Sergej Česnokov – ZAVEŠTANJE OCA PAJSIJA

Razgovarala Nataša Jovanović

O čemu svedoče najnovija naučna saznanja na polju embriologije, koliko su ova učenja u skladu sa pravoslavnim, te kako je inicijativa o zabrani abortusa koju je u Rusiji pokrenula pravoslavna inteligencija uz blagoslov patrijarha Kirila dočekana od strane liberala

Pre nego će se upokojiti, starac Pajsije Vatopedski ostavio je zaveštanje, tekst o tome zašto treba zabraniti abortus. Reč je o veoma kratkom tekstu, napisanom ne pravoslavnim, teološkim jezikom, već jezikom logičnih, razumnih argumenata koje svako može da razume. On prilaže tri argumenta. Prvi je da život čoveka nastaje u trenutku začeća i da dete u utrobi majke oseća bol. Zanimljivo, na ovogodišnjem naučnom simpozijumu u Moskvi, jedan neurobiolog je dokazivao da dete od treće nedelje trudnoće oseća veoma oštar bol, dok je drugi naučnik iz Izraela Gregorije Brehman izneo činjenice koje dokazuju da je nauka potvrdila kako dete pamti ono što se dešavalo u okolnom svetu dok je bilo u stomaku majke. Drugi argument na koji starac Pajsije upozorava u svom zaveštanju jeste da ukoliko pravoslavne žene ne budu htele da rađaju, njihova mesta zauzeće muslimanke koje će rađati veliki broj dece. Slično je govorio i počivši patrijarh Pavle, upozoravajući da se Kosovo čuva i rađanjem dece. Treći starčev argument tiče se činjenice da abortus nosi strašne posledice po zdravlje žena. Sva tri aspekta štetnosti abortusa o kojima starac govori mogu se svesti u jednu rečenicu: abortus ubija dete, abortus ubija narod, abortus ubija ženu, kaže u razgovoru za „Pečat“ istoričar Sergej Česnokov, predsednik instituta „Pronatalitet“ i predvodnik ruskog Pokreta za zabranu abortusa.

Da li su najnovija naučna saznanja vezana za početak života embriona u skladu ili u suprotnosti sa učenjima Svetih otaca?

Savremena nauka svedoči o tome da život počinje u trenutku začeća, dok je Pravoslavna crkva još u IV veku nove ere to isto rekla kroz duhovnika i učitelja Vasilija Velikog. Islam se s druge strane odnosi negativno prema abortusu, ali samo učenje nije u skladu sa naučnim istinama. Muslimani slede Muhamedov sud da je abortus dozvoljen do 120 dana od začeća života, jer po njemu, 40 dana embrion je samo seme, od 40 do 80 dana to je samo krv, a od 80. do 120. dana reč je o fetusu. Posle 120 dana, po njihovom učenju, fetus postaje dete i od toga trenutka mu ne treba oduzimati život. Talmud u judaizmu uči da se čoveku ne sme oduzeti život od trenutka rođenja. I kada se uporede učenja ove tri vere, najbliže naučnoj istini je ono koje propoveda pravoslavlje. Starac Pajsije Svetogorac kaže da o zabrani abortusa treba govoriti svetskim jezikom, jezikom nauke. On to govori zato što se pravoslavlje ne plaši istine. Ono jeste istina.

[restrictedarea]

Kakvo je pravoslavno shvatanje kontracepcije?

Tradicionalni pravoslavni stav je takav da se abortus i kontracepcija ne razlikuju, i za jedno i za drugo duhovnici su određivali vernicima epitimije. To je tako jer su sredstva i preparati koji su korišćeni za kontracepciju posedovali i abortivno dejstvo, pa i kontracepcija i abortus u biti predstavljaju kršenje Božje zapovesti: ne ubij, i druge: rađajte se, množite se i napunite zemlju. Čak i kada nema abortivni efekat, kontracepcija se svejedno smatra protivljenjem volji Božjoj.

