Podgorički prelom

DEMONSTRACIJE U CRNOJ GORI

Piše Viktor Matić

Odluka crnogorskog premijera Mila Đukanovića da mirne, gotovo tronedeljne, demonstracije opozicije u centru Podgorice razbije upadom specijalaca u trenutku kada su protesti bili na ivici da se ugase sami od sebe, dovela je Crnu Goru na ivicu ozbiljnog unutrašnjeg sukoba

Mnogo se stvari ovih dana prelama u Crnoj Gori. U igri više nije samo sudbina crnogorske vlade i njenog premijera Mila Đukanovića. Nakon što je policija silom razbila mirne proteste opozicionog Demokratskog fronta u Podgorici, postavlja se pitanje može li se očuvati stabilnost u toj državi. Posebno kada se zna da se sada u njoj trenutno sukobljavaju i interesi Rusije i NATO-a, kao i da crnogorska vlast ponovo pokušava da sve nedaće u državi objasni oprobanim receptom po kome su za sve odgovorne neke nevidljive sile iz Srbije.

Demonstracije opozicionog Demokratskog fronta počele su u septembru, u trenutku kada je u Crnoj Gori centralno državno pitanje bilo hoće li crnogorska vlast dobiti dugo očekivanu pozivnicu za NATO. Budući da su članice Alijanse i dalje podeljene oko tog pitanja, Crnoj Gori je bila preko potrebna stabilnost i ostvarivanje demokratskih principa ne bi li se i konačno preporučila za članstvo u Severnoatlantskom paktu.

 

NOVI IMPULS DEMONSTRACIJAMA

Pristalice opozicije zauzele su centralnu ulicu u Podgorici, postavile šatore ispred crnogorske skupštine i najavljivale da će u njima ostati sve dok Milo Đukanović ne podnese ostavku i omogući formiranje prelazne vlade. Ta vlada imala bi zadatak da pripremi ono što je opozicija nazvala prvim slobodnim izborima u višestranačkoj Crnoj Gori.

Iako su protesti Demokratskog fronta u početku bili masovni, teško se može reći da su  ozbiljnije uzdrmali crnogorsku vladu iako su odnosi koalicionih partnera u njoj – Demokratske partije socijalista i Socijaldemokratske partije – odavno poremećeni i u silaznoj putanji. Demokratski front čak nije uspeo ni u svojoj osnovnoj nameri da na proteste privuče ostatak crnogorske opozicije, niti da ubedi ostale opozicione stranke da se pridruže bojkotu parlamenta do ostavke vlade.

Iako su demonstranti zauzeli glavnu ulicu u Podgorici i prostor ispred parlamenta, te odbili da se povuku nakon što im je istekao rok dat od strane komunalne vlasti i policije da uklone binu i šatore, odluka da se protest uguši na silu kada se polako gasio sam od sebe čini se krajnje neracionalnom.

[restrictedarea]

Čemu se inače mogao nadati Milo Đukanović kada je u subotu, 16. oktobra, oko šest sati ujutro poslao specijalce među demonstrante u akciju tokom koje su povređeni ili privedeni pojedini opozicioni poslanici, novinari, građani, nego baš onome što je usledilo – sve masovnijim i nasilnijim protestima opozicije? Isto veče demonstranti nisu bili mirni kao tri nedelje pre toga, nego su krenuli u otvoreni sukob sa policijom i napadom na medije, koje je opozicija označila stubom podrške Đukanovićeve vlasti, pre svega misleći na Televiziju Pink M. Epilog svega je da sada cela Crna Gora sa napetošću iščekuje sledeću subotu do kada je Demokratski front dao ultimatum crnogorskom premijeru da se povuče i zapretio masovnim demonstracijama u glavnom gradu.

 

KOJI JE ĐUKANOVIĆEV MOTIV

Dakle, postavlja se pitanje zbog čega se Milo Đukanović odlučio da na taj način suzbije demonstracije opozicije. O tome postoji nekoliko teorija koje kruže Crnom Gorom, a od kojih je najčudnija ona da je sam crnogorski premijer želeo da se na neki način odloži poziv Crnoj Gori za NATO plašeći se da će nakon konačnog ulaska u tu alijansu postati nebitan igrač za zapadne partnere. S druge strane, ima i teorija po kojima je sukob u Podgorici samo oslikao duboku podeljenost tamošnjih građana po pitanju podrške ulasku Crne Gore u NATO, odnosno ostanku van tog saveza i u bratskim odnosima sa Rusijom, tradicionalnim saveznikom.

