Okupatoru na crtu izašli Brka i Crni

KAKO OTPISATI VOJVOĐANSKE OTPISANE

Piše VIKTOR MATIĆ

Pitanje statusa Vojvodine u okviru Srbije po pravilu se aktuelizuje kada su srpske vlasti prinuđene da vode bitke na drugim frontovima. Nimalo ne iznenađuje što se Vojvodina nađe visoko na unutrašnjopolitičkoj agendi u Srbiji najčešće u toku prelomnih trenutaka po pitanju druge srpske pokrajine – Kosova i Metohije

Nova ofanziva vojvođanskih autonomaša i separatista počela je baš u teškom trenutku kada se Srbija bori da spreči članstvo Kosova u Unesku i natera Prištinu da sprovede dogovor o osnivanju Zajednice srpskih opština. Separatisti koji takve manifestacije organizuju sigurno bi rekli da u Srbiji praktično i ne postoji pravo vreme za borbu za povoljniji status Vojvodine, jer region proizvodi mnogo više istorije nego što može da je svari, ali prava lavina događaja u Vojvodini poslednjih dana svakako ne može biti slučajnost. Grafiti Vojvodina=Katalonija, „Šetnja za Vojvodinu“, defile stotina vojvođanskih zastava u Banatu, napadi na NIS i zahtevi da se poništi energetski sporazum sa Ruskom Federacijom, pritužbe da Republika duguje Vojvodini veliki novac, samo su deo repertoara kome su svedočili građani te pokrajine u protekloj nedelji.

 

BUĐENJE NOVE SVESTI

Scenario svakoga sa malo dužim pamćenjem mora da podseća na ono što se ranije dešavalo na prostoru bivše Jugoslavije, redom od Slovenije do Crne Gore. Ova faza, naime, naziva se buđenjem takozvanog vojvođanskog identiteta bez kojeg ne može biti značajnijeg otpora prema ostatku Republike. Time se pokušava i izbeći ono što jeste najveći problem vojvođanskog separatizma – odnos sa ostatkom Srbije nemoguće je manifestovati kao nacionalni problem, jer ubedljivu većinu stanovnika i u Pokrajini čine Srbi, baš kao i u celoj Republici. Ali stvari mogu krenuti i drugačijim tokom ako se najpre stvori vojvođanski identitet, a potom tako „osvešćeni“ žitelji Pokrajine ubede da im je Beograd kriv za teško materijalno stanje i sva druga zla kojima su izloženi. Gotovo identičan scenario dešavao se i u ostalim jugoslovenskim republikama, posebno u Crnoj Gori, a do trenutka kada građani shvate da im Srbija ipak nije bila kriva za sve, Evropa je već dobila novu mini-državu, nesposobnu da bilo šta ozbiljnije proizvede i doprinese evropskoj privredi – ona jedino može da bude novi izvor jeftine radne snage i uvoznik zapadne robe.

[restrictedarea]

Po pravilu, u početku se teški poslovi na početnom „buđenju“ nove svesti, u ovom slučaju Vojvođana, prepuštaju efemernim pokretima, strankama ili pojedincima. Tako su za novu ofanzivu u severnoj pokrajini iskorišćeni malo poznati pokreti i stranke kao što su Mlada Vojvodina, Vojvođanska stranka i Vojvođanski klub, kao i novi heroji našeg burnog vremena, aktivisti Mlade Vojvodine pod nadimcima „Brka“ i „Crni“. Teško se može reći da te organizacije okupljaju više od nekoliko desetina aktivista i simpatizera, i utoliko više čudi što su te formacije nimalo originalnih imena (nedostaje samo Nezavisna Vojvodina, ali pojaviće se i to uskoro sigurno) dobile sasvim zavidnu medijsku pažnju, koja je već godinama nedostupna talentovanim učenicima ili naučnim skupovima.

Tako su mediji redom izveštavali o tome kako su aktivisti Mlade Vojvodine dovoljno obrazovani da u nekoliko mesta u Pokrajini ispišu grafite „Vojvodina=Katalonija“, kako su Vojvođanska stranka i Vojvođanski klub uspeli da okupe „čak“ 200 ljudi kako bi u Novom Sadu organizovali nešto što se zvalo „Šetnja za Vojvodinu“. Ipak, vrhunac je bila medijska promocija dvojice aktivista Mlade Vojvodine koji su svoju životnu filozofiju objavili pod nadimcima „Brka“ i „Crni“, sve kao krijući se od policije u najboljoj tradiciji partizanskih ilegalaca i zakazujući susret sa novinarima preko mejla u jednoj (treba li uopšte reći) vojvođanskoj kafani.

 

VOJVOĐANSKI ILEGALCI

Uz mnogo ideološke nedorečenosti i oslovljavajući se međusobno sa druže, ova dvojica junoša iznela su svoju viziju Vojvodine, otprilike svedenu na sledeći citat: „U mom razredu, od 24 dece koliko nas je bilo u srednjoj školi, njih 18 je danas u inostranstvu. Otišli su odavde, iz naše Vojvodine, jer nisu mogli da podnesu toliku količinu nepravde, koju nam nameće srbijanski teror iz Beograda. To je nepodnošljiva situacija! Mi ne želimo da ljudi naših godina napuštaju Vojvodinu, želimo da stvorimo Vojvodinu koja će biti prosperitetna i koja će pripadati nama, Vojvođanima“, priča „Crni“.