Nedavno ste organizovali naučnu konferenciju u Kalinjingradu, koja je okupila naučnike iz SAD, Meksika, Belgije, učešće je uzeo i predstavnik Katoličke crkve iz Strazbura… Da li je ovaj naučni skup pokazatelj da Rusija nije izuzeta iz sveta, da Rusija može odlično da komunicira sa svetom?

Nije slučajno što smo pozvali naučnike iz inostranstva. Posle sovjetske ideologije, Rusija ima priziv da stvori drugi, opšteljudski, opštecivilizacijski novi sistem vrednosti. I sada kada je neskriveno Zapad na sebe preuzeo ulogu promotora antiporodičnih vrednosti koje ratuju protiv života, Rusija logično postaje centar snaga koje zastupaju život i porodicu. Ekspert iz Irske, Karolina Sajmons, koja je uzela učešće na festivalu održanom u Moskvi prošle godine, rekla je da jedino u Rusiji može da govori slobodno. Na temu zaštite života i porodice stvara se polako jedna nova internacionala. Ove godine održana je naučna konferencija „Fundamentalne osnove nauke o početku ljudskog života“.

Koliko je realna priča da zapadna pseudoelita pokušava da svede broj stanovnika na Zemlji na nivo „zlatne milijarde“? Kakav je odgovor inteligencije u katoličkom i protestantskom svetu na ove pretnje?

U SAD, u državi Džordžija, nalazi se spomenik na čijem stubu je uklesana brojka od pola milijarde ljudi. Na različitim jezicima sveta napisano je da je na Zemlji dovoljno pola milijarde ljudi. U Rusiji ljudi imaju odgovor na to: ako želite da smanjite broj i svedete na pola ili milijardu ljudi, onda krenite od sebe.

U Rusiji postoji projekat „Ruska milijarda“ za milijardu Rusa, ali ako problem posmatramo realno i razumno, pravilno je zastupati pravoslavnu milijardu. I Sveti oci su nam zaveštali da će se pravoslavlje propovedati po celom svetu. No, mi smatramo da je to nemoguće sve dok se u Rusiji abortusi legalno obavljaju, jer o kakvoj pravoslavnoj civilizaciji mi možemo govoriti ako jedan musliman može da je opovrgne pitanjem: kako je to moguće kada vaše žene ne rađaju decu? Zabrana abortusa nije cilj, već uslov da bismo došli do cilja i stvorili pravoslavnu vaseljenu.

S druge strane, Rusija zauzima šestinu svetskog kopna, a njena populacija broji manje od 145 miliona stanovnika. Blizu je Japan koji ima malu teritoriju gde živi 160 miliona stanovnika, i Kina u kojoj živi više od milijardu ljudi. Mnogi Rusi smatraju da je ovakav demografski kolaž potencijalna opasnost po njihovu zemlju. I Rusa bi danas bilo blizu milijardu da se nije desila revolucija i sa njom ozakonjenje abortusa.

Nedavno ste, sa blagoslovom patrijarha Kirila, u Moskvi organizovali miting sa zahtevom da se izmeni Zakon o abortusu. Kako je liberalna Rusija, staro-novo iskušenje Rusije, ocenila vaš skup? Kako ona gleda na vašu borbu?

Njihova reakcija za sada je ćutanje. To se može objasniti podrškom vlasti koju mi uživamo jer ona u našim idejama prepoznaje program koji država zastupa na najvišem nivou. Drugi razlog njihovog ćutanja leži u činjenici da se plaše best online casino mogućnosti da ova tema postane predmet javne diskusije, svesni da ne poseduju argumente koji mogu ugroziti one sa kojima mi nastupamo. Posle naučne konferencije samo su jedne novine, njima naklonjene, objavile tekst na tu temu, ismevajući ovaj skup. U nedostatku argumenata poslužile su se podsmehom i, previđajući činjenicu da su na konferenciji govorili sve sami svetski autoriteti na polju nauke, napisale da smo se okupili kako bismo utvrdili koliko daleko seže pamet spermatozoida. Naravno, mi smo govorili o pamćenju utisaka embriona u periodu boravka u utrobi majke, ali se njima ova naučna istina učinila previše grotesknom i vrednom podsmeha. Smeh je uvek i bio oružje đavola. Setimo se da su raspad SSSR oni obeležili štampanjem stripova i izvođenjem komedija, bez ideje da uoče ozbiljnost tog trenutka. S druge strane, naše udruženje pokriva 400 gradova iz Rusije, Ukrajine i Belorusije – i mi zaista možemo, i po sili Boga i po brojnosti, da se nasmejemo njima u brk.