I zaista, Rusija je reagovala neočekivano brzo na razbijanje protesta u Podgorici ocenivši da je takav razvoj događaja za žaljenje. Za razliku od Makedonije, kada je osudilo demonstracije opozicionih stranaka, rusko Ministarstvo spoljnih poslova ih je sada podržalo saopštivši da „evroatlantska integracija Crne Gore ne vodi konsolidaciji i prosperitetu“ jer je „očigledna polarizacija društva i zaoštravanje ekonomskih problema“. Takve ocene odmah su spremno dočekali predstavnici crnogorskih vlasti, navodeći da je jasno za koga i sa kojim ciljem radi opozicija. Mediji bliski crnogorskoj vlasti odmah su ocenili da je reč o ruskoj pretnji bezbednosti Crne Gore da bi potpredsednik Vlade Duško Marković izjavio da su proteste Demokratskog fronta podržale Rusija i „nacionalističke strukture iz Srbije“, koje su protiv evroatlantskih integracija Crne Gore.

Okrivljavanje Srbije za sve nedaće u Crnoj Gori je već dobro oprobani recept, ali se čini da je ovog puta primenjen sa daleko manje taktičke i logičke pripreme, te je Marković za podršku demonstrantima prozvao opozicionu Demokratsku stranku Srbije. Ocenio je da postoje strukture u Beogradu koje su „snažno zainteresovane da Crna Gora ne nastavi evropski i evroatlantski put“, i dodao da su iste strukture aktivne u Podgorici i da su bile uključene u organizaciju protesta.

Možda to ne bi bilo čudno da je reč o periodu kada se pre desetak godina Crna Gora spremala za razdvajanje sa Srbijom, i kada je DSS imala ogroman politički uticaj. Ali sada je nejasno ko u Crnoj Gori može da poveruje da je za tamošnje opoziciono nezadovoljstvo kriva vanparlamentarna stranka koja se u Srbiji sa četiri odsto podrške 2014. godine raspala na bar još tri manje političke organizacije. Možda takvo razmišljanje u ovom trenutku najviše oslikava snagu i samopouzdanje crnogorske vlade.

 

DUBOKE PODELE A činjenica je da je ona u nikad težoj situaciji. Jedan od koalicionih partnera (SDP) tu vladu otvoreno naziva tehničkom vladom koja opstaje samo zbog očekivanog poziva Crnoj Gori u NATO. Predsednik socijaldemokrata i predsednik Skupštine Crne Gore Ranko Krivokapić rekao je da je vlada u takvom stanju jer Đukanović odbija da smeni dva ministra – Ivana Brajovića i Vujicu Lazovića, bivše članove SDP koje ta stranka više ne želi kao članove vlade. Pored toga, SDP se nije libila da otvoreno koketira sa opozicijom preteći da će napustiti Đukanovića, ali se to do sada nije dogodilo. No na površini se vidi da Đukanovića nisu napustile važne poluge vlasti. I dalje može da računa na policiju, sudstvo, poslaničku većinu, sebi lojalne medije. Možda nervozna reakcija na proteste opozicije pokazuje da ispod površine i nije sve tako mirno, ali za sada za takve tvrdnje nema jasnih pokazatelja.

Da stvar bude još gora i crnogorsko društvo se čini podeljenijim nego bilo kada od trenutka kada je u maju 2006. godine završen referendum o raskidu državne zajednice sa Srbijom. Histerija se prenela i u crnogorske medije, oštro zavađene na provladin i opozicioni blok, u kojima su reči kao što su izdajnici, sluge režima i kukavice postale uobičajeni način izveštavanja sa opozicionih protesta ili vladinih aktivnosti.

Slika takvog stanja u Crnoj Gori nimalo ne poboljšava sumornu sliku bezbednosti u regionu. U Makedoniji već duže vreme tinja vrlo sličan sukob vlasti i opozicije, začinjen i međunacionalnim tenzijama i problemima sa velikim prilivom izbeglica. Bosna se ponovo našla u fazi ključanja pred obeležavanje 20. godišnjice Dejtonskog sporazuma i pred najavljeni referendum u Republici Srpskoj. I na Kosovu ključa pošto opozicija čak i suzavcem u parlamentu pokušava da spreči formiranje Zajednice srpskih opština i prinudi vlast na nove parlamentarne izbore. Za to vreme u Hrvatskoj vlasti nemaju nikakav odgovor na masovnost izbeglica dok im susedne države, članice EU, kao što su Slovenija i Mađarska, polako zatvaraju sva vrata. Uz sve to, Hrvatska je već duboko u predizbornoj kampanji pred tamošnje parlamentarne izbore.

U svemu tome Srbija se za sada čini poput oaze mira iako se i sama suočava sa brojnim izazovima. Ali, jedna za drugom, nevolje se pojavljuju u srpskom okruženju. Očigledno je da živimo u vremenu nestabilnosti i nezadovoljstva u kom Balkan još i nije najpogođenije područje. Međutim, biće potrebno mnogo mudrosti i sreće da se nestabilnost iz regiona ne useli i u našu državu.

[/restrictedarea]