SAOPŠTENJE AMBASADE REPUBLIKE SRBIJE – TRIPOLI

Predmet: Pisanje naše štampe o otmici službenika Ambasada RS u Tripoliju.

 

Šokirani smo i užasnuti pisanjem naše štampe o otmici službenika ove Ambasade Slađane Stanković i Jovice Stepića.

Toliko odvratnih i pljuvačkih tekstova teško da bi se moglo naći igde u svetu u sličnoj situaciji.

Neverovatno je i odvratno da se čitava ova krajnje teška i složena situacija pretvrila u degutatntnu hajku na ambasadora Olivera Potežicu, čiju glavu mediji izgleda traže.

Pored idiotskih napisa da je ambasador Oliver Potežica „namestio otmicu svojih kolega da bi sebi produžio boravak u Libiji“, list „Kurir“ je, na primer, objavio još idiotskiji napi da je ambasador Oliver Potežica „prodavao vize“.

Ovako nešto čovek ne bi mogao da poveruje svojim očima, a posebno zbog toga što su Slađana Stanković i Jovica Stepić ne samo saradnici, nego i prijatelji i ljudi koji su nam godinama faktički deo porodice. Ovakve ludorije pokazuje da je reč o organizovanoj i smišenjnoj kampanji nekih medija koji hoće da povuku neki „svileni gajtan“. Iznošenje ovako neodgovornog blaćenja, bez ikakvih dokaza, predstavlja veliku i praljavu igru, mada ne možemo sa ove distance da utvrdimo da li su u nju uključeni i neki pol. krugovi u našoj zemlji.

Sve je jasno i poznato – verovatno se zna i ko stoji iza ove kampanje i koji su njeni razlozi i motivi. Možda zbog toga što je javnosti potreban „žrtveni jarac“. Ali, to neće moći tako da ide jer ambasador Oliver Potežica nije u svojoj službi napravio nijednu jedinu grešku. Naprotiv. A, svi koji tvrde suprotno, moraju to da dokažu. Ali, pošto ne mogu da dokažu, onda blate u medijima, po poznatim scenarijima.

Zahtevamo da Vlade RS i MSP najenergičnije zaustave i demantuju pisanje naše štampe u ovom slučaju. Pokazalo se da je potpuno pogrešno „puštanje“ medija da direktno kontaktiraju predstavnike ove Ambasade u sličnim slučajevima i samo po sebi otkriva mnogo toga.

Zahtevamo da MSP najhitnije izda saopštenje u kojem će demantovati pisanje naše štampe i odbraniti integritet ambasadora Olivera Potežice, koji je izložen provokativnoj medijskoj hajci, blaćenjima i lažima u medijima.

Ovakve neodgovorne „nameštaljke“ ne mogu sigurno da doprinesu slučaju rešavanja naših otetih državljana i samo otežavaju situaciju. A, možda to i jeste cilj.

Što se tiče predloga za zatvaranje Ambasade, nije ambasador Oliver Potežica tražio da Ambasada RS u Tripoliju, nego su to, pre svega, bili stavovi svih  službenika Ambasade na radnim sastancima o tom pitanju (postoje izveštaji MSP–u). Lični stav ambasadora Olivera Potežice je bio da ima razloga za zatvaranje Ambasade, pre svega i političkih razloga (o čemu postoje izveštaji MSP–u). Uostalom, Ambasada je mogla da bude zatvorena i bez ikakviog mišljenja ovog Ambasadora ili službenika ove Ambasade.

Što se tiče ogavnog pisanja o „prodavnju viza“, pa to je čak „i vrapcima jasno“ da je laž i „nameštaljka“. Svako ko iole poznaje ovog Ambasadora i službenike ove Ambasade zna da je to notorna i najrpljavija laž. Mi smo već ranije u izveptajima ukazivali MSP–u na ovakve bljuvotine koje, uglavnom, potiču od naših ljudi koji rade ovde u Libiji. Čak i tada smo MSP–u rekli da smo spremni za reviziju postupka za svaku izdatu vizu.

Zahtevamo najenergičnije od MSP–a da formira komisiju koja će izvršiti reviziju svih viza koje su izdate u ovoj Ambasadi radi pobijanja ovih laži, koje uopšte nije teško pobiti. Izazivamo bilo koga da pruži i jedan konkretni dokaz u tom smislu. Pa upravo zbog toga se takve stvari i objavljuju u novinama jer nema dokaza za njih. Odgovorno tvrdimo da su sve vize u ovoj Ambasadi bile izdate u skladu sa propisima i da smo našoj državi doneli velike finansijske prihode u postupku izdavanja viza.

Ambasador Oliver Potežica će protiv nekih medija podneti tužbe i tražiti obeštećenje. Već je u tom smislu naložio svojim advokatima da započnu odgovarajuće sudske postupke.

Ne bismo voleli da dođemo u situaciju da počnemo javnu polemiku u ovom smislu i da budemo prinuđeni da, radi odbrane, puštamo dokumente „da cure“.

Posebno smo iznenađeni izjavama bivšeg ambasadora u Libiji Dušana Simeonovića. Čak i da je istina to što on tvrdi (a ništa nije istina), tako se ne govori o svom kolegi, drugu i prijatelju koji se suočava sa teškim problemom rešavanja slučaja otetih službenika ove Ambasade. Pozvali smo ga telefonom da izrazimo zaprepašćenje izjavama koje je dao.

Posebno su iritirajuće izjave nekih stručnjaka o bezbed. procenama, o putovanjima u Tunis i slično. Uostalom, Slađana Stanković i Jovica Stepić su sami prošli istim putem, bez ikakvih problema, samo pet dana pre otmice radi podizanja fiansijskih sredstava iz banke u Đerbi. Naš biznismen Gradimir Dragić je samo dan ranije, potpuno sam, prošao istim putem automobilom.

Zbog maksimalnog na slučaju otetih službenika ove Ambasade, nemamo vremena da se bavimo odvratnim blaćenjima u našoj štampi (po čemu je srpska štampa i poznata), koja uostalom za to i služi.

Zahtevamo, stoga, još jednom da Vlade RS i MSP najenergičnije zaustave i demantuju pisanje naše štampe u ovom slučaju.

Naravno, ovo nisu prva blaćenja ove Ambasade u medijima, niti prve laži koje se iznose o radu ove Ambasade. Uspešno smo dokazali da sva prethodna blaćenja bila lažna, a pobićemo i ova poslednja. Ponavljamo da nemamo vremena sada da se bavimo ovim pitanjima zbog maksimalnog nagažovanja na slučaju naših kidnapovanih ljudi, ali „biće dana za megdana“.

Stara srpska poslovica kaže: „Kad je čovek prav pred Bogom, onda se ničeg ne plaši“. A, ambasador Oliver Potežica je i „prav pred Bogom“ i „ničeg se ne plaši“. A, rešiće i ovu medijsku hajku – na ovaj ili na onaj način. Iz jednostavnog razloga što nikad u svom životu nijednom čoveku nije učinio ništa loše.

Napomena: Sada se među Srbima koji rade u Tripoliju pojavila idiotska priča da su Slađana Stanković i Jovica Stepić nosili u automobilu kofere pune novca. Naravno, to će biti i sledeća priča iz ove ovdašnje zlobne i prljave „srpske kuhinje“.

AMBASADOR Oliver Potežica