Rat i sir

Za „Pečat“ iz Moskve Bogdan Đurović

Nije glavni razlog ukaza Vladimira Putina o uništavanju švercovane hrane taj da Rusi ne treba da jedu sumnjive proizvode, već da se u potpunosti zabrani zapadnoj robi da ulazi na domaće tržište

Sedmog avgusta navršilo se tačno godinu dana od kada su na snagu stupile ruske kontrasankcije protiv SAD, EU, Kanade, Australije i Norveške. Ove mere zabranjuju uvoz prehrambenih proizvoda iz navedenih zemalja, što predstavlja odgovor Moskve na nekoliko talasa kaznenih mera zapadnih država na čelu sa Vašingtonom, uvedenih posle vraćanja Krima u sastav RF, a pooštrenih posle obaranja malezijskog „boinga“ nad teritorijom Ukrajine, 17. jula 2014. godine. Prošle nedelje, 4. avgusta, ruski premijer Dmitrij Medvedev najavio je da će se njegova vlada obratiti predsedniku Vladimiru Putinu sa predlogom da se sankcioni spisak „obogati“ sa još nekoliko država koje su se u međuvremenu pridružile antiruskim sankcijama. Kao najozbiljniji kandidati, pominju se Crna Gora, Albanija, Island, Lihtenštajn i, naravno, Ukrajina.

 

RUSIJA NA VELIKOM ISPITU

Hladni rat Rusije i Zapada ne pokazuje znake slabljenja, već dodatnog zaoštravanja. To dovodi i vlast u Moskvi u neprijatnu situaciju da mora da pribegava sve težim i nepopularnijim merama. Oni koji su, možda, mislili da se može pripojiti Krim i ući u otvoreni sukob sa SAD i EU, a pritom ne osetiti nikakve posledice, očito su bili u zabludi. Konfrontacija ima svoju osetnu cenu i za jednu i za drugu stranu, a pobedu će odneti onaj što ima veći „kapacitet“ žrtvovanja i odricanja. Narod koji nije spreman da se odrekne luksuza i blagostanja nema nikakve šanse da pobedi. U obračunu sa Rusijom, strani mediji i nevladine organizacije udaraju na tu kartu, verujući da Rusi nisu spremni da se odreknu dosadašnjeg životnog standarda i zapadnog sira, odnosno da će se masovno pobuniti protiv Putinove vlasti ako budu ugrožene „neoliberalne svetinje“ i neobuzdana potrošnja uvoznih dobara i luksuzne hrane. Rusija je na velikom ispitu…

[restrictedarea]

Poslednji u nizu testova započet je 6. avgusta, kada je na snagu stupio predsednički ukaz „O pojedinim specijalnim ekonomskim merama, koje se primenjuju u cilju osiguranja bezbednosti RF“. Suština ukaza je u tome da se sva prehrambena produkcija koja dospe na carinu, ili je već uvezena u Rusiju, a potiče iz zapadnih zemalja ili ne poseduje urednu dokumentaciju – treba  uništavati, a ne kao do sada, samo vraćati sa granice. Tu se pojavio čitav hor „zabrinutih građana“, koji apeluju na Putina da ovaj ukaz poništi, navodno kako bi ta hrana mogla da bude razdeljena siromašnima i gladnima. Ovi demagoški pozivi na podrivanje važne bezbednosne i spoljnopolitičke mere – mada među ovim građanima sigurno ima i onih što iskreno veruju da time čine nešto dobro – dobili su široku reklamu i podršku u svim zapadnim medijima. Opet se Rusija predstavlja kao zemlja bezdušnih tirana, čija vlast praktično želi da njen narod umire od gladi, ophrvan sankcijama, kriminalom, korupcijom, alkoholizmom…

Šta je, zapravo, posredi i da li je Putinova mera opravdana?

Pre svega, važno je napomenuti da su Rusi tokom devedesetih godina, što se vremenski poklopilo sa romantičarskim zaokretom prema „američkim prijateljima“, zaista preživeli izuzetno težak period u trajanju od čitave decenije. Započet je masovnim nestašicama svih mogućih proizvoda, uključujući i hranu, nastavljen totalnim osiromašenjem i državno-tajkunskom pljačkom, a okončan bankrotom Rusije 17. avgusta 1998. godine, posle čega se u Kremlju promenila ne samo vlast, već i vladajuća prozapadna ideologija i paradigma. Tek potpuni krah, kada je godišnji državni budžet najveće države sveta spao na ponižavajućih 20 milijardi dolara (danas je to skoro 300 milijardi, ne računajući brojne druge linije finansiranja), doveo je do pune svesti o tome da slepo verovanje u zapadne neoliberalne dogme vodi direknto u propast.

Poređenja radi, dovoljno je reći da je te, 1998. godine, Rusija imala manji dohodak po glavi stanovnika od Srbije, dok danas ima dvostruko veći od naše zemlje i tek nešto niži od Slovenije ili Češke. Zato su na Zapadu u pravu kada veruju da su Rusi veoma osetljivi na mogućnost povratka u takvu prošlost. Međutim, pitanje je da li su u pravu kada smatraju da Rusi nisu spremni čak i na takva odricanja – kada brane svoju državu. Ipak, za sada ruska vlast kontroliše situaciju, pa je ponavljanje situacije iz devedesetih godina u potpunosti isključeno, uprkos krokodilskim suzama zapadnih medija i njihovih ruskih ispostava.

