Elektronski teror Velikog brata

za „Pečat“ iz Londona Dejan Lukić

Debata o „elektronskom terorizmu“ na Ostrvu, čija su žrtva privatni životi 60 miliona ljudi, preti da bude i krupna tema pred nove parlamentarne izbore sa centralnim pitanjem: kako se, uopšte, zaštititi od takvog terorizma u državnoj verziji

Britanija ove godine proslavlja osam stotina godina „Magna karte“, istorijski vrednog dokumenta o ljudskim pravima, ali neke aktuelne činjenice života na Ostrvu prilično su disproporcionalne univerzalnim porukama Povelje.

 

PRISLUŠKIVANJE VISOKE FREKVENCIJE Najnovija realnost pokazuje, na primer, da britanska policija Skotland jarda i razne vladine obaveštajne agencije prisluškuju privatne telefone građana visokom frekvencijom i prate njihove mejlove – jedno prisluškivanje u svaka dva minuta! Veliki brat je, prema podacima foruma imena „Kontrolisanje Velikog brata“, u toku protekle tri godine čak 7.332 puta zatražio od relevantnih državnih organa dozvolu da uđe u privatne komunikacije građana. I samo je, prema istom izvoru, osam posto ovakvih zahteva odbačeno.

Šta službe bezbednosti žele od ovog masovnog špijuniranja ljudi na Ostrvu? Odgovor je: da saznaju ko je, kada i zašto podigao slušalicu ili poslao i-mejl.

A da se Britanac ne bi prekomerno zabrinuo, uz ovo ide umirujuće objašnjenje da se prikupljaju i čuvaju „jedino“ vreme elektronske komunikacije i kome je ona upućena, ali ne i sadržaj razgovora. Na časnu reč!

[restrictedarea]

Da bi to bilo pohranjeno u magacin Velikog brata, potrebno je, ide dalje umirujuća poruka, specijalno odobrenje ministra unutrašnjih poslova. Koliko je takvih odobrenja do sada potpisala ministarka Tereza Mej nije za javnost…

Organi  brige i bdenja nad mirnim životom građana prosledili su, prema jednoj preciznijoj evidenciji, a na adresu „glavne instance“ ravno 732.237 zahteva za praćenje razgovora između građana u periodu između januara 2012. i decembra 2014. godine. Od toga je 679.037 zahteva odobreno, a 54.164 odbijeno.

Sve u svemu, špijuniranje privatnih života Britanaca u zemlji „Magna karte“, u ovom slučaju njihovih elektronskih komunikacija, odobreno je u proporciji od 96 posto. Nešto konkretnije: zahtev za upadanje u privatnost Britanaca odobravano je svakih šezdeset sekundi!

Renate Samson, izvršni direktor foruma „Kontrolisanje Velikog brata“, žali se da se iz krugova vlade i špijunskih agencija stalno čuju povici kako podaci iz elektronskih komunikacija igraju ključnu ulogu u modernom sistemu bezbednosti, ali da istraživanja njene organizacije postavljaju, naprotiv, ozbiljno pitanje o kriterijumu odobravanja praćenja privatnih razgovora građana. Ti kriterijumi su, kaže Samsonova, od instance do instance, različiti i često na klimavim nogama.

U nastaloj javnoj utakmici između boraca za slovo i duh „Magna karte“ i brižnika za bezbednost zemlje, pa makar i sredstvima koja imaju malo zajedničkog sa Kartom, Veliki brat je neto dobitnik.

 

BEZBEDNOST GRAĐANA – ALFA I OMEGA Nova verzija onoga što se u kolokvijalnom žargonu Britanaca zove „Povelja njuškanja“ – poboljšana verzija Zakona usvojenog 2012. godine – našla se sada pred poslanicima u parlamentu. Državni sekretar za unutrašnje poslove Tereza Mej (konzervativac) umiruje poslanike da njena, nova verzija zakona o prisluškivanju omogućava, istina, policiji da upada u privatne veb-sajtove i prati ko se s kim dopisuje i koje sve veb-sajtove privatna osoba posećuje, ali da – gaudeamus igitur (radujmo se) – Veliki brat nema pravo i da čita šta je dotični Britanac pisao, izuzev ako za to policija prethodno traži i dobije – gaudeamus igitur – izričito odobrenje ministarke. Uz ovo ide i „časna reč“ da vlada želi samo da osigura maksimalni nivo nacionalne bezbednosti, ali da, istovremeno, bude „svetski lider u sistemu kontrolisanja onih koji daju dozvolu da se kontrolišu privatne  komunikacije ljudi“.

