Pariz u Bosni

TERORISTIČKI NAPAD U SARAJEVU

Piše VIKTOR MATIĆ

Posle terorističkih napada u Parizu 13. novembra nema mnogo dileme oko toga da li će slični ataci biti izvedeni i u drugim evropskim državama. To je, nažalost, samo pitanje vremena. Takođe, bilo je jasno da je od balkanskih zemalja u najvećoj opasnosti BiH, jer su tamo radikalni islamski pokreti uzeli maha, dok su službe bezbednosti u rasulu. Zato je malo koga začudilo što je radikalni islamista Enes Omeragić zgrabio pušku u ruke i ubio dva vojnika Oružanih snaga BiH. Bili su iznenađeni jedino oni zaduženi da takav napad spreče

Enes Omeragić, koji se 18. novembra razneo eksplozivom u svojoj kući kada ga je opkolila policija, a pošto je ubio dva vojnika, Bošnjaka i Srbina, nema baš profil karakterističan za ostale radikalne islamiste koji su dosad terorisali Evropu. Ipak, bio je čovek na koga su službe bezbednosti prosto morale da obrate punu pažnju. Omeragić je, naime, prema izvorima „Pečata“, uvek bio problematičan – od lokalnog siledžije u sarajevskom naselju Sokolje prerastao je u sitnog prestupnika koji je kaznu odslužio u KPZ Zenica, gde se izgleda odao narkoticima, a potom izlaz tražio u radikalnom islamu.

Upućeni navode da naselje Sokolje nije deo Sarajeva za koji se sumnja da je stecište radikalnih islamista, ali se nalazi veoma blizu kasarne Oružanih snaga BiH u Rajlovcu, gde je Omeragić i streljao dvojicu vojnika u lokalnoj kladionici. Napadač pred sam događaj 18. novembra, takođe, nije fizički izgledao poput osobe sposobne da izvrši takvo delo. Izvori u istrazi su navodili da je Omeragić dugo nosio bradu karakterističnu za selafije, ali da ju je obrijao nekoliko meseci pred napad. A izgleda da Omeragić nije često posećivao džamije koje važe za stecište radikalnh islamista u Sarajevu, što ga je učinilo dodatno nevidljivim za obaveštajni sektor u BiH. Upravo takav profil napadača u Rajlovcu predstavlja noćnu moru za bezbednosne službe u BiH, koje sada moraju da se zapitaju koliko još sličnih anonimusa iz selafijskog pokreta može da krene Omeragićevim putem. Uzdrmani bezbednosni aparat u BiH tvrdio je da pod kontrolom drži najradikalniji deo islamske zajednice, uključujući i povratnike sa sirijskog ratišta, ali sada im se ukazala i nova opasnost – napadi su došli iz neočekivanog pravca, odnosno od ljudi za koje nisu ni pretpostavljali da mogu da se odluče na tako ekstreman čin.

[restrictedarea]

ODGOVORNOSTI MOJA PREĐI NA DRUGOGA U takvom razvoju događaja odgovor bezbednosnih službi bio je krajnje očekivan – počele su da prebacuju odgovornost jedna na drugu. Naime, krovne službe u obaveštajnom aparatu u Bosni su OSA i SIPA, i one su nevešto pokušale sa sebe da skinu odgovornost za propuste sa Omeragićem, posebno u svetlu činjenice da je on sa radikalnom islamskom ideologijom bio povezan i preko svog zeta Muhameda Mece, tj. muža Omeragićeve sestre. Opet, Meca je poznat kao blizak sa Rijadom Rustempašićem, jednim od najradikalnijih iz selafijskog pokreta i čovekom koji trenutno služi zatvorsku kaznu zbog pomaganja u pripremi terorističkog napada. Naknadni pretresi prostorija koje koristi Meca nisu ga pak doveli u direktnu vezu sa Omeragićevim delom, niti je kod njega pronađeno bilo kakvo oružje. Tako je za bosanski bezbednosni sektor ostalo nejasno i otkuda je Omeragić pribavio automatsku pušku i velike količine municije, iako treba pretpostaviti da je oružje relativno lako pronaći u državi koja je donedavno bila poprište ozbiljnih sukoba, što je slučaj sa Bosnom.

Dodatnu zabrinutost rađa i činjenica da je u BiH selafijski pokret uzeo ozbiljnog maha, daleko više nego u bilo kojoj drugoj državi na Balkanu. Iako je Islamska zajednica BiH više puta izražavala svoj protest zbog upražnjavanja te radikalne verzije vere i pozivala vernike da se drže umerenijih pravaca, jasno je da su selafijske zajednice u Bosni brojne i van kontrole kako imama tako i policajaca. Na užas bezbednosnog sektora, svaka od tih raštrkanih selafijskih zajednica možda u sebi krije novog Omeragića, koga bezbednjaci relativno teško mogu da otkriju i u mnogo sređenijim državama od Bosne. Da je tako dokazuje i činjenica da je svega nekoliko dana kasnije, u noći između ponedeljka i utorka u Zavidovićima, u centralnoj Bosni, bačena eksplozivna naprava na zgradu policijske stanice. Prema izvorima „Pečata“, Zavidovići se smatraju jakim uporištem vehabijskog pokreta. Povređenih nije bilo, a policija traga za napadačima. Zato je veliko pitanje da li bi neka sveobuhvatna akcija protiv radikalnih islamista u BiH dala željene rezultate i neutralisala terorističke pretnje, ili bi samo pojačala osećaj izolovanosti te zajednice. Posebno kada se u takvim zajednicama teroristički napadi poput onog u Parizu, gde je ubijeno oko 130 ljudi a ranjeno oko 350, doživljavaju kao velika inspiracija i pobeda istinske vere.

