Knjige

„Savremenik“, književni časopis; „Apostrof“, Beograd, trobroj – 2015.

„Postoje dve Srbije – Srbija viših krugova, nestrpljiva i bez iskustva, koja još nije živela pravim životom, i koja još nije pokazala svoju akciju, ali koja već strasno mašta o budućnosti, ona već ima svoje partije i zna za intrige koje ponekad dobijaju takve razmere (zbog svog pomanjkanja iskustva) kakve ne možemo sresti ni u nacijama koje su mnogo starije, već i kudikamo samostalnije nego što je Srbija. Ali, uporedo sa tom ‚gornjom‘ Srbijom, koja tako žuri da živi životom političke nacije, postoji i ona narodna Srbija koja jedino Ruse smatra svojim izbaviocima, svojom braćom, ona ruskog cara gleda kao svoje sunce, ona voli Ruse i veruje im.“
Autor ovog znakovitog citata F. M. Dostojevski zapisao je navedene redove u trenutku od kojeg nas deli čak vek i po – 1876. godine, a u svom Dnevniku. Izvanredno zanimljive i obimne delove dnevničkih zapisa velikog pisca donosi nedavno objavljeni trobroj „Savremenika“, u tematu sa naslovom: Dvadeset prvi vek u očima Dostojevskog – O Rusiji i Rusima, O Rusima i Evropi, O Slovenima i njihovom odnosu prema Rusima. Pored ovog izuzetnog priloga, u novom broju su, između ostalih, objavljeni i tekstovi: Njegoš i Biblija (Dobrašin Jelić), Puškin (Jovan Šahovskoj), Dobrica Ćosić (Borivoj Rašuo), Miodrag Pavlović (Katarina Sudnik), Signalizam (Rajko Blagojević)….

Ahmet Davutoglu ,,Strategijska dubina“, „Službeni glasnik“, Beograd, 2015.

Temeljna ideja koncepta i doktrine „strategijske dubine“, koje je u ovoj knjizi razvio političar i diplomata Ahmet Davutoglu, jeste da je vrednost nekog naroda i države u svetskoj politici uslovljena njegovom geostrategijskom lokacijom i „istorijskom dubinom“.„Strategijska dubina“ pruža veoma ozbiljnu intelektualnu i teorijsku osnovu za određenu viziju savremene turske spoljne politike. Knjiga je, u šta će se čitaoci uveriti, veoma dobro analitički obrađena, uz obilje dobro potkrepljenih primera, istorijskih referenci i značajnih podataka i zaključaka, saopštenih uz otvoreno izražavanje jasnih stavova.

Deng Žung „DENG SJAOPING i Kulturna revolucija“ „Zavod za udžbenike“, Beograd, 2015.

Ovo delo poseduje zanimljivost prvorazredne memoaristike i zbog toga što nas, otkrivajući jedan tako upečatljivi period iz istorije komunističke Kine, zapravo podseća na kinesko „čudo“, na civilizaciju sa tako samosvojnom istorijom, kulturom i običajima izgrađenim u njihovoj dva milenijuma dugoj tradiciji. Jer, od Konfučijevog doba, negde oko 500. godine pre Hrista, pa sve do modernog vremena, ta feudalna imperijalna Kina je postigla primat u svetu, i na kulturnom ali i na naučnom planu. Ali, od tada pa sve do početka XX bila je sve vidnija njena neprilagođenost svetu koji se za to vreme sve brže menjao. Tu neprilagođenost Kine modernom svetu razrešila je Komunistička partija, formirana dvadesetih godina prošloga veka, pod uticajem sovjetskih prilika, kada je 1949. godine osnovala Narodnu Republiku Kinu.