Teško je ostati ozbiljan pred ovakvim iskazom i posvetiti se osporavanju tvrdnje o „srbijanskom teroru“ koji tera Vojvođane iz njihove Vojvodine, te se tim poslom nećemo ni baviti. Ali činjenica je da Vojvodina već decenijama ima svoju izvršnu upravu i da ona uređuje gotovo sve oblasti života u toj pokrajini. Činjenica je i da Vojvodina godinama ima svoje razvojne fondove, da je imala banku koja je bankrotirala bez ikakvog uplitanja iz Beograda, činjenica je da je takva Vojvodina strogo centralizovana i da se sve važne odluke donose u Novom Sadu. Takođe, Vojvodinom u dugom periodu upravljaju i stranke koje se s ponosom nazivaju autonomaškim, pa nikakvog privrednog čuda u Pokrajini nema i ljudi je i dalje napuštaju gonjeni istim problemima koje osećaju i meštani drugih delova Srbije.

Zbog svega toga, mnogo je lakše govoriti o nekakvom teroru iz Beograda nego objasniti građanima zašto se i dalje sistemom kanala navodnjava samo zanemarivi deo obradivih površina u Vojvodini. Kako se bliže izbori, jasno je da će takvih pokušaja biti sve više i da će dolaziti iz mnogo ozbiljnijih glava od onih koje pripadaju drugovima „Crnom“ i „Brki“.

 

VOJVOĐANSKI LEGALCI

I tu se stiže do suštine, do pitanja ko stoji iza efemernih organizacija i pojedinaca koji danima šetaju Vojvodinom, mašu vojvođanskim zastavama, ispisuju grafite gde porede srpsku pokrajinu sa španskom provincijom. Liga socijaldemokrata Vojvodine Nenada Čanka svakako se može nazvati inspiratorom takvih pokreta. Iako je Čanak više puta negirao da je separatista, neke akcije njegove stranke zabrinule su mnoge u Srbiji. Još je živo sećanje na podelu takozvanih vojvođanskih pasoša u organizaciji LSV, kao i na izradu kompjuterskih stikova u obliku Srbije kojima se, naravno, skidao gornji, „vojvođanski“ deo. Čankova stranka je najglasnija i kada je reč o potrebi poništavanja energetskog sporazuma s Rusijom, ali i o zahtevima da se izmeni Ustav Srbije ocenjujući da je položaj Vojvodine po njemu katastrofalan.

Međutim, LSV, iako članica aktuelne vladajuće koalicije, sigurno nije dovoljno jaka da sama odredi sudbinu Vojvodine. Zato je odgovornost na najvećim strankama u Srbiji, Srpskoj naprednoj stranci, Socijalističkoj partiji Srbije i Demokratskoj stranci. Prema rezultatima anketa, izvesno je da će posle izbora u Vojvodini, koji će najkasnije biti održani na proleće 2016, posle višegodišnje dominacije, demokrate Bojana Pajtića preći u opoziciju i naprednjacima ustupiti položaje u vojvođanskim ustanovama.

Pitanje je šta će tada uraditi Pajtić. Da li će gubitak poslednjeg bastiona demokrata i Pajtića staviti pred dilemu da li je pokušaj učvršćivanja vojvođanskog identiteta za njega unosnija igra od skoro nemoguće misije skorog izbornog trijumfa nad naprednjacima? Pajtić za sada nema javnih manifestacija ideologije koju dele drugovi „Crni“ i „Brka“, ali je činjenica da već godinama toleriše ispade svog lojalnog koalicionog partnera LSV, kao i da se ne suprotstavlja sve češćim pozivima na secesiju Vojvodine, ma kako se oni diletantski činili.

Pored DS, velika odgovornost biće i na Srpskoj naprednoj stranci. Njen predsednik, premijer Aleksandar Vučić, nedavno je osudio pojavu grafita „Vojvodina=Katalonija“. „Želim da umirim građane koji žive u Vojvodini da od tih suludih i besmislenih ideja nema ništa“, izjavio je Vučić. Premijer je dodao da su pokrajinski izbori u narednih nekoliko meseci neminovni i da će se tada videti gde su oni koji javno i oni koji tiho podržavaju separatističke ideje. „Ti nikada nikakvu šansu neće imati na izborima, ni na severu Srbije niti u bilo kom drugom delu zemlje“, kazao je Vučić.

Ali Vučić se 24. juna u Beogradu sastao sa Čankom i obećao mu da će se deo uprave Elektroprivrede Srbije preseliti u Novi Sad. Predsednik LSV bio je više nego zadovoljan susretom s premijerom, ocenivši da je Vučić prvi predsednik Vlade Srbije posle dugog perioda koji je pokazao interes za Vojvodinu. Takve izjave nagoveštavaju da će Čanak biti i u novoj koaliciji u Vojvodini, na užas onih koji njegovu stranku nazivaju separatističkom.

Srpska politika danas je očigledno puna trulih kompromisa zbog kojih na rešavanje čekaju i najvažnija državna pitanja. U takvim okolnostima junaci našeg vremena postaju i opskurni likovi poput drugova „Crnog“ i „Brke“. Medijsku pažnju već imaju. A da li će postati i junaci nekih vojvođanskih „Otpisanih“ biće jasnije već posle pokrajinskih izbora koji nam se neumitno približavaju htele to neke stranke ili ne.

[/restrictedarea]