Borba za svaki pedalj severa

Slikama kroz Arktik

Istraživači iz celog sveta težili su ovoj tački, borili se i ginuli za svaki stepen severne geografske širine… Zašto je čovek tokom vekova želeo ka severu, u hladna i okrutna mora i teritorije?

Još 1364. godine novgorodski vojvoda Aleksandar Abakumović prešao je Polarni Ural i stigao do Obskog zaliva. Nakon nešto manje od dva veka, 1525. godine Dmitrij Gerasimov, ruski diplomata, sastavio je prvu kartu sliva Severnog ledenog okeana od ušća Severne Dvine do Oba.
Nedugo zatim, 1595. sibirski kozaci berjozovskog vojvode Nikite Trahaniotova stigli su do reke Poluj i nedaleko od njenog ušća na reci Ob izgradili drvenu utvrdu koja je postala jedno od prvih ruskih naselja osnovanih u Sibiru. Utvrda je potom promenila ime u Obdorska karaula, pa u Obdorska tvrđava oko koje je nikao Obdorsk, sadašnji Salehard – jedini u svetu grad na polarnom krugu.
Sledeća važna etapa u razvoju bila je 1725. godina kada je po ukazu Petra I organizovana Prva kamčatska ekspedicija sa zadatkom da istraži Tihi i Severni ledeni okean i da potvrdi postojanje moreuza između Azije i Amerike. Ekspedicijom je rukovodio Vitus Bering. Zajedno sa Aleksejem Čurikovom vodio je i Veliku severnu ekspediciju u okviru koje je od 1733. do 1743. prvi put stavljena na kartu morska obala od Belog mora do Kamčatke.
Krajem 19. i početkom 20. veka broj ekspedicija se značajno povećao. Poznati ruski zapovednik flote admiral Stepan Makarov je 1899. godine došao do obala Špicbergena na ledolomcu „Jermak“ i tamo obavio prve okeanografske radove.
Veliku ulogu u odbrani nacionalnih interesa na Arktiku imale su ekspedicije Vladimira Rusanova.
U međuvremenu na arhipelagu su pronađena mnogobrojna nalazišta kamenog uglja, mermera i dijabaza… Članovi ruske ekspedicije prokrstarili su severnim morem i ostrvima, otkrili nove teritorije i rudna nalazišta, probili Severni morski put – učinili Sever delom velikog sveta.
Istraživači iz celog sveta težili su ovoj tački, borili se i ginuli za svaki stepen severne geografske širine… Zašto je čovek toliko vekova želeo ka severu, u ta hladna i okrutna mora i teritorije?
Osim radoznalosti, želje za otkrićima, i čovekove težnje da proširi svoju teritoriju, u slučaju sa Arktikom postoji još nekoliko značajnih argumenata. Ispostavilo se da su teritorije van polarnog kruga veoma bogate rudama.
Takođe, postoji i Severni morski put koji povezuje Evropu i Aziju, otprilike upola kraći nego onaj kroz Suecki kanal: iz Murmanska do Japana kroz Suecki kanal treba proći 12,84 hiljada morskih milja (1 morska milja = 1,852 km), a za plovidbu Severnim morskim putem – 5,77 hiljada milja. U ekonomskom smislu Arktik je krajnje perspektivan, ali još uvek nedovoljno proučen.
Prizore „zemlje koja izranja iz mora“, nestvarnih ledenih bregova, polarne svetlosti, zagrljaja surove prirode i tehnoloških dostignuća zabeležili su ruski fotografi Sergej Anisimov, Maksim Avdejev i Aleksandar Tarankoja. Izložba njihovih radova pod nazivom „Otkrijmo Arktik“ donedavno je uz podršku kompanije „Gazprom njeft“ bila otvorena za posetioce Kalemegdana.