у Министарству унутрашњих послова у Бањалуци и онда ће за све то оптужити председника Додика и Владу премијерке Жељке Цвијановић. Ове сукобе креирају странци, али снажно подржавају екстремни верски лидери у Сарајеву и политички прваци Странке демократске акције а пре свих Бакир Изетбеговић.

Разлози за рушење Додика и власти у Српској су, пре свега економско-корупционашки, али и геополитички.

Запад у Босни и Херцеговини није довршио посао. У рукама њихових компанија још увек нису електропривреда, телекомуникационе компаније, као ни најважнији привредни ресурси попут шума и рудних богатстава. Милошевић је свргнут због Косова, као што је Гадафи свргнут због либијске нафте, а не зато што је диктатор, исто тако Додика не руше зато што се зове Милорад него зато што је председник једне „непослушне“ Републике која има став о свим питањима властитог опстанка и функционисања и плаћа тај свој социјални, економски и политички систем само својим новцем.

Већ неколико година постоје разни планови за рушење власти у Републици Српској и одавно су видљиве активности које међународна заједница предузима на овом плану. Иако је стварна и стална мета Република Српска, ратоборни представници међународне заједнице у БиХ знају да ову Републику није лако срушити са Додиком на њеном челу – и зато је прва мета председник. Видљив и јасан је план да се прво дискредитују најквалитетнији кадрови, да се компромитују политички лидери, да се поједини медији означе као страначки, те да се криминализује МУП Српске. Рекао бих да се у овом тренутку док се расправља о агенцији СИПА и МУП-у Српске, или се води дебата о Сирији и Ираку, у Европи копају озбиљни ровови за будуће ратове, а плашим се да је један од тих ровова међународна заједница ископала у Републици Српској.

[/restrictedarea]

Наставиће се