Novi projekat tog zakona podnesen parlamentu sadrži i zahtev bezbednosnih agencija da internet provajderi podatke dobijene špijuniranjem građana čuvaju najmanje godinu dana. To pak znači da će već postojeća ovlašćenja provajderima omogućiti vladi da informacije o sajtovima koje su građani posećivali sada – ako se pokažu subverizivnim – dođu pod udar zakona. Podaci koje će elektronski Veliki brat izručivati izvršnoj vlasti sadržaće adresu domena, ali ne – gaudeamus igitur – „i punu istoriju surfovanja ili sadržaj onoga šta je individua tamo istraživala“.

Da još malo umiri građanstvo kome se ovo ništa ne sviđa, ministarka Tereza Mej obavestila je narod (u intervjuu za Bi-Bi-Si) da njen novi zakon o „njuškanju“ ne zahteva, niti će nadležni ministar u vladi da dozvoli – gaudeamus igitur – da se „ulazi u istoriju veb-sajt poseta“ određenog subjekta. Dalje, uverava da će biti zavedena „vrlo stroga kontrola“ ko će sve da dobije odobrenje da „dublje“ ulazi u privatni elektronski prostor građana.

Britanski informativni mediji prenose podatke insajdera u samom Ministarstvu unutrašnjih poslova po kojima preko radnog stola ministarke Mej dnevno prolazi 140 (!) zahteva za policijski upad u veb-sajtove. Pošto ministarka donese svoj sud, ceo tim stručnjaka vaga još jednom kom će nazavisnom sudiji poveriti pravo da odobrava elektronskim kompanijama upad u privatne prepiske ljudi.

Nova, dopunjena verzija „Povelje njuškanja“ nije, ide zvanična teza, ništa drugo do briga za bezbednost zemlje, pri čemu je bezbednost građana alfa i omega.

 

EROZIJA GRAĐANSKIH PRAVA Dejvid Omand, bivši direktor velikog vladinog, špijunskog, elektronskog Centra u Čeltenhamu, traži da internet firme budu zakonski obavezne da čuvaju istoriju svih poseta veb-sajtovima. Ti podaci nisu, po njegovom tvrđenju, za to da bi se Britanci špijunirali „nego da bi se, na primer, videlo da li je neko lice skinulo (neki) teroristički priručnik“.

Londonski Tajms piše da novi zakon o „njuškanju“ takođe dozvoljava obaveštajnim službama da „hakuju“ privatne kompjutere i „smartfonove“.

Biće, piše Tajms, omogućeno da se, recimo, „smartfon“ oduzme vlasniku na izvesno vreme dok se „skinu“ svi pohranjeni podaci i vizuelan materijal u njemu. Bilo bi dozvoljeno i da se u tako privremeno konfiskovani kompjuter ugradi prislušni softver, bez znanja vlasnika.

Ministarka Mej, predvodnica vladine kampanje za nova ovlašćenja u špijuniranju privatnih života građana, poznata je odranije kao pristalica širokih ovlašćenja obaveštajnim servisima. Već je jednom pokušala da za vreme prethodnog zasedanja parlamenta (2010–2015) progura rigidan zakon praćenja privatnih komunikacija, ali joj to nije pošlo za rukom zahvaljujući protivljenju liberala, tadašnjih koalicionih partnera u vladi.

Bez obzira na odluku parlamenta o daljoj sudbini nove „Povelje njuškanja“, otpor daljem upadanju Velikog brata u spavaće sobe Britanaca, a pod krupnom parolom „nacionalne bezbednosti“, stiže sa svih strana.

