Strategija urušavanja vojske

KUDA VODI REFORMA VOJSKE OD 2000.

Piše VIKTOR MATIĆ

Odgovornost i strateško planiranje uvek su bili sinonimi za dobru vojnu organizaciju. Kada se uzmu u obzir dešavanja sa srpskom vojskom, teško je oteti se utisku da je jedino što se strateški planira od 2000. godine njeno urušavanje

Sociolog Jovo Bakić rekao je nedavno da je jedna od loših pojava posle 5. oktobra 2000. godine bila i ukidanje vojnog roka. „Kad onesposobite građanina za borbu, represivna vlast nema od čega da strahuje. Građanska vojska je jedna od najvećih tekovina Francuske revolucije, koja je, kao najvažniji događaj u istoriji, stvorila građanina umesto podanika“, rekao je Bakić.

Kada se krenulo u ukidanje opšte obaveze služenja vojnog roka, to je činjeno uz obrazloženje da će profesionalna vojska biti daleko efikasnija i prilagođena očekivanim novim načinima ratovanja. Koliko istine ima u tome da će vojska zasigurno biti organizovanija i efikasnija ukoliko bude sastavljena samo od profesionalaca pokazalo se nedavno u slučaju tragikomičnog pronalaženja 18 akumulatora za vojne avione u nekom zapuštenom magacinu u Pančevu.

 

PROFESIONALNA LOGISTIKA I ODGOVORNOST

Dok je srpska država prošle godine bila prinuđena da bukvalno „žicka“ od ruskog predsednika Vladimira Putina dva akumulatora za avione kako bi neka vojna letelica ipak kontrolisala nebo iznad Srbije, u vojnom skladištu bilo ih je, ni manje ni više, nego takvih 18 komada. Oprema za avione bila je zaboravljena baš u hangaru prostora koji se naziva, kakve li ironije, Centralnom logističkom bazom. Takva logistika donela nam je i tri meseca nebranjeno nebo, ali i veliki međunarodni blam za Vojsku Srbije.

Sve to može se otkloniti samo ako se pokaže druga važna osobina svake vojne formacije – odgovornost. Generalštab Vojske Srbije je krajem septembra, nakon pronalaska akumulatora koji su izgleda nabavljeni još 2009. godine, pokrenuo istragu, a ministar odbrane Bratislav Gašić najavio je da će odgovorni biti kažnjeni.

[restrictedarea]

„Radimo intenzivno na popisu kompletne imovine Vojske Republike Srbije. U tom kontekstu je nađeno i to (akumulatori). Da li postoji način da se utvrdi odgovornost? Naravno da postoji. Naravno i nemojte da uopšte imate i tračak sumnje da će oni biti procesuirani ako se ustanovi njihova krivica po bilo kom osnovu“, rekao je Gašić. Ali, ruku na srce, moramo da priznamo da su nam rezultati istraga i rešavanje afera slabija strana. Retko ko može da se priseti nekog od skandala koji je opterećivao srpsku javnost, a da je dobio nedvosmislen ishod. Ima li onda mnogo nade da se pronađu odgovorni za to što su avionski akumulatori bili zatureni u vojnom magacinu? Posebno ako se zna da je vojni sektor od 2000. godine, u sklopu takozvanih reformi i prilagođavanja evropskim standardima, moralo da napusti nekoliko desetina hiljada ljudi.

I laiku je jasno da kada se otpušta ili kada dobrovoljno odlazi gotovo dve trećine zaposlenih iz bilo koje institucije, tu ne može biti govora o smislenom kriterijumu za selekciju. Tako se verovatno i desilo da iz vojske ode neko ko je imao svest da je popis vojne imovine, posebno jer je reč o ogromnom sistemu, ključna stvar za uspešan rad te, ali i svake druge slične institucije. Tokom potrage o kojoj je govorio Gašić, utvrđeno je da postoji i 64 ateljea u vojnom vlasništvu koje su koristile „važne beogradske face“, kao i više od 100 stanova u kojima nisu živeli pripadnici vojske. Verovatno da se malo odmore od brige što srpsko nebo nema ko da čuva dok su akumulatori „na sigurnom“. Treba li reći i da za ove ateljee i stanove za sada nema odgovornih, iako je ministar najavio da će saopštiti njihova imena čim bude okončana istraga?

STRATEŠKO PLANIRANJE

Ali takav problem sa odgovornošću sigurno ne bismo imali da smo malo bolji u drugoj presudno važnoj vojnoj disciplini – strateškom planiranju. Kako tu stojimo vidi se dobro iz činjenice da nam je prosečna starost profesionalnog vojnika 31 godina, a da se karijera profesionalnog pripadnika Vojske, po zakonu, završava posle četrdesete. Tako je sada u Vojsci oko 1.600 vojnika koji su blizu pete decenije života, čiji se radni vek u oružanim snagama produžava uredbama, jer ne postoji jasan plan šta sa njima uraditi. Naime, oni po slovu zakona moraju da napuste vojsku posle 40. godine, ali s druge strane nije jasno planirana procedura koje će ih službe preuzeti pošto nisu za penziju. Do ovoga je došlo tako što su naši reformatori nekritički prepisivali zapadno zakonodavstvo, ne uzevši u obzir činjenicu da za bivše vojnike na Zapadu postoji veliko tržište rada i da se njihova znanja tamo veoma cene i dobro plaćaju. Službe koje bi kod nas mogle preuzeti ljude ovakvog profila mogle bi biti policija, služba za izvršenje krivičnih sankcija ili komunalna policija, ali u vreme kada država štedi i na novom zapošljavanju u javnom sektoru, stiče se utisak da nije dovoljno razrađen plan šta činiti sa „isluženim“ vojnicima. To, opet, nikako nije dobra reklama za one koji se, i pored niskih plata u Vojsci, odlučuju da rade za otadžbinu. A jedno od obećanja kada se 2008. godine počelo s formiranjem profesionalne vojske bilo je da će vojnici imati barem duplo veću zaradu od prosečne plate u Republici.

