Sveti dug

Milorad Vučelić / glavni urednik

Početak izgleda ovako: svim mogućim sredstvima razbiju ti postojeću državu, pa makar bila velika i moćna kao što je bio SSSR, proizvedu građanski rat i organizuju terorističke napade u jednoj ili više republika, a u našem primeru, uvedu ti sankcije, organizuju teroriste i podstaknu secesioniste, nagrde te bombardovanjem, zatim ti smene režim i dovedu svoje poslušnike i saradnike na čelo države, preuzmu medije i poseju po njima svoje plaćene poslušnike, nametnu svoju ideologiju, a onda privole iste te saradnike da se kreditima zaduže preko svake mere (i usput ih korumpiraju) a ideologe da to opravdaju i potkrepe nužnošću i neminovnošću tranzicije i reformi… Usput ponekog u čiju lojalnost posumnjaju likvidiraju.

Ovakve slugeranjske i marionetske vlade onda krenu da prodaju u bescenje sve svoje nacionalne resurse, pogase sve domaće banke, izvrše deindustrijalizaciju zemlje, prodaju svoja tržišta, skinu sve carinske i vancarinske zaštite da bi uništile svaki trag domaćoj proizvodnji, naprave čitave armije nezaposlenih, a sve usput birajući nove vlade nesposobnih i poslušnih koje nastavljaju započet posao. Podiže se sve više i više kredita da bi se kupovali strani proizvodi, favorizovala potrošnja svega i svačega i podizali novi krediti.

Neoliberalni propagandisti i ideolozi apsolutno podržavaju ovakvu politiku i uporno vrše pritisak da se ona dosledno sprovodi i nastavi. Nema skretanja sa tog puta. A ako treba sve ovo podržati tu su američke revizorske kuće, EU i NATO.

[restrictedarea]

Scenario je uz razne modalitete, manje-više sličan, bilo da je reč o spasavanju od nametnute i odobrene vojne hunte i hitnom evrointegrisanju države koja je članica zapadne vojne alijanse kao što je to u slučaju Grčke, bilo da se radi o priznanjima nekoj bivšoj jugoslovenskoj republici, kao što je Hrvatska, koja se nagrađuje za počinjeni genocid i etničko čišćenje Srba.

Zaduživanje i kreditiranje se nastavlja sve do trenutka u kom je vraćanje duga ozbiljno ugroženo a neka od naroda izabrana, a ne marionetska vlast opravdano ne postavi pitanje kako je do zaduživanja došlo. Postavi se i odgovorno pitanje o nepoštenom dugu koji je ne samo moralni i pravni nego i ekonomski pojam. I dovede se u pitanje nastavljanje takve politike zaduživanja, nametnute štednje i vraćanja takvih dugova.

Tada stupaju na scenu svi propagandisti, plaćeni, zatucani i fanatični neoliberali i zasipaju ceo svet pokličem da se dugovi moraju vratiti pa ma kako da su nastali. I da je to najsvetija dužnost i da se to mora uraditi pa makar svi Grci, ili bilo koji narod na svetu, ostali žedni i gladni ili postali bolesni i mrtvi. Poverenje, a pre svega interesi velikih i moćnih se moraju opravdati. Individualno amatersko psihologiziranje naprasno se pretvara u nekakve opšte zaključke i vrši se nasilno hipostaziranje njihovog značenja. To se u ovoj sredini i javnosti koja je krajnje provincijalizovana i prepuna pokondirenih tikvi pretvara u Danice, Anice ili manite Manice a pre svega Danice.

Banalna novinarska priča o višekratnom pozajmljivanju 100 evra i njihovom nevraćanju pretvara se u nekakvu teorijsku paradigmu sa svim komičnim uopštavanjima. To može biti priča o grčkom slučaju samo iz ugla pretpojmovnog načina razmišljanja. Banalnost primera samo govori o tome koliko je banalna i trivijalna i teorija i njeni nosioci kojima su ovakvi pojedinačni primeri podloga za tobože teorijska uopštavanja.

Ali ovakve vulgarizacije i besmislice su i u funkciji potpunog dezavuisanja levice koje u Srbiji manje-više i nema a tome treba dodati i preventivni atak na samu mogućnost postojanja socijalno odgovorne države. Sa prosto neverovatnim sladostrašćem se juriša na Grčku i veličaju vrline zapadnih banaka i međunarodnih finansijskih institucija. Sa neskrivenom pakošću se uživa u tome što Nemci i Amerikanci budzašto kupuju grčka ostrva i što Grci moraju da kapituliraju. Nemački ministar Šojble uživa veću podršku u Srbiji nego u svojoj zemlji. Takav provincijalni mrak zluradosti odavno nije zapljusnuo Beograd!

