Slovenački David bi da kupi srpskog Golijata

Za „Pečat“ iz Ljubljane Svetlana Vasović-Mekina

Vlasnik Telekoma Slovenije nije uspeo da uvali to preduzeće nijednom stranom kupcu, a sada bi da ogroman minus u kasi zakrpi preko navodne „dokapitalizacije“ (nije jasno ko bi za to uopšte dao novce) i novih kredita radi kupovine – srpskog „Telekoma“

Slovenački „Telekom“, čija je prodaja stranom „strateškom“ kupcu prošle sedmice definitivno i neslavno propala, dosetio se neobičnom spasu pa je koliko odmah predao „neobavezujuću ponudu“ za preuzimanje kompanije „Telekom Srbija“. I to čim je u Beogradu obznanjeno da se isti daje u prodaju. Inicijatori ove neobične kupovine, u trenutku kada slovenački „Telekom“ već godinama traži ko će da ga kupi i obezbedi mu opstanak na tržištu, saopštili su svoju nameru slovenačkoj javnosti kao da je kupovina srpskog „Telekoma“ već gotova stvar, vazda uvereni da će srpska vlada, obasuta obećanjima o „pomoći na putu ka EU“, biti podatna i po pitanju zaključenja tog bizarnog i nadasve sumnjivog posla. Informacija, međutim, nije u stručnom delu slovenačke javnosti pobudila patriotski zanos o pitanju izgleda da neko slovenačko preduzeće (posle serije kupovina u kojima su poslednje perjanice slovenačke privrede, poput „Merkatora“ i prestižnih hotela u Portorožu, kliznule u ruke vlasnika iz Hrvatske) konačno „naskoči“ bar neku trofejnu firmu iz Srbije, kad iz Hrvatske to više nije moguće.

Tako su slovenački finansijski eksperti, na čelu sa berzanskim mešetarima, vest da je slovenački „Telekom“ naumio da pazari srpski – dočekali salvom podrugljivih komentara. U svetu finansija, kako su objasnili, nema mnogo primera da firma čiji vlasnik (u konkretnom slučaju – slovenačka država) nezadovoljan njenim poslovanjem i željom da putem njene prodaje dođe do svežeg novca – istovremeno kupuje neku drugu firmu. Uz to, slovenački „Telekom“ nije usamljen u naporu da se dočepa srpskog „Telekoma“, već ga čeka nadmetanje sa ozbiljnim „igračima“ poput „Dojče telekoma“ i „Frans telekoma“, a u utakmici su i brojni fondovi poput „Advent internešenela“, „Apola“, „Kolbek kepitala“, „Amerika movila“ (u vlasništvu meksičkog biznismena Karlosa Slima)…

[restrictedarea]

 

ISPOD ŽITA

„Dojče telekom“ ima jak interes da osvoji najveće telekomunikacione ponuđače na Balkanu, tačnije u državama nastalim na tlu nekadašnje SFRJ, naročito otkako je kupio hrvatski „Telekom“. „Dojče telekom“ je dugo vremena važio i za najozbiljnijeg, bezmalo povlašćenog kupca slovenačkog „Telekoma“, ali je tik uoči prodaje odustao da bi odmah potom u igru uskočio Fond „Sinven“ iz jedne od poreskih oaza, čija je uloga bila, kako tvrde slovenački analitičari, da za račun nemačkog kupca u senci (Dojče telekom) dodatno obori cenu slovenačke kompanije. U čemu je „Sinven“ i uspeo, jer je cena akcije slovenačkog Telekoma na početku prodaje bila oko 400 evra, a sada vredi četiri puta manje. Kako su saopštili ljubljanski elektronski mediji, posle prošlonedeljnog „Sinvenovo“ odustajanja od kupovine, akcija slovenačkog „Telekoma“ srozana je daleko ispod 100 evra.

