Vuk i vukovci , zauvek

Piše prof. dr Veljko Brborić

Monografija Vuk naš nasušni ima više od pet stotina numerisanih strana. Njen sadržaj, lepota i likovno bogatstvo odmah su je promovisali u kapitalno delo naše kulture i jednu od najznačajnih knjiga kojom se okitilo srpsko izdavaštvo u 2015. godini

Ima li veće časti za profesora Katedre za srpski jezik Filološkog fakulteta od prilike da se na ovom mestu obrati vama i govori na promociji jedne od najlepših knjiga o tvorcu srpskog književnog jezika, o onome čiji lik znaju i svi nepismeni Srbi u poslednja dva veka. Nema niko da ne zna ko je Vuk i kako izgleda njegov lik, takvih nema ni u Srbiji, a ni među Srbima u rasejanju, Vuk je naše nacionalno obeležje.

Neka mi stoga bude dopušteno da u ovoj prilici kažem nekoliko rečenica o autoru knjige Vuk naš nasušni, nekoliko rečenica o samoj knjizi i nekoliko rečenica o izdavaču monografije, o novosadskoj „Pravoslavnoj reči“.

NEMA SLUČAJNOSTI Milovan Vitezović je čovek koji danas od svih živih Srba najviše podseća na Vuka Stefanovića Karadžića, kažu da ga je neko pitao zašto i on nema dva prezimena – Milovan Vitezović Karadžić. Tako je još od znamenite televizijske serije o Vuku Karadžiću, rađene kao sećanje na dva veka od Vukovog rođenja.

Milovan Vitezović stanuje u Ulici Vuka Karadžića, ni to nije slučajno. Uz njegovu biografiju stoji da je napisao pedesetak knjiga, a da među njima ima i onih koje su doživele po tridesetak izdanja, to bi mogao biti srpski književni rekord. Njegove knjige se čitaju i izvan Srbije, prevedene su na desetak svetskih jezika, dobitnik je nekoliko prestižnih ruskih književnih i kulturnih nagrada. Od domaćih nagrada pomenućemo samo Vukovu nagradu i reći da je prvi dobitnik Ordena despota Stefana Lazarevića, ordena koji dodeljuje Sinod Srpske pravoslavne crkve.

Postao je osvedočeni vukovac još pre 28 godina, kada je snimljena dramska televizijska serija Vuk Karadžić, jedna od naših najboljih i najzapaženijih serija u dvadesetom veku.

[restrictedarea]

Vitezovićeva dela su zastupljena u više od 50 antologija pesama, satira, aforizama, pesama za decu i priča. Pomenućemo i nekoliko romana: Šešir profesora Koste Vujića, Lajanje na zvezde, Čarape kralja Petra, Princ Rastko, Gospođica Desanka. Ipak M. Vitezović će ostati upamćen kao veliki VUKOVAC. Dva su razloga za to – pomenuta serija i monografija Vuk naš nasušni o kojoj je danas reč.

Serija Vuk Karadžić naš je najbolji podsetnik na život i rad reformatora srpskog jezika i pravopisa, na decenijama osporavanog i potom s pravom hvaljenog i slavljenog Vuka, jednog od najvećih srpskih delatnika, onoga čija je misija postala legenda. Srbima je odavno jasno da bez Vuka nema ni Bukvara, nema ni azbuke, bez Vuka nema narodne književnosti, nema ni istorije.

Milovan Vitezović nije prvi srpski pisac koji se bavio Vukom, uradili su to i Ivo Andrić i Meša Selimović: Andrić je rekao da je Vuk bio i graditelj i rušilac, ali da je savremenicima, naročito u prvo vreme bila izraženija rušilačka strana njegovog pothvata. Selimović je zaključio da je možda slučaj doveo Vuka u Beč, ali kada zbog bolesne noge nije postao četovođa, ni poginuo u borbi sa Turcima, slučaj ga je sačuvao za važnije zadatke, sve posle prelaska u Beč Vuk nije prepustio slučaju.

O LICU I DUHU KARADŽIĆA Monografija Vuk naš nasušni ima više od pet stotina numerisanih strana. Njen sadržaj, lepota i likovno bogatstvo odmah su je promovisali u kapitalno delo naše kulture i jednu od najznačajnih knjiga kojom se okitilo srpsko izdavaštvo u 2015. godini.

Ako se osvrnemo na naslov knjige i potražimo objašnjenje u Rečniku srpskog jezika onda vredi reći da rečnik uz pridev nasušni beleži sledeća objašnjenja – preko potreban, nužan, neophodan, neizbežan, neminovan, onaj bez koga se ne može. Rečnik je knjiga kojoj valja verovati. Umesto Predgovora monografija donosi pesmu Sime Milutinovića Sarajlije O licu i duhu Karadžića Vuka, Jadranina, Stevanova sina, iz Tršića i Biografije V. S. Karadžića iz pera Vukove mezimice Mine Karadžić, najveće Vukove životne radosti.

