Словенско братство спрам европског унијатства

Пише Виктор Матић

Европска унија, која прошле недеље није нашла за сходно да критикује Хрватску због забране јавне употребе ћирилице у Вуковару, осетила се позваном да исте недеље упути речи прекора Србији због раније најављених војних вежби са Руском Федерацијом

Европска комисија поново је показала да се европски систем заснива на двоструким стандардима према којима су државе, очигледно, сврстане у неколико категорија и према коjем се повлашћенима толеришу шовинистички и фашистички испади, док се другима не пропушта ни трун у оку. Само тако је забрана ћирилице у Вуковару могла да прође без јасне критике Европске комисије (конкретне речи прекора Хрватској је упутио само Савет Европе) док је за Брисел истовремено неприхватљиво да Србија, као суверена држава, одржи одавно планиране и најављене војне вежбе са руском војском.

Портпаролка Европске комисије Маја Коцијанчич рекла је, тако, 18. августа да се Европска унија „противи заједничким војним вежбама Русије и Србије“. „У садашњим околностима таква војна вежба би послала погрешан сигнал. Очекујемо од Србије да поступа у складу са обавезама према ЕУ и са процесом приступања“, рекла је она.

 

ПАРАНОЈА ЕУ

Могуће да је Европској унији засметало и само име вежбе јер су Србија, Русија и Белорусија за септембар на руској територији најавиле дрил под називом „Словенско братство“. Или је можда Бриселу засметало што су током недавног сусрета у Москви министри одбране Русије и Србије Сергеј Шојгу и Братислав Гашић разматрали могућност нове вежбе у 2016. години на којој би се појавили српски војни специјалци и руски елитни падобранци. Вероватно се у параноју Европске комисије о приближавању Београда Русији добро уклопила и чињеница да су српски војници учествовали, и одлично прошли, на недавно одржаном тенковском биатлону у Русији.

[restrictedarea]

Шта год да је тачан одговор, Европска комисија дала је себи за право да оспори могућност Србији да делује као самостална и независна држава, која на путу ка пуноправном чланству у ЕУ није отворила ниједно поглавље у преговорима с Бриселом. И којој се, као услов за тако нешто, тражи оно што није ниједном другом кандидату – да укине своје институције на делу територије и препусти их квазидржави чији су најутицајнији људи бивши припадници формације која се, између осталог, терети за масовна убиства, отмице, држање логора и трговину органима заробљених Срба.

Ти притисци, ипак, нису новина од претходне недеље. Истина је да они трају већ годинама и да су само нарасли и постали све безобзирнији од тренутка када су се заоштрили односи Русије и Запада због рата у Украјини.

Тако је посланик Европског парламента Кнут Флекенштајн још крајем марта упозоравао Београд да треба да одустане од војних вежби са Русијом. „Европска унија сигурно не би позитивно гледала на најављено заједничко одржавање војних вежби Србије и Русије… Да сам на месту Србије, гледао бих да одложим, ако не и откажем вежбе са Русијом“, рекао је Флекенштајн за један београдски дневник.

Његова колегиница, Тања Фајон, отишла је корак даље и поручила преко београдских медија да ЕУ очекује да Србија постепено уводи санкције Русији. „Ми разумемо чврсту везу и традиционалне односе Србије с Русијом, али исто тако очекујемо и потпуну посвећеност када је у питању пут ка ЕУ. То ми је током разговора потврдио и цео српски политички врх“, рекла је Фајон. Она је казала да не сумња да су они који воде Србију „свесни потребе да се спољна политика ЕУ, укључујући и санкције Русији, постепено примени и у Србији, тј. да се спољна политика Србије хармонизује са спољном политиком ЕУ“.

Истини за вољу, поједини европски званичници тврдили су да не треба прекидати историјски добре везе Београда са Русијом. „Србија има снажне историјске везе са Русијом и стога може да делује као ‚мост повезивања‘ између Москве и Брисела“, рекао је председник Европског парламента Мартин Шулц крајем јула, након посете Београду. Србија би могла да постане пример где идеје и моралне вредности и Русије и ЕУ коегзистирају и чак напредују, додао је Шулц који је остао прилично усамљен у таквом ставу.

У сличној ситуацији Србија се нашла и прошле године када је у новембру одржана прва у историји војна вежба са руском војском под називом „Срем 2014“. Тада је српска држава оптуживана да скрива војне вежбе са Русијом, иако је њихово одржавање било најављено годину дана раније, а у Београд слетело чак шест руских теретних авиона „Иљушин 76“.

„Шта можете да сакријете ако вам кажем да је вежба планирана пре годину дана? Планови билатералне војне сарадње су познати већ почетком године. Свако ко је желео могао је да види активности у нашем плану“, рекао је Гашић о наводном прикривању војне вежбе са Русима чији је један део чак био отворен за медије.