Dejvid Dejvis, poslanik i čovek iz vrha britanske konzervativne elite, smatra da ovako opasan projekat zakona znači „eroziju građanskih prava“; da za njega nema „dokazane potrebe“, niti je pak u duhu britanskog shvatanja slobode i ljudskih prava. Kaže, takođe, da nema potrebe i razloga da se elektronski podaci o privatnim komunikacijama ljudi čuvaju u magacinima podataka godinu dana.

Ministarka Mej odvraća iz teških kalibara: „U vreme kada smo suočeni sa opasnostima kakve su terorizam, elektronski kriminal i državne špijunaže, Ujedinjeno Kraljevstvo ima obavezu da agencijama čija je dužnost da brinu nad našom bezbednošću omogući sve što im je potrebno za obavljanje njihove funkcije.“

Tim Berners-Li, osnivač svetske elektronske mreže (WWW) oglasio se da podstakne Britance protiv vladinog plana za ovako širok upad u privatne živote ljudi; poziva Britaniju da ostane „svetski lider“ u promovisanju slobode i liberalizma. Li je nešto ranije otišao i mnogo dalje od pukog apela; optužio je Kraljevstvo da je „izgubilo moralni primat“ na polju privatnih sloboda, što se, po njemu, pokazalo u otkrićima koja je svetu stavio na uvid Edvard Snouden, bivši službenik američke Agencije za nacionalnu sigurnost (NSA).

 

NA ČASNU REČ Tim Berners-Li govorio je, svojevremeno, u londonskom Sautbenk centru, na festivalu „Mreža kakavu želimo“, i već tada izrazio bojazan da britanska vlada namerava da ozakoni ojačanu verziju „Povelje njuškanja“ koja Velikom bratu omogućava da prati svaku privatnu elektronsku komunikaciju ili upotrebu društvenih mreža, istovremeno dozvoljavajući obaveštajnim servisima masovno presretanje sadržaja privatnih i zvaničnih komunikacija što u Britaniji što u međunarodnom prostoru.

Berners smatra, takođe, da je današnjoj Britaniji potrebna „Magna karta 21. veka“. Želeo bi Ujedinjeno Kraljevstvo u kome „ako želite da osnujete kompaniju i hoćete da osigurate privatnost vašim korisnicima, znate da britanska policija neće od vas tražiti, kako god joj padne na pamet, da joj izručite sadržaje vaših diskova, izuzev pod strikno definisanim pravilima i u ekstremnim situacijama“.

Posle svega, ostaje i dalje sasvim otvoreno pitanje: koja bi to instanca, po novom zakonu, imala snagu i pravo da odobrava upad u elektronske podatake slobodnih građana? U sadašnjoj fazi nastale (kontroverzne) debate to treba da bude „nezavisni“ sudija visokog ranga.

Sami Čakrabarti, direktorka foruma za ljudska prava Liberti, kritikuje vladu zato što u projekat nove verzije elektronskog nadzora nije uključila meru po kojoj bi određeni sudija morao prethodno da dobije parlamentarno ovlašćenje za prikupljanje privatnih podataka. Optužuje vladu da se, pored svih kritika, nije odmakla ni korak dalje od dosadašnje prakse masovnog „skidanja“ privatnih elektronskih podataka Britanaca.

Debata o „elektronskom terorizmu“ na Ostrvu, čija su žrtva privatni životi 60 miliona Britanaca, podgreva se i, sva je prilika, nema nameru da utihne. Ujedno i preti da bude krupna tema pred nove parlamentarne izbore sa centralnim pitanjem: kako se, uopšte, zaštititi od elektronskog terorizma u državnoj verziji. Dok se vlada zaklinje da će ovlašćenja u novom zakonu upotrebljavati „odmereno, proporcionalno i kao krajnju meru“, slabo joj ko veruje. Naprotiv, poruka građanima je: Veliki brat nema nameru da menja ćud – za svaki slučaj, izvadite baterije iz kompjutera i isključite struju. I pripazite šta pričate telefonom.

[/restrictedarea]