Izlečeni ljudi u neizlečenom društvu

Trans prajd

Piše Nataša Jovanović

Simbolički gledano, Trans prajd će okupiti ljude koji se u svojoj koži nisu osećali dobro. Da li bi u tom smislu moglo da im se pridruži još pet miliona Srba koji se, takođe, ne osećaju dobro u svojoj koži, ili kako je to sarkastično prokomentarisao prodavac u jednom lancu trgovina: Kamo sreće da svi budemo ponovo rođeni, kao oni, pa da svi sada paradiramo. Valjda je suština da u još neizlečenom društvu pokažemo da žive izlečeni ljudi

Pošasti homoseksualnosti i pederastije, koja je iz supkulturnog miljea, iz zabrane i izopštenja pre samo neku godinu u Srbiji prešla u kontranapad i postala politički manifest, ove jeseni pridružuje se i transvestija.  Naime, 20. septembra, u organizaciji Udruženja građana „Egal“ i Gej -lezbijskog info-centra, pored Gej parade koja se održava poslednjeg dana Nedelje ponosa zakazan je i Trans prajd.

Trans prajd prvi put u Beogradu okupiće transrodne osobe, one koje su u nekom trenutku svog života odlučile da promene pol, koje se ne uklapaju u tradicionalne binarne modele polno/rodnih podela, odnosno osobe čiji rodni identitet nije jednak njihovom polu. Iako su gej i trans manifestacije zakazane za isti dan, pripadnici Gej parade će šetati beogradskim ulicama, dok će transrodne osobe stajati u parku između Predsedništva, Skupštine Srbije i Skupštine grada.

Decenijama ranije, u bivšoj Jugoslaviji nisu bili nepoznati slučajevi ni homoseksualizma ni transvestije ni pederastije. Evidencija je bila drugačija i država je ovakve pojave kriminalizovala. Ali jedno je prestati sa kriminalizacijom ovakvih slučajeva, drugo pak afirmisati ove nastranosti na nivou obaveznog štiva koje mi, ostali, moramo da razumemo. Da li razlog najavljenog održavanja Trans prajda leži u činjenici da je štivo spremno?

[restrictedarea]

MENJANJE SVESTI KAO CILJ

Trans prajd se održava zbog, kako navode organizatori ove manifestacije, alarmantnog položaja u kojem se nalaze sve transrodne osobe u Srbiji.

„Nas zakon ne prepoznaje, ne vidi. Želimo da pokažemo da postojimo i obraćamo se javnosti sa porukom: ‚Ti ljudi postoje, žive oko vas‘.“

Da li je ovo nebo iznad Srbije malo za ljude svih seksualnih i inih orijentacija? Čini se da nije. Otkuda onda ta potreba istraumatizovanih ljudi da nam ukažu na pravi put, sem ako taj put nema za cilj menjanje svesti građana, razaranje tradicionalnih vrednosti i zadobijanje već očigledne, ubedljive i postojeće međunarodne podrške?

Podsetimo da, otkako je Srbija krenula putem EU, iz zemalja članica ovog političko-ekonomskog galimatijasa, pred svaku najavljenu javnu manifestaciju homoseksualizma, oglašavali su se dežurni policajci, histerično insistirajući na „gej problematici“. Ovo pitanje postalo je ozbiljan teret tek kada su zemlje članice odlučile da pomognu, logistički i finansijski, projekte NVO sektora koji su imali za cilj socijalizaciju i adaptaciju populacije sa drugačijom seksualnom orijentacijom. Sa afirmisanjem zajednice transrodnih osoba ponovo je u ime problematičnog pitanja ljudskih prava otvoren teren za jedno novo nasilje.

Šta transrodne osobe zahtevaju i koju poruku treba da pošalje predstojeći skup?

Vojna penzionerka Vojske Srbije, major Helena Vuković, koja se nametnula u prvi plan kao lice kojem je pošlo za rukom da poljulja uverenje da je naša vojska brkata i da je to zanat patrijarhalnih heteroseksualaca, gostujući na N1 televiziji, ispred Organizacionog odbora ove parade, navela je da je njihov problem rodni identitet a ne seksualna orijentacija.
„Imperativ svih nas je bolji život. Ono što je najbolje za LGBT populaciju je bezbedno integrisanje u redovne tokove društva, a ne da štrče“, kaže Helena.
Govoreći o problemima sa kojima se trans osobe suočavaju, navela je da one u procesu tranzicije ne mogu da izvade nova dokumenta jer je to omogućeno samo posle operacije promene pola.

