BEMUS 0.47

Piše Smiljka Isaković

Nova koncepcija festivala obraća se beogradskoj publici šireg profila, onoj publici koja dolazi da sluša dobru, proverenu muziku, a ne eksperimente i performanse

Beogradske muzičke svečanosti (BEMUS) održane su 47. put od 21. do 31. oktobra, pod sloganom Podsećanja i parabole. Bez ijedne reči umetničke kritike u „Politici“, koja inače naširoko svakog dana prati raznorazne festivale. Kako je rekao Enriko Josif, najveće muzičke događaje u Beogradu proprati najveća tišina. Na ovogodišnjem izdanju našeg najstarijeg festivala umetničke muzike predstavljena su muzička dela XX veka. Nova koncepcija obraća se beogradskoj publici šireg profila, onoj publici koja dolazi da sluša dobru, proverenu muziku, a ne eksperimente i performanse. Vraćene su i fanfare koje je komponovao Ivan Jevtić, festival je opet dobio svoj stari sjaj.

GABARIT MUZIČKIH ANSAMBALA RTS Svečano otvaranje i zatvaranje obeležili su muzički ansambli RTS-a, što je za šefa-dirigenta Bojana Suđića, istovremeno i izvršnog i umetničkog direktora Muzičke produkcije RTS, bio poseban izazov, uspešno savladan (pritom je proslavio trideset godina umetničkog rada). Na svečanom otvaranju u formi serije koncerata za solo instrumente i orkestar Šostakoviča, Koplanda, Stravinskog, Debisija i Jevtića, predstavili su se pijanisti Maja Rajković i Romen Dešarm (Francuska), trubači Mladen Đorđević i Erik Obije (Francuska) i italijanski klarinetista Đampjero Sobrino. Gostovanje francuskih umetnika ostvareno je pod pokroviteljstvom Francuskog instituta u Srbiji i banke „Sosijete ženeral“, sve u okviru Francuske muzičke jeseni, budući da su razvijene zemlje svesne značaja kulturne diplomatije. Zvezda večeri bila je naša pijanistkinja Maja Rajković, koja je u Šostakovičevom koncertu ostvarila interpretaciju za pamćenje. Sve je bilo tu, od tehničke perfekcije do psihodeličnih neobičnih tema, sa brzim prelazima u raspoloženjima i afektima kojima je korespondirao prefinjeni ili robusni tuše, po potrebi. Orkestar RTS odlično je pratio soliste. No tek su na zatvaranju Simfonijski orkestar i hor RTS pokazali svoj pravi gabarit, u Posvećenju proleća Igora Stravinskog i kantati Aleksandar Nevski Sergeja Prokofjeva. Obe kompozicije od izvođača zahtevaju kvalitet i kvantitet, što je publika na Kolarcu i dobila. Pojačani korpus duvača istakao se u Posvećenju, dok je glavnu ulogu u Nevskom imao hor sa solistkinjom Anom Viktorovom. Bio je to sjajan uspeh orkestra, hora i dirigenta Suđića.

[restrictedarea]

U međuvremenu gostovali su kamerni orkestri: Solisti Sankt Peterburga sa romantičnim programom i beogradski gudački orkestar Dušan Skovran sa savremenom muzikom, kojom je obeleženo pedeset godina rada. Iz Rusije su nam došla i dva ekskluzivna gosta – legendarna balerina Svetlana Zaharova i princ klavira Nikolaj Luganski. Oboje su već bili u Beogradu, pa je publika pohitala da se ponovo susretne sa velikim umetnicima. Zaharova je igrala u Minkusovom baletu Bajadera na sceni Centra „Sava“, uz saradnju orkestra i ansambla baleta Narodnog pozorišta u Beogradu, a Luganski je svirao romantičare i romantične kompozitore 20. veka na sceni Kolarca. I sve se desilo prema očekivanjima.

RASKOŠ IZVORNE MUZIKE Na BEMUS je vraćen i Podijum mladih – u Skupštini grada nastupili su pijanisti Galina Nikolin i Ivan Bašić i violinista Dušan Panajotović, u saradnji sa Centrom lepih umetnosti Gvarnerijus. Veče nazvano „Plava grobnica“ posvećeno je stogodišnjici stradanja srpske vojske 1915. godine. U to ime hor AKUD Ivo Lola Ribar pod upravom Milovana Pančića je u Etnografskom muzeju izveo dela pravoslavne duhovne muzike Kedrova, Hristova, Česnokova, Čajkovskog i Rahmanjinova, a od naših autora Stevana Mokranjca i Svetislava Božića, umetničkog direktora i selektora BEMUS-a. Sala muzeja bila je premala da primi svu zainteresovane publiku, pa se za ovakve angažovane događaje mora razmišljati o ambicioznijim koncertnim prostorima.

Neočekivano za festival klasične muzike, izuzetno jake utiske ostavile su dve večeri posvećene izvornoj muzici. Na koncertu narodne muzike Kroz Kosovo i Metohiju sa pesmom i igrom autora prof. dr Dimitrija O. Golemovića prikazana je raskoš melodija i ritmova koji polako padaju u zaborav. Time je dragocenije ovo veče koje se snažno nametnulo u konkurenciji sa Stravinskim, Šostakovičem i ostalim muzičkim gigantima. Još neverovatniji, zbog potpunog nepoznavanja tog dela sveta, bio je uspeh koncerta pekinškog etnoansambla Ih Cecn, čiji su članovi odrasli u Unutrašnjoj Mongoliji (gostovanje je omogućila ambasada Narodne Republike Kine u Srbiji). Skupština grada bila je poprište borbe za mesta u publici, a onda su brojni gledaoci sedeli na podu i stajali u višestrukim redovima, pa ko izdrži. Mali sastav od šest izvođača, koji sviraju četvrtastu violu sa dve žice i konjskom glavom i pevaju specijalnom tehnikom udvajanja glasova, što se sve studira na posebnim profesionalnim muzičkim školama, osvojio je publiku od prvog zvuka. Kroz muziku daleke stepe čuli smo topot konja, veličanje Džingis-kana, zvučanje šamanske religije, pesme o nomadima, konjima, osvajanjima i velikim ljubavima. Zvuci slični vuvuzeli ili muzici Aboridžina, ali i izuzetan šarm muzičara, osvojili su Beograđane, koji su u jednom momentu zapevali refren kao na Bajaginom koncertu. Čaroban susret sa civilizacijom tako dalekom, a istovremeno tako bliskom. U prilog tome, kao gost-solista nastupila je u jednoj numeri Mongolka koja već dvadeset godina živi u Beogradu. Budite srećni i zdravi, poručuje Ih Cecn. Do sledećeg BEMUS-a.

[/restrictedarea]