Uzalud je reis Islamske zajednice BiH Husein Kavazović pozivao na praktikovanje umerenog islama i osudio terorističke napade u Parizu, kada je istovremeno bosanski portal „Vijesti umeta“ slobodno emitovao poruke podrške Islamskoj državi i slavio zbog žrtava u francuskom glavnom gradu. Isti portal je u danu pariske tragedije najavljivao i bezbednosne pretnje za BiH, a ujedno je pokazao da je uvek korak ispred bosanskih bezbednjaka koji su ga već nekoliko puta obarali samo da bi se ponovo pojavio na novom serveru. Međutim, prema dobro obaveštenim izvorima, policiju u BiH posebno zabrinjava činjenica što radikalni sajt nije jedini koji je podržao dešavanja u Parizu. Naime, društvenim mrežama u Bosni otvoreno je provejavala podrška terorističkom aktu u Francuskoj, pravdana time što su evropske države bile relativno nezainteresovane za stradanja Bošnjaka tokom ratova devedesetih godina, kao što su sada neosetljive za žrtve u muslimanskom svetu – poput onih u Palestini, Siriji i Avganistanu. Sve to nateralo je policiju u Bosni da zaključi da domaći islamski radikalisti veoma vešto koriste internet i da su, poput Islamske države na globalnom nivou, vrlo sposobni da manipulišu mladom populacijom nezadovoljnom načinom i uslovima života.

KOLIKO JE ISLAMISTA U BIH Podaci o broju radikalnih islamista u Bosni su različiti. Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik nedavno je rekao da ih ima bar 350 registrovanih, kao i mnogo onih manje vidljivih za državni aparat. „Kada se vratite na neko ranije vreme, pojam tih radikalnih verskih fanatika na bazi islama bio je daleko od nas i od ovih prostora sve dok prećutno, uz podršku Zapada i preko Hrvatske, u BiH nije ušlo 4.500 mudžahedina. Oni su formirali specijalnu jedinicu El Mudžahid, koja je vršila ogromne zločine po istom principu i načinu ovim današnjim, ali su tada bile odsecane srpske glave“, rekao je Dodik i istakao da se inostrani mediji tada time nisu bavili jer je bila poželjna satanizacija Srba.

Međutim, sada je situacija nešto drugačija i dešavanja u BiH zanimljiva su i svetskim medijima. Tako su britanska glasila navela da su Bosna i Kosovo u samom vrhu evropskih teritorija kada je reč o broju boraca pridruženih Islamskoj državi u borbama na Bliskom istoku. Prema izveštajima Bosna je na četvrtom mestu, a Kosovo tik iza nje, po broju ljudi koji su otišli na strana ratišta sledeći svoja verska ubeđenja. U Siriji se borilo, ili to i dalje čini, oko 200 bosanskih državljana. Smatra se da je njih 43 poginulo u borbama, dok se oko 50 vratilo kući sa određenim borbenim iskustvom. Zanimljivo je da je na prvom mestu te liste Belgija, država u kojoj su sedišta i Evropske unije i NATO-a.

Da stvar bude još komplikovanija za Balkan, Bosna se u istim izveštajima pominje i kao mesto pranja novca za Islamsku državu, najpre sakupljenog u radikalnim džamijama u Britaniji. Preko određenih računa, navodno, taj novac završi u džepovima pristalica Islamske države na Bliskom istoku, premda u Bosna već duže vreme postoji zakon koji suzbija pranje novca i finansiranje terorističkih delatnosti. Takođe, Bosna ima i velikih problema sa nedostatkom kapaciteta za efikasnu borbu protiv terorizma. Tamošnje tužilaštvo je u julu dobilo svoje posebno antiterorističko odeljenje, ali se smatra da ono nema dovoljno ljudi kako bi se bavilo svim interesantnim slučajevima.

Sada će slučaj Enesa Omeragića biti veliki test za ceo državni aparat BiH. Napad koji je on počinio simbolizuje napad na temelje Bosne budući da je izvršen na državnu instituciju, a ubijeni su jedan Bošnjak i jedan Srbin. Činjenica da Omeragića nisu nadzirali iako mu je zet bio u bliskim vezama sa radikalnim islamistima, svedoči o poodmaklom rasulu u bezbednosnom aparatu te države. Za sve to vreme bošnjačke stranke i međunarodna zajednica i dalje smatraju da im je glavni suparnik Republika Srpska koja se protivi dodatnoj unitarizaciji države i promeni Dejtonskog sporazuma. Zapad pritom ionako već snosi istorijsku odgovornost za pojavu radikalnog islama u Bosni. Zato je krajnje vreme da se uvidi da ključni problem u Bosni nije Republika Srpska već ljudi van svakog sistema, spremni da napadnu osnovne vrednosti ovdašnjeg sistema življenja. Da li je reč o Parizu ili Sokolju, ne bi smelo da bude razlike.

[/restrictedarea]