Težak izbor

Predrag Radonjić / urednik KiM radija

Šta je to što naše političare tera da učestvuju u dijalogu sa Prištinom, farsi sa izvesnim ishodom? Svakako na ova pitanja ne treba davati lake i brze odgovore. Ni u jednom smislu. A pogotovu ih je pogubno podizati na nivo ideologije, ili ih svoditi na nivo banalnih izbora bez alternative

Politička taktika i strategija kosovskih Albanaca kao da iznenađuje naše političare. O njoj se može reći samo u najkraćem da teško potpisuju bilo kakve ustupke ispod svojih maksimalistički projektovanih ciljeva, da onda ni to na šta formalno pristanu nastoje da ne sprovode pa da na kraju i ono na šta su prinuđeni da primene obesmisle do neprepoznatljivosti i preokrenu mu smisao i svrhu. Primera za to ima i previše. Iz celog pregovaračkog procesa prihvataju, korak po korak, sa povremenim taktičkim lažnim ustupanjem, samo ono što predstavlja ustupke Beograda i države Srbije i jačanje njihovih pozicija.

[/restrictedarea]

VREDI LI UČESTVOVATI Naše političare, i tu mislim gotovo na sve postpetooktobarske garniture, kao da iznenađuje i podrška koju u do apsurda dovedenoj teatarski postavljanoj pregovaračkoj sceni zauzimaju takozvani marionetski medijatori i posrednici iz Evropske unije. Povremeno, i samo u manje bitnim stvarima, vrše pritisak na Prištinu, dok je sva sila uslovljavanja, pretnji i ucena usmerena prevashodno prema Beogradu.

Pitanje koje se logički postavlja je vredi li u takvoj ponižavajućoj postavci pregovaračkog procesa uopšte učestvovati? Ne verujem da su naši političari baš toliko naivni, neobavešteni ili glupi da im odavno nije jasno kako stvari stoje. Uostalom, i šef Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić je vrlo plastično, pred kamerama pre neki dan, gestikulacijom predstavio javnosti veličinu dosadašnjih ustupaka srpske strane u odnosu na albanska nikad ispunjena obećanja. Ono što je učinio Beograd liči na ribolovačku kafansku demonstraciju opisa ulovljenog soma dok ono sa albanske… Bolje je ne razvijati ova poređenja dalje.

Šta je onda to što naše političare tera da učestvuju u ovoj farsi sa izvesnim ishodom? Da li je šargarepa koja nam se nudi, a to je otvaranje pregovaračkog procesa i neizvesno obećanje članstva u još neizvesnije održivoj Evropskoj uniji realno i vredno ogromnih pa i protivustavnih ustupaka beogradskih vlasti? Da li je batina u vidu lišavanja istih perspektiva zaista toliko realna i pogubna po Srbiju? Uprkos ličnom stavu i osećanju, mislim da svakako na ova pitanja ne treba davati lake i brze odgovore. Ni u jednom smislu. A pogotovu ih je pogubno podizati na nivo ideologije, ili ih svoditi na nivo banalnih i isključivih izbora bez alternative.

 

TEŠKI DANI I KONAČNE ODLUKE Možda je u ovom trenutku najracionalnije postaviti pitanje koji su razlozi naglo povećanje žurbe i pritisaka da se u vezi sa pitanjem Kosova i Metohije, a i Republike Srpske, povuku drastični potezi. Da li je u trenutku takvog angažmana zapadnih sila možda najpametnije i ne donositi odluke koje bi mogle imati trajne i velike posledice? Jedna od državničkih maksima kaže da je u ratu najgore ne doneti brzu odluku, makar ona bila i pogrešna, jer neodlučnost i sporost svakako vode ka porazu, dok je u diplomatiji najpogubnije reagovati ishitreno.

Ne uzimajući sve ovo u obzir i šire razmatranje, koje ne sme da bude u rukama, obavezama i odgovornosti jednog čoveka, realna je bojazan da će se i za savremenu Srbiju 21. veka ubrzo moći reći, slično premijerovim iskazima, da ni do sada nije bila naročito lepa a da sad ne liči ni na šta. Svakako da nije onakva kakvu je kroz istoriju pamtimo i kakvom bismo želili da je vidimo. Ono što je izvesno, to je da su pred nama zaista teški dani i još teži izbori. I to za one što još veruju da konačne odluke već nisu donete.

[/restrictedarea]