A sve to, mučeni, rade da bi na vreme upozorili i Srbiju šta joj je činiti ako podbaci u vraćanju dugova ili kojim slučajem odluči da ne proda Telekom danas, a EPS koliko sutra.

Neki naši komentatori i analitici su pominjući grčki slučaj uspeli neznano kojim misaonim operacijama da zaključe da su kritičari kapitalizma i neoliberalizma očekivali da iz Atine krene „džihad“ na Evropu i evropske vrednosti! Da bi se na najniži način prokazala navodna nedovoljna doslednost naših i stranih kritičara kapitalizma ističe se da oni koji kritikuju zapadni kapitalizam odbijaju da istovremeno kritikuju „Putinov kapitalizam“! Zašto bi bilo ko da bi dokazao svoju kritičnost prema nekom problemu morao obavezno da pominje i nešto drugo, što bi njegovu kritiku učinilo legitimnom i ubedljivijom? Zašto bi ikome smetao državni i društveni poredak koji je zaustavio otvorenu liberalnu privatizacionu pljačku ruskih nacionalnih resursa i od Rusije ponovo napravio velesilu sa zanemarljivom stopom nezaposlenosti? I to što je u svoje vođenje politike uključio i tekovine socijalne misli ruskog pravoslavlja? Odakle tolika potreba da se bude oštar prema državi koja se nalazi pod strogim sankcijama EU i Amerike?

Ili se ovde jednostavno radi o manjku demokratičnosti u Rusiji. To se, naravno i pre svega može videti ako se Putinov poredak uporedi sa samim zenitom prave američke demokratije. Tamo se sada naime vodi izborna bitka između drugog sina bivšeg predsednika Buša čiji je prvi sin već bio predsednik i žene bivšeg predsednika Bila Klintona! Prava uzorna demokratija, nema šta!

Na naslovnoj strani ovog broja „Pečata“, neuobičajeno, nalazi se fotografija naprsle fudbalske lopte i fudbalera koji odlaze i napuštaju igru. Poznato je o čemu je tu reč. Srpsko prvenstvo u fudbalu je bilo opterećeno neregularnošću i pre nego što je počelo. Glavni čovek Crvene zvezde i OFK Beograda (konflikt interesa prosto vrišti) Zvezdan Terzić je javno i otvoreno rekao da garantuje da će prvi od njegova dva kluba biti prvak Srbije. Samo dan kasnije sportska i sva druga javnost shvatila je o kojoj vrsti garancija je reč. Zvezda trenera Grofa Božovića je u prvom poluvremenu gubila sa 2:0, da bi u drugom poluvremenu bez isključenog trenera došlo do Zvezdanovog preokreta i Zvezdan je pobedio sa 6:2! Da nam je do pakosne šale mogli bismo se upitati ko bolje vodi tim Zvezdan ili Grof i šta je ko tu kome hteo da dokaže. Ne postoji niko ko je gledao ovu utakmicu, a ko ne misli da je ona organizovano ili spontano nameštena. O tome se jasno i glasno govorilo u svim medijima.

Budući da je ovakvim nameštanjem rezultata ozbiljno ugroženo javno dobro kao što je fudbalsko takmičenje i sama fudbalska igra u Srbiji potpisnik ovih redova je prevashodno kao građanin, pa tek onda i u funkciji potpredsednika Partizana, ukazao na ovakvo ugrožavanje i na potrebu zaštite javnog interesa kao i na preku potrebu da ovaj slučaj ispitaju zvanični organi na čelu sa tužilaštvom. To se, kao što je poznato, već i dogodilo i Više javno tužilaštvo preduzima radnje iz svog domena, a na osnovu pismenog podneska jedne nevladine organizacije. Određene aktivnosti preduzeli su i zvanični organi FSS. Stvar će se iskomplikovati budući da je UEFA već zahtevala da se ispitaju neke od prethodnih utakmica.

Dakle nije bilo ni jedne jedine reči o interesima, bodovnoj razlici i poštenju i nepoštenju Partizana pa ni Zvezde. Reč je bila samo o iskazanoj zabrinutosti za fudbalsko takmičenje kao javno dobro i o njegovoj ugroženosti od onih koji su ovakav prestup ili moguće kriminalno delo počinili i nalaze se na neki način u povraćaju u ovakvom činjenju. Insistirao sam da to ovde pravovremeno reše naši nadležni organi da bi se sprečila svaka internacionalizacija ovog slučaja koja bi možda nanela štetu svima kojima je do fudbala. Insistiranje je bilo usmereno i na to da se predupredi svaki sličan slučaj ubuduće.

