Milorad Vučelić / glavni urednik
Zapad je zakon života“, pisao je nekadašnji književni knez i vrhovni autoritet u srpskoj kulturi toga vremena Jovan Skerlić. Bilo je to 1904. godine. Već poslovično neznanje i neobrazovanost je osnovni razlog što to u našem javnom i političkom životu prepunom unisone evroegzaltacije niko i ne pominje niti u tome traži oslonac za ono što čini i što je naumio da učini. Danas je nobl, šik i in pozivati se na drugorazredne i pomodne teoretičare i beznačajne strane sive funkcionere-činovnike i u njima tražiti uzore, uporište i pokriće za ispravnost svojih nauma i njihovo sprovođenje. Nikome sada ne smeta što svi mediji pišu i govore o EU i njenim otvorenim poglavljima kao da su pod nekom svemoćnom kontrolom i pod rukom nekog velikog cenzora koji ne samo da preti zabranom mogućim kritičarima nego i diktira svima šta se mora i kako napisati. Niko iz belog sveta da se upita kako je moguće da stranačkom pluralizmu i demokratiji uopšte ne smeta to što je među parlamentarnim strankama u Srbiji zavladao potpuni muk kada su najbitniji i najvažniji problemi te države u pitanju, pa čak i kada se iz samog vladajućeg establišmenta kaže da se članstvo u zapadnoj vojnoj alijansi potpuno podrazumeva i da ćemo se uskoro „svakako naći pod bezbednosnim kišobranom NATO-a“ . Amin, kaže srpska parlamentarna opozicija. Koga vođstva tih stranaka uopšte predstavljaju kada je polovina biračkog tela protiv evropskih integracija bez alternative, a dve trećine protiv pristupanja NATO-u. Koje i kakvo biračko telo predstavljaju ovakve političke stranke, zašto su nastale i da li se više uopšte može govoriti o građaninu ili se on pretapa u neku beslovesnu masu neraskidivo vezanu za rijaliti programe.
[restrictedarea]Ali nisu samo to razlozi za prećutkivanje Skerlića. Razlog je i to što je Skerlić ovu dramatičnu sintezu nacionalne ideologije toga vremena formulisao na osnovu prethodnog uvida u svetsku stvarnost i ocene da je „Rusija poluazijatska, Austrija feudalna i klerikalna, Engleska plutokratska, a Nemačka kaplarska… A jedino Francuska predstavlja putovođu svim narodima sveta…“
Shodno tome, svako odgovoran bi morao da izvrši kvalifikovan uvid u današnje stanje stvari u svetu, te da nakon toga donese odluku šta mu je činiti i kako misliti, bilo da je reč o intelektualcu, građaninu ili političaru. Nemoguće je današnju Evropsku uniju poistovetiti sa svim onim što su bili Evropa i Zapad uopšte. Nemoguće je evropsku tradiciju – kojoj pripadamo i na kojoj su posle Drugog svetskog rata generacije, bar u kulturi, odrasle – svesti na skup besmislenih pravila, laži, floskula, zlokobnog favorizovanja GMO, ili zabluda kao što je pogubni i raspali multikulturalizam ili na već višedecenijske zloupotrebe podele na levicu, republikanizam i desnicu, aktuelizovane nedavno na regionalnim izborima u Francuskoj. Kod nas su se tobožnji levičari i desničari i građanisti na noge podigli zbog uvredljive i neukusne šale o klečanju jednog ministra, a nisu od sebe ni jedni ni drugi ni treći glas pustili kada je jedan državni funkcioner i profesor zahtevao i predlagao da cela država i nacija kleknu pred nemačkom kancelarkom, moleći je za nešto. Njima to nije bila uvreda niti razlog da demonstriraju.
Američka provincijalizacija svega evropskog kod nas se doziva sa domaćom provincijalizacijom Zapada i ni sa čim drugim. I to se želi projektovati kao poželjni mentalitet. Naravno da sve to prati većinska medijska kritika Rusije i „intelektualni terorizam“ ili otvoreno podgrevanje podozrenja, pa i direktno podsticanje rusofobije ili antiputinizma koje, kako nam kažu sva istraživanja javnog mnjenja, podržava zaista zanemarljiv deo naroda. Intelektualni teroristi čak idu toliko daleko da ne odobravaju čak ni nevoljno i interesno savezništvo sa Rusijom.
Umesto da im „Pečat“, po ko zna koji put, snažnom i obimnom argumentacijom dokazuje suprotno i da im kvalifikovanim uvidom istinito predočava stanje u svetu, reč prepuštamo poznatom rusofobu, aktivnom srbomrscu, muslimanskom propagatoru, uzoru drugosrbijanaca, francuskom javnom intelektualcu Alenu Finkelkrautu. U nedavno datom intervjuu on suze roni zbog „fenomena teritorijalnog secesionizma“ u Francuskoj koji se pokazuje tako što je čitav niz francuskih gradova ili predgrađa potpuno islamiziran, a da i ne pomene ili pomisli na ono što se Srbima dešava na Kosovu (a za šta je on u dobroj meri zaslužan). Te tako Finkelkraut kaže:
„Smatram da nesumnjivo treba ući u savez s Putinom. Što je prava šteta. Putin je autokrata, car, car koji u Ukrajini vodi imperijalističku, čak i skandaloznu politiku. S cinizmom i bez zadrške on podržava Bašara el Asada. On se čak od toga ne ograđuje…i u velikoj je meri odgovoran za haos u Siriji. Stoga je sasvim prirodno da zemlje poput Francuske ulaze teške duše u savez s njime. No, mislim da je to danas neizbežno…“
Čitaoci „Pečata“ lako će prepoznati taj čuveni zapadni cinizam i licemerje koji se ispoljavao u prvim godinama Drugog svetskog rata i naknadnim, nevoljnim, sebičnim i dugo odlaganim savezništvom sa Crvenom armijom i Staljinom. Savezništvo se protiv Kalifata uspostavlja ali nevoljno, a kako i ne bi kada ga je Zapad i uspostavio i na srpskoj teritoriji generalno ga isprobao. Veliki deo naše medijske i političke „elite“ ne prihvata čak ni ovako iskazano nevoljno savezništvo, i u njemu vidi veću opasnost od samog ISIS-a.
Dragi čitaoci , zahvaljujući našem i vašem voljnom savezništvu, zajedničkoj odanosti istini i argumentima, proslavljamo ovaj – 400. broj „Pečata“. Vama, našim saradnicima i prijateljima i nama koji ovde radimo čestitam ovaj skromni jubilej.
[/restrictedarea]
