Сергеј Чесноков – ЗАВЕШТАЊЕ ОЦА ПАЈСИЈА

Разговарала Наташа Јовановић

О чему сведоче најновија научна сазнања на пољу ембриологије, колико су ова учења у складу са православним, те како је иницијатива о забрани абортуса коју је у Русији покренула православна интелигенција уз благослов патријарха Кирила дочекана од стране либерала

Пре него ће се упокојити, старац Пајсије Ватопедски оставио је завештање, текст о томе зашто треба забранити абортус. Реч је о веома кратком тексту, написаном не православним, теолошким језиком, већ језиком логичних, разумних аргумената које свако може да разуме. Он прилаже три аргумента. Први је да живот човека настаје у тренутку зачећа и да дете у утроби мајке осећа бол. Занимљиво, на овогодишњем научном симпозијуму у Москви, један неуробиолог је доказивао да дете од треће недеље трудноће осећа веома оштар бол, док је други научник из Израела Грегорије Брехман изнео чињенице које доказују да је наука потврдила како дете памти оно што се дешавало у околном свету док је било у стомаку мајке. Други аргумент на који старац Пајсије упозорава у свом завештању јесте да уколико православне жене не буду хтеле да рађају, њихова места заузеће муслиманке које ће рађати велики број деце. Слично је говорио и почивши патријарх Павле, упозоравајући да се Косово чува и рађањем деце. Трећи старчев аргумент тиче се чињенице да абортус носи страшне последице по здравље жена. Сва три аспекта штетности абортуса о којима старац говори могу се свести у једну реченицу: абортус убија дете, абортус убија народ, абортус убија жену, каже у разговору за „Печат“ историчар Сергеј Чесноков, председник института „Пронаталитет“ и предводник руског Покрета за забрану абортуса.

Да ли су најновија научна сазнања везана за почетак живота ембриона у складу или у супротности са учењима Светих отаца?

Савремена наука сведочи о томе да живот почиње у тренутку зачећа, док је Православна црква још у IV веку нове ере то исто рекла кроз духовника и учитеља Василија Великог. Ислам се с друге стране односи негативно према абортусу, али само учење није у складу са научним истинама. Муслимани следе Мухамедов суд да је абортус дозвољен до 120 дана од зачећа живота, јер по њему, 40 дана ембрион је само семе, од 40 до 80 дана то је само крв, а од 80. до 120. дана реч је о фетусу. После 120 дана, по њиховом учењу, фетус постаје дете и од тога тренутка му не треба одузимати живот. Талмуд у јудаизму учи да се човеку не сме одузети живот од тренутка рођења. И када се упореде учења ове три вере, најближе научној истини је оно које проповеда православље. Старац Пајсије Светогорац каже да о забрани абортуса треба говорити светским језиком, језиком науке. Он то говори зато што се православље не плаши истине. Оно јесте истина.

[restrictedarea]

Какво је православно схватање контрацепције?

Традиционални православни став је такав да се абортус и контрацепција не разликују, и за једно и за друго духовници су одређивали верницима епитимије. То је тако јер су средства и препарати који су коришћени за контрацепцију поседовали и абортивно дејство, па и контрацепција и абортус у бити представљају кршење Божје заповести: не убиј, и друге: рађајте се, множите се и напуните земљу. Чак и када нема абортивни ефекат, контрацепција се свеједно сматра противљењем вољи Божјој.

Недавно сте организовали научну конференцију у Калињинграду, која је окупила научнике из САД, Мексика, Белгије, учешће је узео и представник Католичке цркве из Стразбура… Да ли је овај научни скуп показатељ да Русија није изузета из света, да Русија може одлично да комуницира са светом?

Није случајно што смо позвали научнике из иностранства. После совјетске идеологије, Русија има призив да створи други, општељудски, општецивилизацијски нови систем вредности. И сада када је нескривено Запад на себе преузео улогу промотора антипородичних вредности које ратују против живота, Русија логично постаје центар снага које заступају живот и породицу. Експерт из Ирске, Каролина Сајмонс, која је узела учешће на фестивалу одржаном у Москви прошле године, рекла је да једино у Русији може да говори слободно. На тему заштите живота и породице ствара се полако једна нова интернационала. Ове године одржана је научна конференција „Фундаменталне основе науке о почетку људског живота“.