 

ANTIPUTINSKA PROPAGANDA

Da je reč prvenstveno o još jednom talasu antiputinovske propagande, vidi se iz nekoliko primera. Najpre, povodom uništavanja švercovane hrane, ruskog predsednika porede i sa somalijskim teroristima i bojovnicima Islamske države, koji su navodno uništavali hranu i drugu robu sa „mrskog Zapada“. Drugi momenat je internet peticija protiv Putinovog ukaza, koja je za nekoliko dana sakupila oko 300.000 potpisa iz celog sveta. Ona se najpre pojavila na američkom sajtu „Change.org“, gde postoje i brojne druge peticije, između ostalog i takve kojima se zahteva da žene-fudbaleri budu takođe prisutne u fudbalskim video igricama, ili da američke čirlidersice budu bolje plaćene, pa čak i da kuvar Hoze Andres prekine saradnju sa američkim predsedničkim kandidatom Donaldom Trampom. Tu su i zahtevi za zaštitu uzbunjivača koji otkrivaju neetičko ponašanje na farmama pilića, ili za zabranu prodaje majica sa kontroverznim natpisima…

Ovaj forum je potpuno anoniman, pa su ne samo moguće, već i veoma rasprostranjene zloupotrebe. Između ostalog, i takve da ista lica glasaju više puta sa različitih imejl adresa, ili da u vezi ovog čisto ruskog unutrašnjeg pitanja svoj glas daju ljudi iz celog sveta, koji o tome ništa ne znaju, niti ih to realno dotiče. Zato Kremlj poručuje da će peticiju uzeti u razmatranje samo ako za nju bude glasalo 100.000 verifikovanih ruskih državljana, što je moguće jedino na specijalizovanom sajtu Ruske društvene inicijative ROI (roi.ru), gde je moguće ostvariti potpunu autorizaciju učesnika. Za razliku od američkog sajta, gde je odziv bio „izuzetan“, na sajtu ROI istovetna peticija, uprkos neverovatnom zalaganju njenih pokretača, sabrala je tek nešto više od 2.000 glasova, što predstavlja kudikamo realniju sliku „antiputinskog raspoloženja“ i svedoči da je čitav problem medijski prenaduvan.

Ali, i pored toga ostaje pitanje: zašto je Moskva pokrenula akciju u kojoj je samo u prva dva dana, 6. i 7. avgusta, uništeno oko 400 tona prehrambenih proizvoda, od čega je oko 80 odsto voća i povrća? Situacija postaje jasnija ako se zna da je Rusija zemlja koja je za protekle dve „reformatorske“ decenije postala zavisna od inostrane robe, uključujući i hranu. To je paradoksalno za državu koja ima ubedljivo najviše obradive zemlje po glavi stanovnika na svetu, ali su zapadne zemlje, sa svojom visokosubvencionisanom agrarnom produkcijom i dampinškim cenama uspele da domaću rusku poljoprivredu potisnu na najniže grane. To im je, zatim, otvorilo put da nametnu prilično visoke cene na ruskom tržištu. I čitava stvar je funkcionisala sve do prošle godine, kada je ruski državni vrh odlučio da spoji dve korisne stvari – da uzvrati svojim sankcijama na zapadne i tako pokoleba brojne Evropljane, ali i da, što je neuporedivo važnije, ponovo otvori sopstveno tržište za domaće proizvođače hrane.

Tako treba posmatrati i „problem“ sa uništavanjem zapadne agrarne produkcije. Nije tu glavni razlog činjenica da „gladni“ Rusi ne treba da se hrane sumnjivim prepakivanim sirevima i kobasicama, već je prioritet – ne dopustiti zapadnoj robi da ulazi na domaće tržište, čak i u ambalaži trećih zemalja. Ideja je da se uništi što više konkurentske robe i omogući ruskim poljoprivrednicima da slobodnije dišu makar godinu-dve i tako uhvate priključak sa zapadnim kolegama. I onda, kada se granice jednog dana potpuno otvore, da se Zapadnjaci vrate u potpuno izmenjen ambijent, gde bi morali iz početka da grade svoje pozicije. Zato je uništavanje hrane, ma kako nelogično ili čak surovo izgledalo, u suštini duboko opravdan i neophodan korak.

„NESIGURNOST OBROKA“

A oni koji su zabrinuti za „gladne Ruse“, trebalo bi da znaju da svaki sedmi Amerikanac (oko 47 miliona građana SAD) trpi „nesigurnost obroka“. To je eufemizam za one koji su gladni ili mogu to biti i u ovu grupaciju spada i skoro polovina svih američkih samohranih majki. Dok Kongres od 2013. nemilice ukida jednu za drugom privilegije ovih ugroženih Amerikanaca, što se izražava u milijardama dolara smanjene pomoći, retko ko u svetu i zna da se tako nešto dešava. Retki su oni poput čuvenog mislioca Noama Čomskog koji su se usudili da kažu da je reč o – čistom divljaštvu! Ali, zato je Putin, kada bagerom gnječi zapadni sir i time štiti ne samo ekonomsku i prehrambenu, već i zdravstvenu bezbednost Rusije, odmah upoređen na svim evroatlantskim naslovnim stranama sa somalskim piratima, džihadistima i crvenim kmerima. Rusi sve više shvataju da je došlo vreme da u odnosima sa Zapadom više ne mogu imati „i mir i sir“, dok je Zapad želeo „i rat i sir“. To više neće moći.

[/restrictedarea]