Posebno mesto Srbije u V elikom ratu

Valjevska bolnica 1914-1918

Piše Miroslav Perišić

Valjevska bolnica je neka druga i drugačija istorija, kakve nije bilo nikada pre nje, a ni posle nje u Prvom, niti kasnije u Drugom svetskom ratu. Zbog toga je ona različita, zbog toga je značajna za sve države i narode, ne samo za istoriju Srbije

O vremenu i tragičnim događajima kojih se sa neizmernim poštovanjem prema iskazanoj humanosti i žrtvama danas sećamo, sačuvana su brojna svedočanstva. Jedno izdvajam.

„Malaksao sam… legao bih, ali kako da legnem kada je toliko očiju uprtih u mene… svako tražeći moju pomoć! Moram njima pomoći a meni kako Bog da.“

Bile su ovo poslednje reči lekara Živana Vlajića koje je zabeležio u svom ratnom dnevniku.

GRAD PRETVOREN U BOLNICU Ovim potresnim rečima pridodajem i opise stanja najpribližnijih sumornoj slici koja je obavijala Valjevo u jesen 1914. godine, a u zimu 1915. dostigla razmere katastrofe: prilikom odstupanja srpske vojske sa Drine i Save, neposredna pozadina izgledala je kao košnica gde je vrio najrazličitiji svet u kome su se izmešale izbeglice i zarobljenici, vojska, žene i deca, izbeglička kola i komore međusobno zakrčeni, pomešan vrisak preplašene dece sa zapomaganjem i plačem slabih žena dok su napuštale svoja ognjišta bez muževa i sa nejakom decom bežale u nepoznata mesta. Ove opise dr Vladimira Stanojevića, pisca kapitalne knjige „Istorija srpskog vojnog saniteta. Naše ratno sanitetsko iskustvo“ upotpunjavaju i reči koje su sastavni deo takvog vremena, takvog stanja i takve zahuktavajuće nesreće: nemaština, glad, nečistoća, nedostatak tople odeće, prekomerna duševna i fizička naprezanja, brzina i važnost razvijanja događaja, bekstvo svega živog ispred zločina, strah, opšta panika.

[restrictedarea]

U kom kontekstu i kako se Valjevo našlo u središtu ratnih dešavanja 1914–1915?

Kao najbliže frontu, dugom oko dvesta kilometara, tokom tri udara austrougarske vojske, od avgusta do novembra/decembra 1914, Valjevo je bilo ne samo sedište Vrhovne komande srpske vojske već i glavni operativni sanitetski centar za zbrinjavanje ranjenih i obolelih. Kretanja stanovništva u raznim pravcima – izbeglice ispred austrougarskih zločina, zatim ranjenici sa fronta, obeleženog velikim sudarima srpske i austrougarske vojske na Ceru, Tekerišu, Jadru, Gučevu, Boranji, Jagodnji, Mačkovom kamenu i u Kolubarskoj bici i, najzad, priliv mobilisanih za popunjavanje jedinica, koji su iz raznih krajeva Srbije na putu ka frontu pristizali u Valjevo – uticali su da u gradu sa manje od deset hiljada stanovnika u jednom periodu bude više desetina hiljada ljudi. Među njima su bili i brojni zarobljeni austrougarski vojnici, a posle Kolubarske bitke i oko četiri hiljade austrougarskih obolelih vojnika koje njihova vojska nije evakuisala prilikom povlačenja. U takvim okolnostima širenje pegavog tifusa bilo je neizbežno. Izrazito malo lekara sa nedovoljno sanitetskog materijala započelo je borbu za živote ljudi u uslovima u kojima je čitav grad postao bolnica. Sve zgrade koje su mogle da služe za smeštaj i lečenje pretvorene su u bolnice (škole, kafane, magacini, privatne kuće). Tih meseci u Valjevu je radilo svega 26 lekara. Srpski doktori zajedno sa austrougarskim zarobljenim lekarima vidali su srpske vojnike, civilno stanovništvo i austrougarske vojnike obolele od tifusa. Suočena sa nesagledivim teškoćama, srpska vlada je novembra 1914. pozvala strane lekare i bolničare, i u Valjevo su u humanu misiju narednih meseci, uz već prisutnog holandskog hirurga Arijusa van Tinhovena, pristigle medicinske misije iz Škotske, Engleske, Irske, Rusije, Amerike, Francuske, Poljske, Belgije, Švajcarske. Epidemija je svoj vrhunac dostigla u periodu od decembra 1914. do marta 1915. godine kada je odnela više hiljada života.

