Борба за сваки педаљ севера

Сликама кроз Арктик

Истраживачи из целог света тежили су овој тачки, борили се и гинули за сваки степен северне географске ширине… Зашто је човек током векова желео ка северу, у хладна и окрутна мора и територије?

Још 1364. године новгородски војвода Александар Абакумовић прешао је Поларни Урал и стигао до Обскoг залива. Након нешто мање од два века, 1525. године Дмитриј Герасимов, руски дипломата, саставио је прву карту слива Северног леденог океана од ушћа Северне Двине до Оба.
Недуго затим, 1595. сибирски козаци берјозовског војводе Никите Траханиотова стигли су до реке Полуј и недалеко од њеног ушћа на реци Об изградили дрвену утврду која је постала једно од првих руских насеља основаних у Сибиру. Утврда је потом променила име у Обдорска караула, па у Обдорска тврђава око које је никао Обдорск, садашњи Салехард – једини у свету град на поларном кругу.
Следећа важна етапа у развоју била је 1725. година када је по указу Петра I организована Прва камчатска експедиција са задатком да истражи Тихи и Северни ледени океан и да потврди постојање мореуза између Азије и Америке. Експедицијом је руководио Витус Беринг. Заједно са Алексејем Чуриковом водио је и Велику северну експедицију у оквиру које је од 1733. до 1743. први пут стављена на карту морска обала од Белог мора до Камчатке.
Крајем 19. и почетком 20. века број експедиција се значајно повећао. Познати руски заповедник флоте адмирал Степан Макаров је 1899. године дошао до обала Шпицбергена на ледоломцу „Јермак“ и тамо обавио прве океанографске радове.
Велику улогу у одбрани националних интереса на Арктику имале су експедиције Владимира Русанова.
У међувремену на архипелагу су пронађена многобројна налазишта каменог угља, мермера и дијабаза… Чланови руске експедиције прокрстарили су северним морем и острвима, открили нове територије и рудна налазишта, пробили Северни морски пут – учинили Север делом великог света.
Истраживачи из целог света тежили су овој тачки, борили се и гинули за сваки степен северне географске ширине… Зашто је човек толико векова желео ка северу, у та хладна и окрутна мора и територије?
Осим радозналости, жеље за открићима, и човекове тежње да прошири своју територију, у случају са Арктиком постоји још неколико значајних аргумената. Испоставило се да су територије ван поларног круга веома богате рудама.
Такође, постоји и Северни морски пут који повезује Европу и Азију, отприлике упола краћи него онај кроз Суецки канал: из Мурманска до Јапана кроз Суецки канал треба проћи 12,84 хиљада морских миља (1 морска миља = 1,852 км), а за пловидбу Северним морским путем – 5,77 хиљада миља. У економском смислу Арктик је крајње перспективан, али још увек недовољно проучен.
Призоре „земље која израња из мора“, нестварних ледених брегова, поларне светлости, загрљаја сурове природе и технолошких достигнућа забележили су руски фотографи Сергеј Анисимов, Максим Авдејев и Александар Таранкоја. Изложба њихових радова под називом „Откријмо Арктик“ донедавно је уз подршку компаније „Газпром њефт“ била отворена за посетиоце Калемегдана.