Boljševička revolucija je, kako ste pomenuli, donela legalizaciju abortusa. Da li možemo govoriti o kontinuitetu ideje, da li su oni što su u vreme Carske Rusije održavali proteste zahtevajući legalizaciju abortusa i homoseksualizma slični duhom današnjim liberalima?

Od 1917. do danas promenilo se mnogo toga. Prvo treba znati da Oktobarska revolucija nije nastala ni iz čega, kao što se i legalizacija abortusa koju je revolucija donela nije pojavila odjednom i naprasno. Četiri godine pre Oktobarske revolucije, 1913, u Moskvi je održan simpozijum lekara, Pirogovski samit, na kojem su učesnici došli do zaključka da se dete u utrobi majke ne treba smatrati čovekom jer njemu nisu razvijeni pluća, jetra, mozak i ostali organi. To je odražavalo nivo razvitka nauke u tom trenutku, ali i lažnu, pseudonaučnu teoriju Ernesta Gekela, koju su kasnije iskoristili darvinisti. To je teorija koja kaže da je razvoj deteta od začeća majke do isteka devet meseci analogan čitavoj evoluciji od jednoćelijskog organizma do čoveka. Pirogovski samit lekara 1913, iako održan u vreme Carske Rusije, bio je osnov za kasniju legalizaciju abortusa koju su boljševici sproveli posle Revolucije. I kada je Staljin 1936. zabranio abortuse, on je, u premišljanju mogućnosti izbijanja Velikog rata, uočio značaj rađanja. Njegov argument nije bio naučni, već demografski. Naučna konferencija održana ove godine u junu u Moskvi prva je posle 101 godine koja je na naučnom nivou otvorila temu života embriona. Plod kongresa nije naučna rezolucija, već naučni konsenzus, činjenice oko kojih su se složili embriolozi, prenatalni psiholozi i pravnici iz različitih zemalja sveta. Njihovo mišljenje mi sada prevodimo na različite jezike. Što se same Rusije tiče, nadam se da će rezultat konferencije biti novo zakonodavno rešenje ovog pitanja, i novi humanizam koji će poteći iz naše zemlje.

Kakav je odnos liberalne i nacionalno-pravoslavne Rusije danas?

U ovom trenutku priprema se novi front, i nećemo dugo čekati do početka sukoba koji će izbiti između ova dva bloka – liberalnog i pravoslavno-tradicionalnog. Sada je privremeno zatišje, ali su liberali, podržani od strane Zapada, svesni da imaju možda još jednu, poslednju šansu. Otuda je tema zabrane abortusa važna jer su u njoj liberali prepoznali našu ofanzivu, našu odlučnost da povratimo ono što smo nekada izgubili, svesni da to nije incident grupe ljudi, već raspoloženje ruskog naroda iza kojega je stao patrijarh Kiril. Patrijarh je, podsetimo, započeo raspravu o abortusu na najvišem nivou, pokrenuvši inicijativu o prekidu finansiranja abortusa iz budžeta Rusije. Ovom inicijativom štite se prava pravoslavnih, verujućih poreskih obveznika koji ne žele da od svog novca finansiraju ubistva dece. Ovom inicijativom probuđena je živa diskusija i rasprava u ruskom društvu na ovu temu.