Колико је реална прича да западна псеудоелита покушава да сведе број становника на Земљи на ниво „златне милијарде“? Какав је одговор интелигенције у католичком и протестантском свету на ове претње?

У САД, у држави Џорџија, налази се споменик на чијем стубу је уклесана бројка од пола милијарде људи. На различитим језицима света написано је да је на Земљи довољно пола милијарде људи. У Русији људи имају одговор на то: ако желите да смањите број и сведете на пола или милијарду људи, онда крените од себе.

У Русији постоји пројекат „Руска милијарда“ за милијарду Руса, али ако проблем посматрамо реално и разумно, правилно је заступати православну милијарду. И Свети оци су нам завештали да ће се православље проповедати по целом свету. Но, ми сматрамо да је то немогуће све док се у Русији абортуси легално обављају, јер о каквој православној цивилизацији ми можемо говорити ако један муслиман може да је оповргне питањем: како је то могуће када ваше жене не рађају децу? Забрана абортуса није циљ, већ услов да бисмо дошли до циља и створили православну васељену.

С друге стране, Русија заузима шестину светског копна, а њена популација броји мање од 145 милиона становника. Близу је Јапан који има малу територију где живи 160 милиона становника, и Кина у којој живи више од милијарду људи. Многи Руси сматрају да је овакав демографски колаж потенцијална опасност по њихову земљу. И Руса би данас било близу милијарду да се није десила револуција и са њом озакоњење абортуса.

Недавно сте, са благословом патријарха Кирила, у Москви организовали митинг са захтевом да се измени Закон о абортусу. Како је либерална Русија, старо-ново искушење Русије, оценила ваш скуп? Како она гледа на вашу борбу?

Њихова реакција за сада је ћутање. То се може објаснити подршком власти коју ми уживамо јер она у нашим идејама препознаје програм који држава заступа на највишем нивоу. Други разлог њиховог ћутања лежи у чињеници да се плаше best online casino могућности да ова тема постане предмет јавне дискусије, свесни да не поседују аргументе који могу угрозити оне са којима ми наступамо. После научне конференције само су једне новине, њима наклоњене, објавиле текст на ту тему, исмевајући овај скуп. У недостатку аргумената послужиле су се подсмехом и, превиђајући чињеницу да су на конференцији говорили све сами светски ауторитети на пољу науке, написале да смо се окупили како бисмо утврдили колико далеко сеже памет сперматозоида. Наравно, ми смо говорили о памћењу утисака ембриона у периоду боравка у утроби мајке, али се њима ова научна истина учинила превише гротескном и вредном подсмеха. Смех је увек и био оружје ђавола. Сетимо се да су распад СССР они обележили штампањем стрипова и извођењем комедија, без идеје да уоче озбиљност тог тренутка. С друге стране, наше удружење покрива 400 градова из Русије, Украјине и Белорусије – и ми заиста можемо, и по сили Бога и по бројности, да се насмејемо њима у брк.

Бољшевичка револуција је, како сте поменули, донела легализацију абортуса. Да ли можемо говорити о континуитету идеје, да ли су они што су у време Царске Русије одржавали протесте захтевајући легализацију абортуса и хомосексуализма слични духом данашњим либералима?

