Slovensko bratstvo spram evropskog unijatstva

Piše Viktor Matić

Evropska unija, koja prošle nedelje nije našla za shodno da kritikuje Hrvatsku zbog zabrane javne upotrebe ćirilice u Vukovaru, osetila se pozvanom da iste nedelje uputi reči prekora Srbiji zbog ranije najavljenih vojnih vežbi sa Ruskom Federacijom

Evropska komisija ponovo je pokazala da se evropski sistem zasniva na dvostrukim standardima prema kojima su države, očigledno, svrstane u nekoliko kategorija i prema kojem se povlašćenima tolerišu šovinistički i fašistički ispadi, dok se drugima ne propušta ni trun u oku. Samo tako je zabrana ćirilice u Vukovaru mogla da prođe bez jasne kritike Evropske komisije (konkretne reči prekora Hrvatskoj je uputio samo Savet Evrope) dok je za Brisel istovremeno neprihvatljivo da Srbija, kao suverena država, održi odavno planirane i najavljene vojne vežbe sa ruskom vojskom.

Portparolka Evropske komisije Maja Kocijančič rekla je, tako, 18. avgusta da se Evropska unija „protivi zajedničkim vojnim vežbama Rusije i Srbije“. „U sadašnjim okolnostima takva vojna vežba bi poslala pogrešan signal. Očekujemo od Srbije da postupa u skladu sa obavezama prema EU i sa procesom pristupanja“, rekla je ona.

 

PARANOJA EU

Moguće da je Evropskoj uniji zasmetalo i samo ime vežbe jer su Srbija, Rusija i Belorusija za septembar na ruskoj teritoriji najavile dril pod nazivom „Slovensko bratstvo“. Ili je možda Briselu zasmetalo što su tokom nedavnog susreta u Moskvi ministri odbrane Rusije i Srbije Sergej Šojgu i Bratislav Gašić razmatrali mogućnost nove vežbe u 2016. godini na kojoj bi se pojavili srpski vojni specijalci i ruski elitni padobranci. Verovatno se u paranoju Evropske komisije o približavanju Beograda Rusiji dobro uklopila i činjenica da su srpski vojnici učestvovali, i odlično prošli, na nedavno održanom tenkovskom biatlonu u Rusiji.

[restrictedarea]

Šta god da je tačan odgovor, Evropska komisija dala je sebi za pravo da ospori mogućnost Srbiji da deluje kao samostalna i nezavisna država, koja na putu ka punopravnom članstvu u EU nije otvorila nijedno poglavlje u pregovorima s Briselom. I kojoj se, kao uslov za tako nešto, traži ono što nije nijednom drugom kandidatu – da ukine svoje institucije na delu teritorije i prepusti ih kvazidržavi čiji su najuticajniji ljudi bivši pripadnici formacije koja se, između ostalog, tereti za masovna ubistva, otmice, držanje logora i trgovinu organima zarobljenih Srba.

Ti pritisci, ipak, nisu novina od prethodne nedelje. Istina je da oni traju već godinama i da su samo narasli i postali sve bezobzirniji od trenutka kada su se zaoštrili odnosi Rusije i Zapada zbog rata u Ukrajini.

Tako je poslanik Evropskog parlamenta Knut Flekenštajn još krajem marta upozoravao Beograd da treba da odustane od vojnih vežbi sa Rusijom. „Evropska unija sigurno ne bi pozitivno gledala na najavljeno zajedničko održavanje vojnih vežbi Srbije i Rusije… Da sam na mestu Srbije, gledao bih da odložim, ako ne i otkažem vežbe sa Rusijom“, rekao je Flekenštajn za jedan beogradski dnevnik.

Njegova koleginica, Tanja Fajon, otišla je korak dalje i poručila preko beogradskih medija da EU očekuje da Srbija postepeno uvodi sankcije Rusiji. „Mi razumemo čvrstu vezu i tradicionalne odnose Srbije s Rusijom, ali isto tako očekujemo i potpunu posvećenost kada je u pitanju put ka EU. To mi je tokom razgovora potvrdio i ceo srpski politički vrh“, rekla je Fajon. Ona je kazala da ne sumnja da su oni koji vode Srbiju „svesni potrebe da se spoljna politika EU, uključujući i sankcije Rusiji, postepeno primeni i u Srbiji, tj. da se spoljna politika Srbije harmonizuje sa spoljnom politikom EU“.

Istini za volju, pojedini evropski zvaničnici tvrdili su da ne treba prekidati istorijski dobre veze Beograda sa Rusijom. „Srbija ima snažne istorijske veze sa Rusijom i stoga može da deluje kao ‚most povezivanja‘ između Moskve i Brisela“, rekao je predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc krajem jula, nakon posete Beogradu. Srbija bi mogla da postane primer gde ideje i moralne vrednosti i Rusije i EU koegzistiraju i čak napreduju, dodao je Šulc koji je ostao prilično usamljen u takvom stavu.

U sličnoj situaciji Srbija se našla i prošle godine kada je u novembru održana prva u istoriji vojna vežba sa ruskom vojskom pod nazivom „Srem 2014“. Tada je srpska država optuživana da skriva vojne vežbe sa Rusijom, iako je njihovo održavanje bilo najavljeno godinu dana ranije, a u Beograd sletelo čak šest ruskih teretnih aviona „Iljušin 76“.

„Šta možete da sakrijete ako vam kažem da je vežba planirana pre godinu dana? Planovi bilateralne vojne saradnje su poznati već početkom godine. Svako ko je želeo mogao je da vidi aktivnosti u našem planu“, rekao je Gašić o navodnom prikrivanju vojne vežbe sa Rusima čiji je jedan deo čak bio otvoren za medije.