Iz vojnih sindikata podsećaju da od 2008. država nije uspela da nađe sistemsko rešenje za vojnike koji moraju da napuste oružane snage po sili zakona. „Profesionalni vojnici imaju veliki problem jer, uprkos beneficiranom stažu, u 50. godini ne ispunjavaju uslov za starosnu penziju. Oni su tako prepušteni samima sebi“, rekao je Novica Antić, predsednik Vojnog sindikata Srbije. Prema njegovim rečima, profesionalni vojnici nemaju pravo na nadoknadu troškova stanovanja niti stambeno zbrinjavanje. Prosečna plata vojnih lica u januaru ove godine bila je 41.501 dinar, a civilnih lica u Vojsci 38.346 dinara. Zbog svega, sindikati u odbrambenom sistemu trenutno vrše pritisak na državu da usvoji nove propise koji bi precizno definisali uslove za zapošljavanje „prestarelih“ vojnika u državne službe, ili da se barem izdvoje značajnija sredstva za njihovu prekvalifikaciju.

 

DEFICIT U VOJSCI

Inače, što se statistike tiče, u Vojsci je trenutno upražnjeno oko 15 odsto od predviđenih 29.060 radnih mesta. Najviše nedostaje baš profesionalnih vojnika, njih oko 1.500. Prema podacima medija, vojsci fali i oko 650 oficira i oko 900 podoficira. Ministarstvo odbrane tvrdi da ovi podaci ne utiču na izvršavanje vojnih zadataka. Zlonamerni bi rekli da se, nakon odlaska nekoliko desetina hiljada ljudi, i ne oseti nedostatak ovih 3.000 u sistemu odbrane, ali onima koji žele dobro Srbiji to sigurno ne može biti uteha.

Pored svega, i ministar odbrane Bratislav Gašić nedavno je dospeo u žižu javnosti povodom dva, ne baš srećna slučaja. Najpre je ombudsman Saša Janković preporučio nadležnim državnim organima da Gašić i načelnik Vojnobezbednosne agencije Petar Cvetković budu razrešeni funkcija zbog nedovoljne saradnje sa ombudsmanom prilikom istrage dešavanja tokom prošlogodišnje gej parade u Beogradu. Potom je i Agencija za borbu protiv korupcije izrekla javnu meru protiv Gašića zbog sumnje da je, dok je bio gradonačelnik Kruševca, dodelio novac na medijskim konkursima i preduzećima koja su u vlasništvu članova njegove najuže porodice. Malo pre toga određeni tabloidi bavili su se ministrom odbrane istražujući njegovu ljubav prema skupim satovima. Isuviše stvari odjednom da bi sve bilo plod slučajnosti.

Dakle, sada stvari stoje ovako. Desetine hiljada nesrećnih ljudi kruži našim regionom pokušavajući da nađe put ka boljem životu. Iako do sada nije bilo nikakvih težih incidenata, većina tih ljudi ipak dolazi sa područja gde ratovi traju godinama i valja pretpostaviti da je mnogo njih na neki način učestvovalo u sukobima. Pojedini srpski susedi podižu zidove ograđujući se od migranata koji pristižu iz naše zemlje, dok drugi pod istim izgovorom započinju trgovinski rat protiv Beograda.

Na Kosovu se, uz sve protivljenje Srbije i kosovskih Srba, sprema formiranje Vojske Kosova, još jedne oružane formacije koja, najblaže rečeno, neće biti nimalo blagonaklona prema srpskim interesima. Osnivanje takve formacije, koja je u krajnjem ishodu velika bezbednosna pretnja Srbiji, nadgledaju oni koji bi trebalo da nam budu partneri – NATO. Uz sve to, Rusija je počela bombardovanje položaja Islamske države u Siriji i oformila koaliciju u kojoj joj pomažu Iran i Irak, što izaziva zgražanje Amerike, Turske i njihovih sunitskih partnera u regionu. Ukratko, bezbednosne pretnje u svetu rapidno rastu.

Za to vreme Vojska Srbije ima manjak kadra i ne može da popuni svoje redove, a potencijalne kandidate gura podalje niskim zaradama i nejasnim pravilima o njihovoj sudbini posle 40. godine i kada više ne ispunjavaju zakonske uslove za produžetak radnog odnosa s vojskom. Dalje, dopušta se da nebo iznad Srbije bude mesecima nebranjeno i da se država ponižava moleći da joj se pozajmljuju akumulatori za avione, dok istovremeno u Centru za logistiku u Pančevu postoji 18 takvih baterija. Uz to, ministar odbrane je opterećen dnevnim aferama, bez obzira da li su neke od njih isfabrikovane ili ne.

Čini se da je previše nejasnoća za državu koja je, poput Srbije, uvek na udaru. Ne bi li Srbija mogla da se nosi sa svim nedaćama s kojima se susreće, morala bi da funkcioniše, na primer, poput današnjeg Izraela. Bez praznih hodova, bez nejasnoća, pogleda uprtog napred umesto uprazno. Sve dok nam strateško planiranje i odgovornost budu strane reči, naš pogled biće prikovan za pod.

[/restrictedarea]