Ovaj predlog zakona, zanimljivo, naišao je na simpatije Komunističke partije u Dumi.

Komunistička partija nema zvaničan stav o ovom pitanju. U okviru ove stranke postoje dva krila, jedno koje uslovno možemo nazvati trockistima, ono zastupa ideju jednopolnih brakova, prava homoseksualaca na izražavanje svoje osobenosti, slobodu abortusa; drugo krilo možemo opet uslovno nazvati staljinistima i oni se zalažu za vrednosti suprotne onima koje zastupaju njihove stranačke kolege u trockističkom bloku. Po planu starca Pajsija, rad na ideji zabrane abortusa treba da konsoliduje sve političke frakcije, hrišćane kojih ima u svim strankama. Zanimljivo je da je ova ideja zabrane abortusa podelila sve političke stranke, i Komunističku i Jedinstvenu Rusiju i Pravednu Rusiju… Ovo je jedna od onih ideja koje polarizuju ne na osnovu ideoloških već opšteljudskih razloga.

U kom trenutku je pravoslavlje ušlo u komunističke porodice?

Pravoslavlje i komunizam su kroz rusku istoriju bili čvrsto upleteni, i ni u jednom trenutku pravoslavlje nije nestalo. U Rusiji je pobedilo bezbožništvo u formi komunizma, a ne sam komunizam. Komunizam je u sebi imao nešto što je prijalo i odgovaralo ruskoj duši – to su ideje kolektivizma, zajedništva, pravičnosti i pravednosti. Poznavao sam puno komunista koji su za sebe govorili da su materijalisti, a u stvari su bili pravi idealisti. Isto tako, upoznao sam mnoge koji sebe smatraju vernicima i idealistima, a u biti su materijalisti. U vreme Staljina došlo je do preporoda komunističke ideologije, i istovremeno počeli su da se otvaraju pravoslavni hramovi, počela su otvorena bogosluženja, izučavanje istorije. Veoma je važno da je Staljin zabranio abortus i otvoreni homoseksualizam, što je protivrečilo revolucionarnim i idejama Oktobarske revolucije. A kada je došlo do sloma Sovjetskog Saveza, mnogi ljudi su se priklonili liberalima i počeli otvoreno da sa njima sarađuju, jer su polazili od toga da je ateizam zvanična vera u SSSR, te je proizlazilo da je liberalizam, u vezi sa pitanjem protivljenja ovoj ideologiji, bliži pravoslavlju.

Koja je duhovna dimenzija krize u Ukrajini? Šta su duhovni koreni ukrajinstva koje je u jednom trenutku odlučilo da se oslobodi svoje ruskosti, po cenu krvavih tragova? Kako tumačite težnju Ukrajine za autokefalnošću i ko bi prvi izašao u susret toj ideji?

Ova ideja je u sklopu ideje nezavisne suverene Ukrajine koja je rođena u nekim analitičkim centrima. Ukrajina znači krajina, okrajak, i sadašnja situacija malo se ili nimalo ne razlikuje od situacije kakva je bila u toj oblasti u 17. i 18. veku, ni od onih u periodu Velikog rata, od 1941. do 1945, no ono što ovaj sukob danas čini specifičnim jeste da je napadom na Ukrajinu, krajinu zapravo, napadnut ceo ruski svet. Instrument neprijatelja, pored fizičkog i drugog oružja, jeste i onaj duhovne prirode, poput težnje za autokefalnošću ukrajinske crkve.

Ako je Moskva „Treći Rim“, ako najviše pravoslavnih živi u Rusiji, ako je Rusija na sebe preuzela ulogu borbe protiv zla u svetu, gde bi, po vama, trebalo da bude centar vaseljenske patrijaršije – u Moskvi ili u Carigradu?

U katoličanstvu postoji jedan centar i to je Vatikan. U pravoslavlju centar je svaki hram gde se prinosi beskrvna žrtva. Veliki duhovni centar pravoslavlja je Atos, drugi je Sirija. No, ako Moskva zabrani abortus i državne zakone uskladi sa Božjim, onda može da postane centar pravoslavlja.