„Ja sam u tranziciji i zakonski sam morala da prilagodim fotografiju na ličnim dokumentima sadašnjem izgledu ali mi je i dalje u dokumentima ostao muški pol i staro ime. Izmena JMBG i imena u dokumentima moguća je tek nakon operacije promene pola, uz potpise lekara, ali problem je  što proces tranzicije traje nekoliko godina i trans osobe se u tom periodu suočavaju sa brojnim problemima. Jedan od naših zahteva je senzibilizacija policije, zdravstvenih službi, centara za socijalni rad. Mi želimo da živimo, da se stopimo“, kaže ona.

U Srbiji nema propisa koji regulišu pravni status posle promene pola. Trans osobe tek po završetku procesa prilagođavanja pola rodnom identitetu mogu da dobiju adekvatna lična dokumenta, dok zakon, kako ističu iz organizacije „Egal“, čak ni ne prepoznaje osnov za izdavanje ovih dokumenata transrodnim osobama. Ova činjenica, između ostalog, onemogućava adekvatan pristup zdravstvenoj zaštiti, školovanje, zaposlenje. Problemi nastaju ako je transrodna osoba bila u braku i ima decu i zajedničku imovinu ili ukoliko želi da ostane u braku, što je nemoguće jer su kod nas istopolni brakovi zabranjeni. Takođe, nepoznanica je i da li deca u svojim dokumentima moraju da menjaju podatke roditelja, kao i da li mogu naslediti imovinu.

Ustavni sud je pre izvesnog vremena dao preporuku matičarima da ne komplikuju promenu ličnih podataka transrodnih osoba. Treba očekivati da neki od dežurnih evropskih policajaca ovo stanje definiše „primitivnim“ odnosom prema građanskim i ljudskim pravima.

 

Da li je o razumevanju reč

Helena tvrdi da njena okolina sada ima više razumevanja, čak i najkonzervativniji prijatelji pokazuju razumevanje. Gotovo kao u biblijskoj priči o kamenu i prostitutki. No, treba reći da je problem to što se ovde ne radi o potrebi za razumevanjem već o društvenoj isključivosti, insistiranju da nešto devijantno postane i društveno obavezujuće, opakom naumu da se pokori i izopači politika obrazovanja i vaspitanja najmlađih članova društva.

Homoseksualizam u Srbiji je već odavno plasiran kroz razne oblike zabave, a pre svega kroz modnu industriju i umetnost, i nekih desetak godina posle ukidanja zakona kojim je javna manifestacija homoseksualnosti zabranjena snažno je zapaćen. Da li sada ovo uvođenje transvestije kao mere poštovanja ljudskih prava predstavlja vrhunac pokušaja mentalnog preobraćanja? Ili je na redu pedofilija?

Naš i rečnik savremene Evrope se umnogome razlikuju. U rečniku nove Evrope, patrijarhalnost ne predstavlja ništa drugo nego zaostalost. Otuda su u njenom ubijanju učešće uzeli svojevrsni petokolonaši podjednako zarad svoje promocije i zarad promocije političkih ideja, ali i zarad političkog kapitala pred grupom koja zahteva slobodu.

Upravo će oni u najavljenoj manifestaciji ove društvene dekadencije prepoznati krunski dokaz demokratije. Bilo bi u redu da se ovoj povorci i pridruže, kao njeni prometeji.

Iako organizatori insistiraju na tome da je njihova ciljna grupa šira javnost, prve naznake podrške ovoj velikoj provokaciji dolaze od Branka Ružića i Borislava Stefanovića ‒ što govori o politici pritiska koja se, malo vidljivo, malo nevidljivo, sprovodi nad srpskim političkim partijama i pojedincima.

Oni će, valjda, u duhu evropskih shvatanja novih vrednosti, ovom neizlečenom društvu pokazati da postoje izlečeni ljudi.

Simbolički gledano, Trans prajd će okupiti ljude koji se u svojoj koži nisu osećali dobro. Da li bi u tom smislu moglo da im se pridruži još pet miliona Srba koji se, takođe, ne osećaju dobro u svojoj koži, ili kako je to sarkastično prokomentarisao prodavac u jednom lancu trgovina: Kamo sreće da svi budemo ponovo rođeni, kao oni, pa da svi sada paradiramo. Valjda je suština da u još neizlečenom društvu pokažemo da žive izlečeni ljudi.

Da li Srbija, u želji da se pokaže da ide u korak sa vremenom, da je demokratska i proevropski orijentisana, a ne devastirana, kakva jeste, zapravo šalje poruku da je i sama deo jedne šire, društvene travestije?

[/restrictedarea]