Romantika gvozdene zavese

„Spektra“

 dvadeset četvrti film o Bondu

Piše Vladislav Panov

Novi-stari Džejms Bond opet spasava svet u ime njenog veličanstva, u sada aktuelnom filmu „Spektra“ koji i nije i jeste dobar, zabavan i zanimljiv. Ali je sigurno i dalje ključni projektovani simbol „superiornosti” Zapada u odnosu na Istok, bez obzira što navodno više nema ni Zapada ni Istoka. Tu je, za svaki slučaj, bondovština…

Najduži filmski serijal dobio je još jedan nastavak, dvadeset četvrti u periodu od pedeset tri godine. Reč je, naravno, o Džejmsu Bondu koga je i ovoga puta odigrao, pod još jednom rediteljskom palicom Sema Mendesa, ovom ulogom vidno zasićeni engleski glumac Denijel Krejg. I dok on očajnički hoće napolje iz Bondove kože, milioni obožavalaca „najčuvenijeg tajnog agenta na svetu“ nikako da se zadovolje njegovom naivno neustrašivom i lakonski svemogućom akcionom personom. Džejms Bond, ma u čijem tumačenju (Krejg je u poluvekovnoj istoriji avantura na velikom platnu ekranizovanog junaka iz pera Ijana Fleminga šesti glumac koji ga je tumačio) uvek je bio neodoljivi mamac za publiku.

[restrictedarea]

Simbol zapadne „superiornosti”

Zanimljivo je da je njegova neodoljivost od početka imala taj univerzalni, pandemijski uticaj na gledaoce. Iako je tipični zapadni u prvom planu zabavni, a u dubini, suštinski, politički obojeni propagandni adut u borbi protiv zaostalosti uvek za opstanak sveta opasnog antikapitalističkog ešelona, svaki film o Bondu je jednako zabavljao i jednu i drugu stranu, kao i sve one između. Bond je izrastao iz hladnoratovskog okršaja na život i smrt između Istoka i Zapada, kao nepobedivi špijun „njenog veličanstva“ on je ubačen u podsvest gledalaca kao simbol zapadne superiornosti u svemu. Otud raskošna kola posebno za njega opremljena dodacima i spravicama koje su poslednja reč tehnološkog razvitka zapadne industrije, njegova otmena i plemenita pojava jedinstvenog alfa mužjaka u uvek perfektnim odelima, a on je, podrazumeva se, neprekidno na alkoholnom pogonu dok istovremeno oličava besprekornu istreniranost i čistu mušku moć. Kao takav on je idol koji ne poznaje, to jest koji ruši granice. Nije čudno, zato, da je aktuelni Bond Denijel Krejg internacionalna zvezda koju, zanimljivo, kao i sve Bond-filmove i protagoniste pre njega, obožavaju čak i u Kini. Otud i ogromni komercijalni potencijal ovog junaka. „Skajfol“, prethodni film o Bondu sa Krejgom u glavnoj ulozi, doneo je autorima čak milijardu dolara od svih vidova distribucije na svetskim tržištima. Dakle, jasno je da je bondovska promocija britanske, samim tim i anglosaksonski zapadne, političke i svake druge veličine dobila ishodište, odnosno dokazni materijal, i na finansijskom planu. I pošto se, naravno, sve meri isključivo visinom profita, Bond je i na tom, najvažnijem planu, potvrđen kao junak koji mora da postoji. Niko ne sumnja da će biti i dvadeset petog nastavka, a potom i koliko njih još pride. I dok je Bond na velikom ekranu ljudima najpre zabava, te iskreno uživaju u svakoj novoj njegovoj avanturi, njegovi tvorci imaju i skrivene namere pošto napune džepove. Naime, Bondov politički kredibilitet daleko je uticajniji na glasačke mase od bilo kog profesionalnog političara. On u sebi nosi duboki patriotski ponos svakog pravog podanika krune, koji čak i u svetu, navodno, bez granica do fanatizma politički korektnog, pronalazi razloge da se oseća lokalpatriotski ponosnim.

