Ohridska legenda ponovo među nama

Piše Smiljka Isaković

Šezdeset godina posle: Povodom CD izdanja Ohridske legende

Posle premijernog izvođenja 1947, balet Stevana Hristića doživeo je veliki uspeh, pa je pozvan na međunarodni Edinburški festival 1951. godine. Tamo je izazvao senzaciju, budući da folklor još nije korišćen u umetničkoj baletskoj muzici zapadne Evrope. Tek posle ovog gostovanja engleski kompozitori su počeli da komponuju nacionalne balete

Posle skoro šezdeset godina od premijere baleta Ohridska legenda Stevana Hristića 1947. godine, objavljen je dupli CD (PGP RTS) integralne originalne partiture, u izvođenju Simfonijskog orkestra i Hora RTS-a pod upravom dirigenta Bojana Suđića. Postprodukcija je trajala od 2008, kada je obavljeno tonsko snimanje. Dakle, dugo vremena je trebalo da remek-delo naše nacionalne umetničke muzike izađe pred narod, za razliku od šund muzike koja se pojavi u prodavnicama nekad za mesec dana od ulaska u studio, nekad i ranije. Toliko o brizi društva za nacionalnu baštinu.

Stevan Hristić (1885–1958), srpski kompozitor, dirigent, pedagog i muzički pisac, istaknuti predstavnik poznoromantičarske stilske orijentacije u srpskoj muzici prve polovine 20. veka, pripada generaciji naslednika Stevana Mokranjca. Posle studija u Lajpcigu, Rimu, Moskvi i Parizu, vraća se u Beograd kao dirigent u Narodnom pozorištu. Jedan je od osnivača i prvi šef i dirigent Beogradske filharmonije, dirigent Beogradske opere i njen direktor, jedan od osnivača i prvih nastavnika Muzičke akademije u Beogradu. Izabran je za redovnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti i rukovodio radom Muzikološkog instituta. Posle Drugog svetskog rata učestvovao je u osnivanju Udruženja kompozitora Srbije, čiji je bio dugogodišnji predsednik, a bio je i prvi predsednik Saveza kompozitora Jugoslavije osnovanog 1950. godine.

[restrictedarea]

Predstavljanje CD izdanja Ohridske legende održano je 1. oktobra u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine, a govorili su: dr Nadežda Mosusova (muzikolog i kompozitor), akademik kompozitor Dejan Despić, prof. dr Sonja Marinković (muzikolog), koncertmajstor Simfonijskog orkestra RTS-a Katarina Aleksić i dirigent Bojan Suđić. Moderator mr Aleksandra Paladin uspešno je vodila promociju, ilustrovanu odabranim delovima muzike sa CD-a. Stara garda Despić i Mosusova duhovito su pričali o radu na partituri pre premijere i o samoj praizvedbi 1947. godine, kojom je dirigovao autor. Pred to prvo izvođenje neko od političara došao je na probu i izjavio da balet takvog profila, sa narodnom muzikom i igrama, nije za scenu Narodnog pozorišta pošto nema potreban umetnički nivo. Tadašnji direktor i legendarni dirigent Oskar Danon prešao je preko te primedbe, kao svaki pravi muzičar verovao je u uspeh baleta, što se i dogodilo. Kostimograf je bila Milica Babić, žena Ive Andrića. Nasmejala nas je i Despićeva anegdota o tome kako (pre pola veka, isto kao i danas) niko nije znao ko je Stevan Hristić u ulici koja nosi njegovo ime u Beogradu, a kada se našao neko ko je znao da je on kompozitor, na pitanje šta je napisao, ponosno je odgovorio: „Mokranjčeve rukoveti“!

Balet je imao veliki uspeh, pa je pozvan na međunarodni Edinburški festival 1951. godine. Tamo je izazvao senzaciju, budući da folklor još nije korišćen u umetničkoj baletskoj muzici zapadne Evrope. Tek posle ovog gostovanja, engleski kompozitori su počeli da komponuju nacionalne balete.

Posle predstavljanja diska održan je poklon koncert, oratorijum Vaskrsenje Stevana Hristića, u izvođenju Simfonijskog orkestra i Hora RTS-a sa dirigentom Bojanom Suđićem. Vakrsenje je prvi oratorijum u srpskoj umetničkoj muzici. Premijera je bila 1912. godine, a dirigovao je Stanislav Binički. Netipično delo za srpsku muzičku tradiciju mladi Hristić je komponovao pod uticajem Hajdnovih oratorijuma i Betovenove Devete simfonije, koji su u to vreme izvedeni u Beogradu, na stihove Dragutina Ilića (Hristos vaskrse,1910). U nevelikom Hristićevom opusu, oratorijum potvrđuje njegovu muzičku poetiku, poznoromantičarsku sa elementima impresionizma. Široke melodijske linije koje podsećaju na teme Gustava Malera, veoma impresivno izneli su solisti – sopran Jasmina Trumbetaš kao Marija, tenor Vanja Biserčić kao Toma, bariton Vasa Stajkić kao Isus i bas Nebojša Babić. U simfonijsko-horskom uvodu Svitanje u Jerusalimu orkestar RTS-a pokazao je sve svoje kvalitete. Bravo za solo flautu i Anu B! Inače, uvodna muzika za ovo delo izvodi se kao samostalan orkestarski komad pod imenom Poema zore. Hor Radio-televizije Srbije odličnom dikcijom uspeo je da, na teškom jeziku za pevanje, tekst oratorijuma bude razumljiv, što se kod nas retko dešava čak i operskim solistima. Odlično izvođenje velike muzike koja se kod nas tako retko čuje.

[/restrictedarea]