Na bdenju u Krušedolu

Piše Rajko Petrov Nogo

Šta je od hrama lepše? Šta je od porte tiše? I gde je, ako ne tu, reč naša bliže Bogu?

Sve češće se okupljamo oko naših manastira. Sve su češća pesnička bdenja u porti naših svetinja. Ponekad, recimo u Podgorici, i u kripti hrama, kao u starohrišćanskoj katakombi. Jesmo li izgnani sa svetovnih, „politički korektnih“, poslušničkih tribina? Jesmo li u manastirskoj porti u izbegličkom utočištu, u azilu? Ili smo ovom iznudicom privilegovani? Šta je od hrama lepše? Šta je od porte tiše? I gde je, ako ne tu, reč naša bliže Bogu?

Valjalo bi pred ovim Blagoveštenskim hramom, u porti manastira Krušedola, koji je majka svih manastira Svete Fruške Gore – ovoj uporno rušenoj, haranoj, i još upornije obnavljanoj svetinji, koju je početkom šesnaestog veka osnovao despot Georgije – Đorđe Branković, unuk čuvenog i velikog i nesrećnog Đurđa Smederevca – reći koju reč o podvižništvu njegove (Đorđeve) majke Angeline, potonje prepodobne Angeline Srpske. A čim o njoj nešto progovorimo, odmah se opsetimo naše nedostojnosti i nedostojnosti svih naših nevolja.

Ova se pravoslavna, ćerka Đorđa Arijanita Komnina, gospodara Konjuha i Škumbe, iz plemena arbanaškog, godine 1460. u Skadru udala za izgnanog i slepog srpsko despota Stefana, sina Đurđa Brankovića. Nadživela je muža, dva sina, Đorđa (potonjeg vladiku Maksima), Jovana i kćerku Maru. Tri puta je svojim nesalomivim uporstvom prenosila mošti svoga muža svetog Stefana Slepog i dva puta kosti sina Jovana. U velikoj i svakojakoj oskudici, u izbeglištvu, ova je Velika Majka podizala hramove, a za ćivote, zlatnim i srebrenim nitima, vezla pokrove. Da se u tim najtežim vekovima naša sveća ne bi ugasila, već da bi osvetljavala hram, i da bi mošti svetih obnavljale pamćenje, da Srbi ne zaborave ko su i otkud dolaze.

Osmotrimo taj luk izbeglištva – od Smedereva do Skadra, a zatim i do Beograda, grada u Furlaniji, u Italiji, pa preko Ugarske i Vlaške do Srema – gde je sa sinom Đorđem, tada već monahom Maksimom, podigla Krušedol. Svetlost Krušedola magnetski je privlačila Srbe da se oko svetlosti okupe i saberu i da tako sabrani očuvaju stečena prava ratnika u tadanjoj Ugarskoj, u Austro-Ugarskoj. Ali i da svaki čas pogleduju tamo preko Save i Dunava. Pričalo se – a kad se dugo priča kao da je i bilo – da je mladi Karađorđe ovde usnio san u kome ga Mati Angelina i fruškogorski sveci mole da oslobodi Srbiju od Turaka. Taj san, izgleda, nije bio laža. Posle toliko Georgija, Đurađa i Đorđa neumitno je morao doći Karađorđe.

Upitajmo se sada odakle je ćeri Arijanita Komnina, gospodara Škumbe, udatoj za slepog srpskog despota, doticalo snage da nosi svoj svetli krst kroz tminu nemilosne istorije? Iz vere. U veri pravoslavnoj, kada je istinska i duboka, pregaocu Bog daje mahove. A onda i iz samosvesti: od kojih je i za koga se udala. I čiju lozu zanavlja i čuva.

Na ženama, na svetim ženama, opstaje porodica, pleme i država. Žižak koji u tmini svetli i kad muževi, braća, deveri i sinovi nemilice ginu – da bi mladi i lepi bili na odru. Udovice i sestre bezbratnice, vašim se senima večeras klanjamo. I moštima svetih. Spaljenim moštima. Pepelom spaljenih kostiju Srbi se daljinski griju. I zakriljuju rukom Despotice Angeline, uz koju ovde vekuju i srpski patrijarsi Arsenije III Čarnojević i Arsenije IV Šakabenta. U živoj zajednici – jer su u Hristu svi žive – oni nas večeras slušaju i sa nama zagledaju beskrajni plavi krug i u njemu zvezdu.

Nagradu koja se zove „Despotica Mati Angelina“ na današnji je dan prošle godine primio onaj čije vam ime ne mogu reći, odmah biste se setili. Drago mi je što ću se Matiji pridružiti – da ne bude usamljen.

Preosvećeni vladiko sremski Vasilije, časno monaštvo i sveštenstvo, pesnička, sapatnička bratijo, monasi srpskoga jezika, članovi Žirija, braćo i sestre, čuli ste „Pesmu zlatnu Majke Angeline“, himnu svih fruškogorskih manastira, koju je napisala naša Sofija. Ona će vas dvostruko obasjati – a vi tu svetlost umnožavajte – u ovoj porti i na Pesničkom bdenju koje ću otvoriti nekolikim pesmama iz nagrađene knjige Preko pepela koju je, da sve bude u skladu, objavila izdavačka kuća Pravoslavna reč iz Novog Sada, i tako obeležila sedamdeset godina ovoga koji vam govori.

U porti manastira Krušedola, u navečerje Prepodobne Mati Angeline Srpske, 11. avgusta 2015.

  unshaven girl qiwi zaйm bez pasportakapusta zaйm ličnый kabinetvzяtь zaйm s plohoй kreditnoй istorieй