Taj motiv posebno je izražen baš u „Spektri“ – u prvom, najvidljivijem nivou priče, gledalac se zabavlja intenzivnim dozama tipično filmski naivne, ali i atraktivne hipertenzirane akcije, a u svim drugim njenim slojevima film je sam po sebi svojevrsna politička poruka. Bond, razume se, po običaju spasava svet od zlih namera psihopata (ovoga puta negativac je superiorni glumački as iz Austrije koga je „pronašao“ Kventin Tarantino, dvostruki Oskarovac Kristof Valc, cilj mu je dominacija nad svetskim tokom informacija), ali čini to u retrostilu. Vraćajući fokus na vreme prohujalo, vreme svog filmskog rođenja, kada nije bilo sputavajuće političke korektnosti već samo brutalne sile u sprovođenju nauma „njenog veličanstva“, ovaj moderni Bond je u stvari napustio sadašnji trenutak i okrenuo nas „pravim vrednostima“ iz hladnoratovske prošlosti. U vreme špijuna koji su slali pozdrave iz Rusije (i to s ljubavlju!), koji su se neustrašivo i uspešno nosili protiv ruskih špijunskih nemani iz komunističkog mraka, i to sa stilom, elegantno, nacionalpatriotski, potpuno izvan aktuelnog globalističkog diktatorskog upliva u konture sveta. Novi Bond-film je otuda prvoklasna romantična, pa i nostalgična avantura najpre u bolju prošlost Zapada i njihove borbe protiv Istoka, a i samog Bonda kome su sada prvi put utrapili duboko sredovečnu zavodnicu (makar ona bila zanosna Monika Beluči). U poslednjem nastavku Džejms Bond je odlučno protiv globalizovanog uniformisanja mišljenja, delanja i ostvarivanja viših ciljeva rukovodilaca modernog sveta. Iako sasvim podsvesno, i on i njegovi autori su upravo okretanjem fokusa nove priče u davnašnji, početni, milje bondovskog „tipičnog zapleta“ otvorili vrata sumnji u moderni svetski poredak za koji bi se po pravilima službe Bond morao boriti do poslednje kapi krvi. Zapravo, on to i čini, ali u romantičnom miljeu prošlih vremena, romantičnih špijunskih dvoboja iza gvozdene zavese.

Povratak hladnoratovske pozornice

Rekosmo da je po običaju prethodnih filmova i novi nastavak tematski veoma aktuelan, odnosno u skladnom je odnosu sa stvarnim političkim zbivanjima u svetu. Iako se, dakle, ta aktuelnost najverovatnije slučajno desila, budući da je stvaranje Bondove avanture višegodišnji poduhvat, ipak se u liku negativca našla značajna doza prepoznatljivih sastojaka koji se tiču borbe oko vladavine informacijama, zapravo istinom i očajničkim pokušajima „demokratskih“ vladara da tu istinu o sebi i pravom licu svog savršenog zapadnog sveta pošto-poto pokopaju nedodirljivo daleko i zauvek. Valc ubira te informacije ugrožavajući zvanični svetski poredak, te više liči na Snoudena nego na uobičajenog svetskog neprijatelja broj jedan kome Bond treba da dođe glave. Nije čak ni Rus, premda su Rusi ponovo prva babaroga za ukroćene i trajno pripitomljene potrošačke obveznike zapada. I dok se sa svih strana u središte industrije zabave vraća hladnoratovska pozornica političke borbe i ondašnjeg tako zabavno i neodoljivo romantično polarizovanog sveta, Bond, upravo nastao u tom svetu, još nije uzjahao taj talas reanimacije svih blagodeti sveta Hladnog rata. Umesto Bonda velikim i malim ekranima jurcaju junaci i antiheroji iz tog vremena oličeni u, recimo, tri uspešne sezone serije „Amerikanci“, o ruskim špijunskim „spavačima“ duboko infiltriranim u američko društvo Reganove hladnoratovske ere. Da je talas ozbiljan i potencijalno profitabilan, dokazuje i aktuelni upliv u njegove izdašne tokove američkopatriotskog tandema Stiven Spilberg – Tom Henks koji je stao iza filma „Most špijuna“, gde Henksov hrabri i pošteni advokat usred hladnoratovske špijunske histerije principijelno požrtvovano brani ruskog špijuna pred američkim pravosuđem. Sve ono što je u ovom momentu, čini se, trebalo da bude novi Bond, ponudili su autori filma „Čovek iz U.N.C.L.E.“ nastalog po istoimenoj televizijskoj seriji stvorenoj u hladnoratovskim šezdesetim godinama prošlog veka. U njemu imamo ne jednog već dva jednako neustrašiva, elegantna i moćno neodoljiva Bond-junaka, ruskog i američkog, koji zajedno rade na uništavanju opasne kriminalne organizacije iako, naravno, njihove zemlje ostaju polarizovane i, kako i treba, neprijateljski nepoverljive. Vremenu gvozdene zavese nisu odoleli ni tvorci filma „Žrtva piona“ o sigurno najčuvenijem šahovsko-političkom dvoboju tog vremena između Bobija Fišera i Borisa Spaskog. Po nekima ovaj u svetskim bioskopima aktuelni film mogući je takmac za Oskara. Svet iz mašte industrije zabave je, dakle, spreman za novu gvozdenu zavesu. Ako uopšte prihvatimo da je ikada podignuta, posebno sa zapadne strane, onda je, sudeći po filmovima i televizijskim serijama baš sa tog zapada, baš romantično da se ona opet zamandali. I da se s lanca opet puste junaci „brenda“ pitbul Bond, jedini uspešni pregaoci u večnoj borbi protiv nezapadnih nemani.

[/restrictedarea]