 

VOJNA SARADNJA S NATO INTENZIVNIJA NEGO S RUSIJOM

Ministarstvo odbrane Srbije je, posle ovogodišnjih kritika iz EU, saopštilo da vodi politiku u skladu sa proklamovanom vojnom neutralnošću zemlje i da, radi unapređenja i kvalitativnog razvoja odnosa u oblasti odbrane, istu pažnju poklanja svim državama i međunarodnim organizacijama, među kojima i Oružanim snagama Ruske Federacije.

Kada je reč o aktivnostima sa Oružanim snagama Ruske Federacije, Ministarstvo odbrane poklanja istovetnu pažnju kao i drugim ključnim partnerima, ali u ovom momentu, to nije ni približno na nivou koji ostvarujemo s drugim partnerima“, navodi se u saopštenju.

Ali, šta je ono što Brisel nije želeo da primeti kada je reč o spoljnoj politici Srbije i njenoj saradnji u oblasti oružanih snaga? Pre svega, da Srbija najrazvijeniju bilateralnu saradnju ima sa Sjedinjenim Američkim Državama, a potom i sa državama članicama Evropske unije. Tako je za 2016. godinu predviđeno čak 127 zajedničkih aktivnosti srpske i američke vojske, i to ne računajući predviđenu obuku pripadnika Vojske Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama. Pored toga, polovina svih međunarodnih vežbi u kojima učestvuje naša vojska deo je bilateralne saradnje sa Amerikom. Uz to, Srbija je u martu zaključila Individualni akcioni plan partnerstva sa NATO (IPAP) koji se smatra najvišim oblikom saradnje tog vojnog saveza i države što nije njegova članica. Već duži niz godina, Srbija je član programa NATO Partnerstvo za mir, čija je članica, treba podsetiti, i Rusija.

Pored svega, Srbija ima veliki broj pripadnika u međunarodnim mirovnim misijama, te je angažovana i u operacijama EU za upravljanje krizama (ATALANTA, EUTM Somalija i EUTM Mali) a sprema se i za učešće u operaciji EUMAM (vojnosavetodavnoj misiji EU u Centralnoafričkoj Republici). Pritom, nedavno je usvojen i zaključak Vlade Srbije da se što pre finalizuje proces angažovanja u konceptu borbenih grupa EU.

I dok se primećuje i najmanja sitnica Srbiji, pojedinima u regionu se opraštaju neverovatne stvari. Biće posebno zanimljivo pratiti reakciju Evropske unije na poziv grupe građana u Hrvatskoj da se u službenu upotrebu u tamošnjoj vojsci uvede fašistički pozdrav „Za dom spremni“ masovno korišćen u vreme Nezavisne Države Hrvatske za vreme Drugog svetskog rata. Za sada je peticiju o tome potpisalo nekoliko hiljada ljudi na Internetu, ali je to samo poslednja u nizu fašističkih provokacija u najmlađoj članici Evropske unije dok su joj prethodne oproštene bez mnogo primedbi iz Brisela.

Dakle, Srbija bi pri vaganju šta da uradi povodom zahteva EU da se dodatno distancira od Rusije trebalo da ima na umu da je mala država koja mora da ima saveznike i na Istoku i na Zapadu. Uz to, sasvim je verovatno da bi Srbija mogla da bude zanimljiva Briselu samo dok ne bude konačno odstranjena od ruske sfere uticaja, a da bi potom mogla biti trajno zaboravljena u nekom evropskom predsoblju.

Iako je EU deklarativno više puta izrazila želju da vidi Srbiju u svojim redovima, Brisel nam nije bio od velike pomoći u spornim pitanjima sa Hrvatskom, iako je jasno da u toj državi Srbi imaju tretman građana drugog reda, niti pri suočavanju sa velikim talasom izbeglica sa Bliskog istoka bez obzira što se srpske vlasti i građani jedini u regionu prema tim ljudima ponašaju humano.

Najvažnije države EU ujedno su i glavne zagovornice nezavisnosti Kosova i članstva Prištine u UNESKO, a Rusija je ta koja sve vreme istrajava u pomoći Beogradu, iako se to ponekad suprotstavlja njihovoj težnji da poprave odnose sa svojom brojnom muslimanskom populacijom. Uostalom, zahteve Brisela lakše je prečuti u trenutku kada nije izvesno ni kakva će biti sudbina same EU koju već godinama potresaju strašne krize – ekonomska, bezbednosna, u odnosu među članicama i sada ova sa migrantima. I zato, što pre sebe ubedimo da sve ima alternativu osim same Srbije, utoliko ćemo lakše pronaći izlaz sa stranputica na koje su nas gurnuli ili smo ih sami izabrali.

ODGOVOR IZ MINISTARSTVA

Na trilateralnoj vojnoj vežbi specijalnih snaga Srbije, Rusije i Belorusije, koja će krajem avgusta i početkom septembra biti održana u Rusiji, učestvovaće 60 pripadnika Vojske Srbije, najavilo je Ministarstvo odbrane u odgovoru na pitanje jednog beogradskog dnevnog lista.

„Kao glavna aktivnost planiran je padobranski i helikopterski desant u okviru specijalne operacije“, navelo je Ministarstvo. Trilateralna vojna vežba Srbije, Rusije i Belorusije, pod nazivom „Slovensko bratstvo 2015“, biće održana na poligonu u blizini Novorosijska.

Iz Ministarstva odbrane su naveli i da će Vojska Srbije u oktobru sa 15 pripadnika, na poligonu „Ašuluk“ u Rusiji, učestvovati na vežbi BARS 2015. Na toj vežbi će se usavršavati obuka posada vazduhoplova za odbijanje napada protivnika i zaštitu sopstvenih jedinica i objekata.

[/restrictedarea]