Potom sledi 25 podnaslova čiji je autor Milovan Vitezović, svi oni, svaki na svoj način, brižljivo i sistematski, s merom i pouzdanošću, osvetljavaju delove života, rada i svakojakih zgoda i nezgoda iz plodnog života V. S. Karadžića. Navešćemo samo neke podnaslove: 1. Dugo pamćenje naroda, 2. Vuk celom svetu na znanje, 5. Vukova osnovna škola, 6. U zadužbini braće Jugovića, 7. Kad su se grabile glave, 8. Zakleti svedok istorije, 13. Koža naroda na ratnom dobošu, 14. Rašta ode u tuđinu, Vuče?, 17. Srpski rječnik, 20. Gospodin Gete, gospodin Grim i doktor Vuk, 21. Srpska revolucija, 22. Otpozdrav knezu, 24. Putovanja ka pobedi, 25. Priznanje budućnosti.

Monografija donosi i čuveno Pismo knezu Milošu Obrenoviću i hronološki pregled Vukovih putovanja, te još desetak Vitezovićevih tekstova, ali i antologijske tekstove o Vuku. Navešćemo samo neke autore: Zoran Gluščević, Jernej Kopitar, Leopold Ranke, Mina Karadžić, Milan Đ. Milićević, Jakov Grim, Ljubomir Stojanović, Stojan Novaković, Veselin Čajkanović, Vladan Nedić, Pavle Popović, Ivo Andrić, Jovan Skerlić, A. Belić i još dvadesetak autora… Ovaj deo je tematski podeljen u tri podnaslova: Savremenici o Vuku, Odjeci o delima Vuka Karadžića i O Vuku i delu.

Potom sledi deo monografije, s naslovom, Pesnici slave Vuka, koji donosi 47 pesama naših poznatih pesnika koji su opevali Vuka. Ovde navodimo samo nekoliko imena: Matija Bećković, Ljubivoje Ršumović, Ljubomir Simović, Duško Radović, Desanka Maksimović, Aleksa Šantić, Petar Petrović Njegoš, Laza Kostić, Branko Radičević, J. J. Zmaj. Ovo je antologija srpskog pesništva o Vuku Karadžiću. Nema značajnijeg pesnika u Srbiji, i to već dva veka, da nije zapevao i o Vuku.

Monografija se završava Opštim pogledom na Vukov rad, najboljeg Vukovog biografa Ljubomira Stojanovića i završnim tekstom Milovan Vitezovića Posle svega. U završnoj reči autor kaže: „Stvarajući ovu monografiju nisam imao nikakvih kolebanja i dvoumljenja. Cilj mi je bio da se Vukova veličina i značaj potpuno razumeju i samim listanjem. Vuka Stefanovića Karadžića poimam istovremeno i kao čoveka i kao narod. Bio je čovek velikog kulturnog poduhvata, najvećeg u njegovom narodu koji se istorijski obnavljao.“

Ova knjiga, to je nesporno, daje sve što moramo znati o Vuku, daje to pregledno i kvalitetno, pouzdano i argumentovano, ali i sa, može se reći, izvanrednim osećanjem za meru da se na najbolji mogući način osvetli život i rad Vuka Karadžića. Kada je prelistamo možemo se upitati kako smo dosad mogli bez nje, od sada se to pitanje neće postavljati.

Monografija otkriva važne podatke sa slikama znamenitih Srba Vukovog vremena, što joj daje atribut enciklopedije, navešćemo samo neka imena: Ilija Birčanin, Aleksa Nenadovića, Karađorđe, Vasa Čarapić, Jovan Kursula, Prota Mateja Nenadović, Stevan Sinđelić, Dositej Obradović, Ivan Jugović, Miloš Obrenović, Njegoš, Branko Radičević, Filip Višnjić… Uz svako ime nalazimo dobro odabranu fotografiju ili portret, što još jednom potvrđuje da je ovo i enciklopedija Vukovog vremena.

IZBOR – ONO NAJBOLJE

Izdavačka kuća „Pravoslavna reč“ dobitnik je Vukove nagrade i pre ove knjige, kojom je to priznanje samo potvrdila, osvedočeni je prijatelj srpske kulture, objavila je Ratni album 1914−1918, fascinantno svedočanstvo golgote i hrabrosti naših predaka. Ovde ćemo izdvojiti samo nekoliko reprezentativnih naslova: Biseri Srbije, Stara Srbija, Sveti Srbi, Hilandar, ali i monografije o Mihajlu Pupinu, Milutinu Milankoviću, Nikoli Tesli, Ivi Andriću, Matiji Bećkoviću, Rajku Petrovu Nogu….

Reč je, dakle, o izdavaču koji se opredelio da štampa ono najbolje o Srbiji i iz Srbije, da pokaže šta smo imali i šta imamo, da afirmiše srpsku kulturu i srpske velikane, pa je knjiga o Vuku došla kao realnost, pomalo se pitamo kako je nije bilo pre. Hvala „Pravoslavnoj reči“ i gospodinu Zoranu Gutoviću na biseru koji nam ja podario.

Monografija izgleda srpski, neki bi rekli svetski.

Iz besede na predstavljanju knjige „Vuk naš nasušni”

[/restrictedarea]