Da li su u ovom trenutku pravoslavni narodi bliži ili dalji, da li smo, u okolnostima kada je anglosaksonska propaganda u Ukrajini, Bugarskoj i Rumuniji donekle uspela u naumu da Rusiju poistoveti sa zlom, dalji od ideje stvaranja pravoslavnog Komonvelta?

Starac Jefrem, arhimandrit iguman Vatopeda, kaže da od trenutka kada muž i žena stupe u crkveni brak, đavo odmah pravi strategiju kako bi ih posvađao. Isti je slučaj sa pravoslavnim narodima –kako posvađati Abhaze sa Gruzinima, Gruzine sa Osetima, Rumune i Moldavce… Ideja objedinjavanja pravoslavnih naroda, stvaranje pravoslavne imperije za mnoge deluje sablažnjivo.

Doktorirate na temi Lava Tihomirova, pravnog istoričara zagovornika pravoslavne monarhije. Da li je u ovom trenutku moguće konstituisati pravoslavni pogled na državu, pravo, društveno uređenje?

Veliki trud koji sam uložio u rad na zaštiti deteta i porodice smatram produžetkom svog teoretskog rada. Obnavljanje monarhije je moguće tek sa obnavljanjem porodičnih vrednosti kao osnove monarhije. Srednjovekovne predstave monarhije bile su takve da se teokratija poistovećivala sa monaštvom, dakle monarhija je bila analogna braku, demokratija podobna bludu, a predsednički sistem, tako gledano, u ravni je građanskog braka. Kroz ovakvu prizmu gledam i na savremenu istoriju, i kao što se u začetku demokratije pojavljuju teoretičari Džon Lok i Tomas Hobs, tako se na početku prošlog veka kao ideolozi monarhije pojavljuju Tihomirov, Iljin, Nikolaj Aleksejev, Florenski…

Danas u Rusiji najviše zagovornika monarhizma očekuje da će se monarhija vratiti kada car ispadne iz oblaka i njima dodeli gubernatorstva. Oni žmure na činjenicu da ukoliko se monarhija vrati, sa ovakvim podsticajem rađanja ona neće biti monarhija pravoslavnog cara već muslimanski kalifat.

Otac Jefrem Vatopedski organizovao je odnošenje pojasa Svete Bogorodice u Moskvu pre četiri godine. Nakon toga je bio zatočen. Da li je odnošenjem ove relikvije u putinovsku Rusiju bačena rukavica u lice zla?

Pojas je stigao u Rusiju 2011. godine, a iste godine, 7. aprila, na praznik Blagovesti, slavu manastira Vatopeda, tamo se desilo čudo. Monasi koji su imali poslušanje da odu u ribolov, jer Blagovesti su jedan od dva praznika u vreme posta kada je dozvoljeno jesti ribu, a sve se dešava pre večernje službe, ulovili su dve i po tone ribe. Obično su lovili 100 kilograma. To je pomoglo ocu Jefremu da se utvrdi u svojoj nameri da odnese pojas Presvete Bogorodice u Rusiju.

Zanimljivo, njemu se poklonilo dva i po miliona ljudi. U duhovnom smislu, pojas Presvete Bogorodice vezuje pravoslavne narode Ukrajine, Rusije i Belorusije, i leči od steriliteta.

Kada se dva i po miliona ljudi poklonilo pojasu, otac Jefrem je rekao da je to bila najveća mirna aktivnost u Rusiji u poslednje vreme.

Da li sarađujete sa organizacijama sličnog tipa u Srbiji?

U Srbiji je Inicijativa za zabranu abortusa, čiji koordinator je Radojko Ljubičić, dva puta organizovala blagodatnu litiju za zabranu abortusa, i svakog 7. u mesecu organizuju se akcije. To je potaklo i nas da u Rusiji 8. avgusta organizujemo litiju.

[/restrictedarea]