Од 1917. до данас променило се много тога. Прво треба знати да Октобарска револуција није настала ни из чега, као што се и легализација абортуса коју је револуција донела није појавила одједном и напрасно. Четири године пре Октобарске револуције, 1913, у Москви је одржан симпозијум лекара, Пироговски самит, на којем су учесници дошли до закључка да се дете у утроби мајке не треба сматрати човеком јер њему нису развијени плућа, јетра, мозак и остали органи. То је одражавало ниво развитка науке у том тренутку, али и лажну, псеудонаучну теорију Ернеста Гекела, коју су касније искористили дарвинисти. То је теорија која каже да је развој детета од зачећа мајке до истека девет месеци аналоган читавој еволуцији од једноћелијског организма до човека. Пироговски самит лекара 1913, иако одржан у време Царске Русије, био је основ за каснију легализацију абортуса коју су бољшевици спровели после Револуције. И када је Стаљин 1936. забранио абортусе, он је, у премишљању могућности избијања Великог рата, уочио значај рађања. Његов аргумент није био научни, већ демографски. Научна конференција одржана ове године у јуну у Москви прва је после 101 године која је на научном нивоу отворила тему живота ембриона. Плод конгреса није научна резолуција, већ научни консензус, чињенице око којих су се сложили ембриолози, пренатални психолози и правници из различитих земаља света. Њихово мишљење ми сада преводимо на различите језике. Што се саме Русије тиче, надам се да ће резултат конференције бити ново законодавно решење овог питања, и нови хуманизам који ће потећи из наше земље.

Какав је однос либералне и национално-православне Русије данас?

У овом тренутку припрема се нови фронт, и нећемо дуго чекати до почетка сукоба који ће избити између ова два блока – либералног и православно-традиционалног. Сада је привремено затишје, али су либерали, подржани од стране Запада, свесни да имају можда још једну, последњу шансу. Отуда је тема забране абортуса важна јер су у њој либерали препознали нашу офанзиву, нашу одлучност да повратимо оно што смо некада изгубили, свесни да то није инцидент групе људи, већ расположење руског народа иза којега је стао патријарх Кирил. Патријарх је, подсетимо, започео расправу о абортусу на највишем нивоу, покренувши иницијативу о прекиду финансирања абортуса из буџета Русије. Овом иницијативом штите се права православних, верујућих пореских обвезника који не желе да од свог новца финансирају убиства деце. Овом иницијативом пробуђена је жива дискусија и расправа у руском друштву на ову тему.

Овај предлог закона, занимљиво, наишао је на симпатије Комунистичке партије у Думи.

Комунистичка партија нема званичан став о овом питању. У оквиру ове странке постоје два крила, једно које условно можемо назвати троцкистима, оно заступа идеју једнополних бракова, права хомосексуалаца на изражавање своје особености, слободу абортуса; друго крило можемо опет условно назвати стаљинистима и они се залажу за вредности супротне онима које заступају њихове страначке колеге у троцкистичком блоку. По плану старца Пајсија, рад на идеји забране абортуса треба да консолидује све политичке фракције, хришћане којих има у свим странкама. Занимљиво је да је ова идеја забране абортуса поделила све политичке странке, и Комунистичку и Јединствену Русију и Праведну Русију… Ово је једна од оних идеја које поларизују не на основу идеолошких већ општељудских разлога.

У ком тренутку је православље ушло у комунистичке породице?

Православље и комунизам су кроз руску историју били чврсто уплетени, и ни у једном тренутку православље није нестало. У Русији је победило безбожништво у форми комунизма, а не сам комунизам. Комунизам је у себи имао нешто што је пријало и одговарало руској души – то су идеје колективизма, заједништва, правичности и праведности. Познавао сам пуно комуниста који су за себе говорили да су материјалисти, а у ствари су били прави идеалисти. Исто тако, упознао сам многе који себе сматрају верницима и идеалистима, а у бити су материјалисти. У време Стаљина дошло је до препорода комунистичке идеологије, и истовремено почели су да се отварају православни храмови, почела су отворена богослужења, изучавање историје. Веома је важно да је Стаљин забранио абортус и отворени хомосексуализам, што је противречило револуционарним и идејама Октобарске револуције. А када је дошло до слома Совјетског Савеза, многи људи су се приклонили либералима и почели отворено да са њима сарађују, јер су полазили од тога да је атеизам званична вера у СССР, те је произлазило да је либерализам, у вези са питањем противљења овој идеологији, ближи православљу.

Која је духовна димензија кризе у Украјини? Шта су духовни корени украјинства које је у једном тренутку одлучило да се ослободи своје рускости, по цену крвавих трагова? Како тумачите тежњу Украјине за аутокефалношћу и ко би први изашао у сусрет тој идеји?