I dok su domaći vlasnici očajni, strani partneri upozoravaju da to možda i nije tako loše, jer se na primeru hrvatskog „Telekoma“ pokazalo da su očekivanja kako kupca a još više prodavca – bila daleko iznad realnog. U Hrvatskoj nije došlo do očekivanog procvata tamošnjeg „Telekoma“ posle prodaje nemačkom vlasniku. „Dojče telekom“ je investirao neuporedivo manje nego što se očekivalo, pa je vlada premijera Zorana Milanovića prinuđena da krene sa uvođenjem paralelnog sistema baznih stanica, posle čega se suočila sa novim pritiscima nezadovoljnog Berlina zbog ugrožavanja (nemačkog) monopola u liku „Hrvatskog Telekoma“. Sve to bi  i te kako moralo da zanima i Srbiju koja u „Telekomu Srbije“ ima 58,11 odsto vlasništva, 20 odsto akcija je u rukama kompanije, dok 21,89 odsto firme poseduju fizička lica.

Iznenadni interes i munjevita ponuda slovenačkog „Telekoma“ za kupovinu „Telekoma Srbije“ utoliko su neobičniji, ne samo zbog lošeg poslovanja slovenačke kompanije nego i zbog njenih veza sa aktuelnom politikom zemlje i njene vlade. „Telekom Slovenije“ nema dovoljno svežeg kapitala ni za sebe (otuda toliko razočaranje jer su sa propalom prodajom odleteli i snovi o preko potrebnoj modernizaciji i ulaganjima novog gazde u izanđalu mrežu) a kamoli za kupovinu i nove investicije u srpski „Telekom“, što dokazuju i netom objavljeni podaci o planiranom otpuštanju oko 500 zaposlenih u slovenačkom preduzeću. Drugi problem slovenačkog „Telekoma“ jeste dugogodišnje „iscrpljivanje“ kompanije, što iznutra, što spolja. Poslanici iz redova desnice slovenački „Telekom“ posprdno nazivaju „bankomatom levih stranaka“, jer je javna tajna da su mnogi pojedinci i firme, povezani sa aktualnom vlašću, bili privilegovani u „poslovanju“ sa domaćim „Telekomom“, pri čemu nije zanemarljivo da su poslednjih dvadesetak godina Slovenijom kormilarile mahom partije levog političkog spektra. Tako su sklopljeni brojni ugovori koji su naštetili slovenačkom „Telekomu“ i naveliko crpeći kapital iz firme.

Državno tužilaštvo je kasno počelo sa utvrđivanjem nepravilnosti, a okasnio je i sudski progon počinitelja. Jedan od najpoznatijih slučajeva je primer Leonarda F. Peklara, jednog od prvih menadžera slovenačkog „Telekoma“, koji je sklapajući štetan ugovor sa „Telekomovom“ kćerinskom firmom SiOL oštetio matično preduzeće (državni Telekom) za milionske iznose (u evrima). Spis je toliko dugo tavorio po fiokama, da je posle deset godina nastupilo zastarevanje, jer su slovenački sudski organi imali probleme da Peklara lociraju u Dubaiju – iako se on tamo nije posebno krio a obaška je i tokom proteklih godina pregršt puta dolazio kući, u domovinu. Tužilaštvo je potrošilo šest godina da istraži njegov slučaj. Bezuspešno, bar što se sudskog epiloga tiče. I obeštećenja „Telekoma Slovenije“. A to je samo jedna od brojnih korupcionih priča vezanih za poslovanje „Telekoma Slovenije“.