 

ВОЈНА САРАДЊА С НАТО ИНТЕНЗИВНИЈА НЕГО С РУСИЈОМ

Министарство одбране Србије је, после овогодишњих критика из ЕУ, саопштило да води политику у складу са прокламованом војном неутралношћу земље и да, ради унапређења и квалитативног развоја односа у области одбране, исту пажњу поклања свим државама и међународним организацијама, међу којима и Оружаним снагама Руске Федерације.

Када је реч о активностима са Оружаним снагама Руске Федерације, Министарство одбране поклања истоветну пажњу као и другим кључним партнерима, али у овом моменту, то није ни приближно на нивоу који остварујемо с другим партнерима“, наводи се у саопштењу.

Али, шта је оно што Брисел није желео да примети када је реч о спољној политици Србије и њеној сарадњи у области оружаних снага? Пре свега, да Србија најразвијенију билатералну сарадњу има са Сједињеним Америчким Државама, а потом и са државама чланицама Европске уније. Тако је за 2016. годину предвиђено чак 127 заједничких активности српске и америчке војске, и то не рачунајући предвиђену обуку припадника Војске Србије у Сједињеним Америчким Државама. Поред тога, половина свих међународних вежби у којима учествује наша војска део је билатералне сарадње са Америком. Уз то, Србија је у марту закључила Индивидуални акциони план партнерства са НАТО (ИПАП) који се сматра највишим обликом сарадње тог војног савеза и државе што није његова чланица. Већ дужи низ година, Србија је члан програма НАТО Партнерство за мир, чија је чланица, треба подсетити, и Русија.

Поред свега, Србија има велики број припадника у међународним мировним мисијама, те је ангажована и у операцијама ЕУ за управљање кризама (ATALANTA, EUTM Сомалија и EUTM Мали) а спрема се и за учешће у операцији EUMAM (војносаветодавној мисији ЕУ у Централноафричкој Републици). Притом, недавно је усвојен и закључак Владе Србије да се што пре финализује процес ангажовања у концепту борбених група ЕУ.

И док се примећује и најмања ситница Србији, појединима у региону се опраштају невероватне ствари. Биће посебно занимљиво пратити реакцију Европске уније на позив групе грађана у Хрватској да се у службену употребу у тамошњој војсци уведе фашистички поздрав „За дом спремни“ масовно коришћен у време Независне Државе Хрватске за време Другог светског рата. За сада је петицију о томе потписало неколико хиљада људи на Интернету, али је то само последња у низу фашистичких провокација у најмлађој чланици Европске уније док су јој претходне опроштене без много примедби из Брисела.

Дакле, Србија би при вагању шта да уради поводом захтева ЕУ да се додатно дистанцира од Русије требало да има на уму да је мала држава која мора да има савезнике и на Истоку и на Западу. Уз то, сасвим је вероватно да би Србија могла да буде занимљива Бриселу само док не буде коначно одстрањена од руске сфере утицаја, а да би потом могла бити трајно заборављена у неком европском предсобљу.

Иако је ЕУ декларативно више пута изразила жељу да види Србију у својим редовима, Брисел нам није био од велике помоћи у спорним питањима са Хрватском, иако је јасно да у тој држави Срби имају третман грађана другог реда, нити при суочавању са великим таласом избеглица са Блиског истока без обзира што се српске власти и грађани једини у региону према тим људима понашају хумано.

Најважније државе ЕУ уједно су и главне заговорнице независности Косова и чланства Приштине у УНЕСКО, а Русија је та која све време истрајава у помоћи Београду, иако се то понекад супротставља њиховој тежњи да поправе односе са својом бројном муслиманском популацијом. Уосталом, захтеве Брисела лакше је пречути у тренутку када није извесно ни каква ће бити судбина саме ЕУ коју већ годинама потресају страшне кризе – економска, безбедносна, у односу међу чланицама и сада ова са мигрантима. И зато, што пре себе убедимо да све има алтернативу осим саме Србије, утолико ћемо лакше пронаћи излаз са странпутица на које су нас гурнули или смо их сами изабрали.

ОДГОВОР ИЗ МИНИСТАРСТВА

На трилатералној војној вежби специјалних снага Србије, Русије и Белорусије, која ће крајем августа и почетком септембра бити одржана у Русији, учествоваће 60 припадника Војске Србије, најавило је Министарство одбране у одговору на питање једног београдског дневног листа.

„Као главна активност планиран је падобрански и хеликоптерски десант у оквиру специјалне операције“, навело је Министарство. Трилатерална војна вежба Србије, Русије и Белорусије, под називом „Словенско братство 2015“, биће одржана на полигону у близини Новоросијска.

Из Министарства одбране су навели и да ће Војска Србије у октобру са 15 припадника, на полигону „Ашулук“ у Русији, учествовати на вежби БАРС 2015. На тој вежби ће се усавршавати обука посада ваздухоплова за одбијање напада противника и заштиту сопствених јединица и објеката.

[/restrictedarea]