Ова идеја је у склопу идеје независне суверене Украјине која је рођена у неким аналитичким центрима. Украјина значи крајина, окрајак, и садашња ситуација мало се или нимало не разликује од ситуације каква је била у тој области у 17. и 18. веку, ни од оних у периоду Великог рата, од 1941. до 1945, но оно што овај сукоб данас чини специфичним јесте да је нападом на Украјину, крајину заправо, нападнут цео руски свет. Инструмент непријатеља, поред физичког и другог оружја, јесте и онај духовне природе, попут тежње за аутокефалношћу украјинске цркве.

Ако је Москва „Трећи Рим“, ако највише православних живи у Русији, ако је Русија на себе преузела улогу борбе против зла у свету, где би, по вама, требало да буде центар васељенске патријаршије – у Москви или у Цариграду?

У католичанству постоји један центар и то је Ватикан. У православљу центар је сваки храм где се приноси бескрвна жртва. Велики духовни центар православља је Атос, други је Сирија. Но, ако Москва забрани абортус и државне законе усклади са Божјим, онда може да постане центар православља.

Да ли су у овом тренутку православни народи ближи или даљи, да ли смо, у околностима када је англосаксонска пропаганда у Украјини, Бугарској и Румунији донекле успела у науму да Русију поистовети са злом, даљи од идеје стварања православног Комонвелта?

Старац Јефрем, архимандрит игуман Ватопеда, каже да од тренутка када муж и жена ступе у црквени брак, ђаво одмах прави стратегију како би их посвађао. Исти је случај са православним народима –како посвађати Абхазе са Грузинима, Грузине са Осетима, Румуне и Молдавце… Идеја обједињавања православних народа, стварање православне империје за многе делује саблажњиво.

Докторирате на теми Лава Тихомирова, правног историчара заговорника православне монархије. Да ли је у овом тренутку могуће конституисати православни поглед на државу, право, друштвено уређење?

Велики труд који сам уложио у рад на заштити детета и породице сматрам продужетком свог теоретског рада. Обнављање монархије је могуће тек са обнављањем породичних вредности као основе монархије. Средњовековне представе монархије биле су такве да се теократија поистовећивала са монаштвом, дакле монархија је била аналогна браку, демократија подобна блуду, а председнички систем, тако гледано, у равни је грађанског брака. Кроз овакву призму гледам и на савремену историју, и као што се у зачетку демократије појављују теоретичари Џон Лок и Томас Хобс, тако се на почетку прошлог века као идеолози монархије појављују Тихомиров, Иљин, Николај Алексејев, Флоренски…

Данас у Русији највише заговорника монархизма очекује да ће се монархија вратити када цар испадне из облака и њима додели губернаторства. Они жмуре на чињеницу да уколико се монархија врати, са оваквим подстицајем рађања она неће бити монархија православног цара већ муслимански калифат.

Отац Јефрем Ватопедски организовао је одношење појаса Свете Богородице у Москву пре четири године. Након тога је био заточен. Да ли је одношењем ове реликвије у путиновску Русију бачена рукавица у лице зла?

Појас је стигао у Русију 2011. године, а исте године, 7. априла, на празник Благовести, славу манастира Ватопеда, тамо се десило чудо. Монаси који су имали послушање да оду у риболов, јер Благовести су један од два празника у време поста када је дозвољено јести рибу, а све се дешава пре вечерње службе, уловили су две и по тоне рибе. Обично су ловили 100 килограма. То је помогло оцу Јефрему да се утврди у својој намери да однесе појас Пресвете Богородице у Русију.

Занимљиво, њему се поклонило два и по милиона људи. У духовном смислу, појас Пресвете Богородице везује православне народе Украјине, Русије и Белорусије, и лечи од стерилитета.

Када се два и по милиона људи поклонило појасу, отац Јефрем је рекао да је то била највећа мирна активност у Русији у последње време.

Да ли сарађујете са организацијама сличног типа у Србији?

У Србији је Иницијатива за забрану абортуса, чији координатор је Радојко Љубичић, два пута организовала благодатну литију за забрану абортуса, и сваког 7. у месецу организују се акције. То је потакло и нас да у Русији 8. августа организујемо литију.

[/restrictedarea]