POGUBNA ALBANSKA VEZA

Slična priča se ponovila i u slučaju Albafona, četvrtog najvećeg mobilnog operatera „One“ u Makedoniji. „Albafon“ je koristio mobilnu mrežu slovenačkog „Telekoma“ odnosno lokalnog operatera One, preduzeća koje je u Makedoniji svojevremeno kupio „Telekom Slovenije“. „Albafon“ je opsluživao gotovo isključivo albansko stanovništvo širom Makedonije, što se lepo videlo i na sajtu ove firme, gde je sve pisalo samo na albanskom jeziku. „Telekom Slovenije“ se gadno prevario u računici, računajući na profit prilikom sklapanja poslića sa preduzećem u Makedoniji. Naime, bila bi to dobra investicija, ali samo pod uslovom da albanski kupci – korisnici „Albafonovih“ usluga, kojih se tokom dve godine rada „Albafona“ nakupilo šesnaest hiljada – plaćaju dospele račune. To se, međutim, nije desilo, pa su „Albafonova“ dugovanja za korišćenje mreže ostala neizmirena, bez šansi da ikada budu naplaćena, s obzirom na to da je „Albafon“ svim svojim klijentima poslao SMS poruku da prestaje sa radom pa neka se prebace kod drugog operatera.

Ukratko, albanski korisnici usluga slovenačke kćerinske firme u Makedoniji ojadili su svoje „poslovne partnere“ do balčaka, pa je poslovodstvu u Ljubljani propao manevar sa zataškavanjem tog fijaska u poslovnim krugovima. Konačno, i britanski Fond „Sinven“ je u finalnom, najvažnijem trenutku pregovora o kupovini „Telekoma Slovenije“ istakao da je neprihvatljivo širokogrudo poslovanje kćerinskog „Telekomovog“ preduzeća „One“ u Makedoniji. Tek tada su isplivale na svetlo dana sve pojedinosti, uključujući i činjenicu da Sinven zahteva da se Telekom Slovenije prvo (pre sklapanja ugovora o prodaji) ratosilja loših investicija u Makedoniji, ocenivši kupovinu operatera „One“ kao problematičnu i gubitašku. „Sinven“ je čak zahtevao da Slovenija utiče na makedonska regulatorna tela da ubrzaju dozvolu za udruživanje firme „One“ sa austrijskim operaterom „Vip“. Kako se ništa od toga nije desilo, pregovori o kupovini „Telekoma Slovenije“ su krahirali, a akcije slovenačkog telekomunikacionog preduzeća doživele nov sunovrat.

Kad se podvuče crta, proizlazi da vlasnik „Telekoma Slovenije“ nije uspeo da uvali to preduzeće nijednom stranom kupcu, zahvaljujući i lošem „biznisu“ sa albanskom firmom u Makedoniji, a sada bi da ogroman minus u kasi zakrpi preko navodne „dokapitalizacije“ (nije jasno ko bi za to uopšte dao novac) i novih kredita radi kupovine – srpskog „Telekoma“! Taj „spasonosni plan“ za „Telekom Slovenije“ sporan je i zbog činjenice da je slovenački „Telekom“ već godinama prisutan i na Kosovu, gde mu „poslovne uspehe“, tačnije jeftinu kupovinu lokalne infrastrukture „obezbeđuje slovenačka vojna sila“, kako se za „Delo“ još 2008. godine pohvalio tadašnji komandant slovenačkih trupa na Kosovu (pod plaštom NATO) Vedran Božič. Prodor slovenačkog kapitala na tržište Kosova bio je i ostao, kako je tada priznao taj visoki oficir Slovenačke vojske (nedavno je dogurao čak do načelnika Generalštaba) jedan od prioriteta i najvažni zadatak prisustva slovenačkih vojnika na Kosovu. Nije čudo što su investicije slovenačkog „Telekoma“ u preduzeće IPKO i slične projekte na Kosovu –baš za Božičevog vakta u vojnoj bazi kod Peći – bile na vrhuncu. Legenda o Davidu i Golijatu može biti inspirativna ali u poslovnom svetu nema mesta za bajke, pa bi bio višak ironije ukoliko bi Telekom Slovenije gubitke koje je „zaradio“ zahvaljujući propalim poslovima sa albanskim preduzetnicima u državama u okruženju – sad „pokrio“ i nadoknadio iscrpljivanjem mnogo većeg Telekoma Srbije.

[/restrictedarea] zaйmы bez otkaza vzяtь zaйm na 30 dneйzaйm krasnoяrsk bez zalogadenežnый zaйm ulan-udэ