ISTORIJSKI FENOMEN Po svedočenjima savremenika, u Valjevu je bilo dana kada je dnevno umiralo i do stotinu ljudi. Na obolele je dodatno psihološki teško delovala velika smrtnost lekara, koja je samo u periodu januar/februar 1915. delovala zastrašujuće: 14. januara umro Feliks Menhard iz Galicije, 19. januara umro srpski lekar Hranislav Jocić, 21. januara umro Josif Kovač iz Segedina i Alojz Plekl iz Beča, 23. januara umro srpski lekar Pavle Vojteh, 24. januara umrla Draginja Babić, inače prva žena lekar u Srbiji, 28. januara umro Albert Semjuel Kuk iz Amerike, 29. januara umro Vaclav Milota iz Češke, 31. januara umro lekar Đorđe Dada, 6. februara umro upravnik Okružne bolnice u Valjevu Selimir Đorđević, 13. februara umro srpski lekar Dušan Pomorišac, 29. februara umro austrougarski lekar Gavra Barak, 27. februara umro Dušan Radović. Od navedenih – Barak, Kovač, Menhard, Milota i Plekl bili su zarobljeni austrougarski vojni lekari.

Valjevska bolnica je dramatična i potresna epizoda Prvog svetskog rata o kojoj se ne zna dovoljno. Šta je sve Valjevska bolnica i činjenično i simbolički? Simbol stradanja i humanosti u isto vreme. Takođe i istorijski primer identičnih vojničkih sudbina u ratu suprotstavljenih vojski, dakle vojnika, lekara, zarobljenika koji su u jednom trenutku u jeku rata bili ljudi bez boje uniformi i zastava, kako to piše u Katalogu izložbene postavke danas otvorene. Za istoričare Valjevska bolnica je istorijski fenomen, tema na osnovu koje se sagledava ljudska strana u ratu i sudbine ljudi kojih obično nema u velikim pisanim povestima. Ljudi započinju ratove a ratovi su upereni protiv ljudi. To je paradoks istorije. Osim što proizvode žrtve, ratovi pretvaraju ljude u brojeve, (primer: „toliko i toliko je poginulo ili umrlo“), pretvaraju ih u masu (primer: „masa je jurišala“, „kolona se kretala“ i slično), pretvaraju ih u kategorije (primer: rodoljubi, izdajnici, borci, zločinci, žrtve, heroji, kukavice, okupatori, neprijatelji) i, najzad, sve to je smešteno u određene kontekste naznačene kroz pojmove i pojave kao što su: ideologija, rat, rad, glad, strah, zanos. U velikim pisanim istorijama čovek – pojedinac sa svojim imenom i prezimenom, porodičnim poreklom, razmišljanjima, nadom i sudbinom, ne postoji.

IMA LI VEĆEG PRIMERA HUMANOSTI? Valjevska bolnica je neka druga i drugačija istorija, kakve nije bilo nikada pre nje, a ni posle nje u Prvom, niti kasnije u Drugom svetskom ratu. Zbog toga je ona različita, zbog toga je značajna za sve države i narode, ne samo za istoriju Srbije. S jedne strane, daje tačnu sliku Srbije 1914. godine – srpski doktori zajedno sa austrougarskim zarobljenim lekarima vidali su i srpske i austrougarske vojnike. S druge strane, Valjevska bolnica ima međunarodnu dimenziju, značajna je kao jedinstveni primer koji nosi univerzalnu istorijsku poruku – dobrovoljno pomoći drugom nepoznatom čoveku kako bi mu spasio život.

Ima li većeg primera humanosti? Kosti mnogih od njih nalaze se u zemlji, na obroncima oko ovog grada, zajedno sa oko 45 hiljada tada sahranjenih na valjevskim grobljima, po podacima iz izveštaja austrougarskog lekara Juliusa Roksandića.

Poštovani gospodine predsedniče, vaše ekselencije, uvaženi gradonačelniče,

Kao istoričar i direktor državnog Arhiva Srbije slobodan sam da sebi i svima nama postavim pitanje: šta mi kao država i kultura, osim ovog što činimo, možemo još da uradimo kako bismo sačuvali i budućim generacijama preneli univerzalnu poruku Valjevske bolnice? Ideja o formiranju memorijalnog centra u prostoru današnjeg Istorijskog arhiva Valjeva a nekadašnje Okružne bolnice, imaće svoju potpunu misiju jedino ukoliko to uradimo zajedno sa drugim državama, onima čije su dobrovoljne medicinske misije bile deo Valjevske bolnice. Dozvolite mi da saopštim i da sam se sa direktorom austrijskih državnih arhiva dr Volfgangom Madertanerom dogovorio da započnemo temeljno istraživanje na temu Valjevske bolnice. Preuzimam i odgovornu obavezu da sa srodnim institucijama u drugim državama radimo na zajedničkim istraživanjima, prikupljanju dokumenata iz arhiva i porodičnih zbirki potomaka dobrovoljnih medicinskih misija.

Valjevska bolnica po svojoj snazi događaja nadvlađuje ratne taktike, strategije, ideologije.

U godini obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata sa više strana su se čule poruke da jubilej treba da se iskoristi za pomirenje država i naroda. Nije li Srbija 1914, na samom početku rata, na primeru Valjevske bolnice učinila sve u korist pomirenja?

Govor dr Miroslava Perišića, direktora Arhiva Srbije,
na otvaranju Međunarodne naučne konferencije, Valjevo,
30. oktobar 2015

[/restrictedarea]