Da bi se pomenuta utakmica zabašurila i stavila u drugi ili treći plan Zvezdan Terzić je tako zatečen posegao za optuživanjem drugih pa i ad hominem napadu na mene u kojem je posebno pominjući „devedesete“ pokazao i dokazao svoju inferiornost i svoje svakovrsno intelektualno i svako drugo pigmejstvo a navodno (i nedostojno) braneći obraz i čast Crvene zvezde. Čudno je, kada je već reč o „devedesetim“ i njegovoj hrabrosti da sudi o njima, što je smetnuo s uma i činjenicu da je u vlasti tada bilo na ministarskim i rukovodećim položajima bezbroj istaknutih zvezdaša, časnih i divnih ljudi i mojih dragih prijatelja. No, to on možda, kakav je, i ne zna ali sigurno zna da je Aleksandar Vučić tada bio jedan od ministara. Što ne reče nešto na tu temu?

A onda su započeli medijski pokušaji poravnavanja i izjednačavanja onoga ko je na nedelo ukazao i onoga ko je nedelo počinio. Navodno ista je šteta od onoga ko ukazuje na moguće kriminalne radnje i onog ko je te radnje počinio. Bolje da se ćutalo o očiglednom zlodelu nego što se na to zlodelo prstom ukazalo i što je to bio gotovo nepodeljen stav javnosti. U prvi plan se stavlja nekakav lični sukob kojega ne može ni biti jer za to u ovom slučaju nedostaje još jedna sukoba dostojna ličnost. Sve se češće pominje nekakav lični rat a namerno se zaboravlja da se ratuje oko regularnosti prvenstva i nameštanja utakmica. Dakle, nije reč o ličnom ratu u kojem su svi krivi i u kojem su svi jednaki pa se oni koji se bore za pravdu i regularnost trpaju u isti koš sa Zvezdanom Terzićem.

Sve je usmereno da se zabašuri pravi predmet spora. To je stara i proverena metoda nasilnih simetrija kojoj je cilj da se kriminalna dela i njihovi počinioci zaštite, a istovremeno svi oni koji na njih ukazuju obeshrabre. To ni u davna vremena režimskog diktata kod autora ovih redaka nije prolazilo pa ni sada neće. Nema nasilnog poravnanja između žrtve i dželata pa ma koliko se pojedini tabloidi i drugi mediji oko toga trudili. Ta mizerna podvala neće proći! Žrtva je fudbal a dželat je onaj ko bezobzirno i brutalno pred očima celog sveta namešta utakmice i tim se još diči i pokazuje da nema ni mrvu savesti niti sklonosti ka kajanju.

Apeluje se za smirivanje strasti kao da je reč o bilo kakvim strastima a ne o nameštenoj utakmici koja je i brojnim zvezdašima bila smešna i ponižavajuća. Lako će se smiriti strasti, kojih nije ni bilo, nego pre toga treba rešiti nameštenu utakmicu, kazniti počinioce i otkloniti svako buduće ponavljanje ovakve prakse. Šta može biti sporno u tome da se neki od predstavnika klubova sretnu i razgovaraju o dobrobiti fudbalske igre ako se, naravno, prethodno raščisti sa nameštenom utakmicom od 6:2. Inače, nemoguće je uopšte razgovarati kada predsednik zajednice ligaša i predsednik Vojvodine Šćepanović, kako sam priznaje, uopšte ne zna ni šta je ko rekao niti je pomenutu utakmicu gledao niti je šta čuo o njoj.

Neka tužioci i policija zvanično kažu da nisu u stanju da pribave bilo kakve dokaze i postaraju se da u to ubede i međunarodne fudbalske organizacije. I to je nešto. Baš kao što će biti „nešto“ ako se ovakva istraživanja produže unedogled. Dakle, nekih naročitih strasti sem oko nameštene utakmice nije ni bilo pa ih je lako eliminisati. Niti ima unapred izraženog nepoverenja u rad državnih organa. Naprotiv.

Možda nije, ili naizgled nije, za umesno poređenje, ali zbog aktuelnosti valja reći da su poziv premijera Srbije trojici članova Predsedništva BiH da dođu u Beograd i sam njihov dolazak i boravak u Srbiji mnogo uticali na smirivanje strasti ali to nikako ne znači da za pokušaj ubistva srpskog premijera u Srebrenici počinioci ne treba da budu pohapšeni i suđeni.

To što mnogi pominju i za alibi uzimaju neka prošla moguća nameštanja utakmica ne znači da takvu praksu treba nastaviti i slegati ramenima. Sport uopšte pa i fudbal za stotinu hiljada dečaka i mladih ljudi je područje pravde, pobede boljih, viteške borbe, nadigravanja u kojima nekada odlučuje sportska sreća ali nikako oni koji arogantno nameštanjem rezultata pljuju na to i što je najgore za sve to dobijaju obilatu pomoć društva i same države pa čak i njenu zaštitu.

Pre nekoliko nedelja naš fudbal je doživeo trenutak najveće sreće. Bodrili smo i svečano na kraju pozdravili omladinske svetske prvake. Srpska mlada reprezentacija, i mi s njom, doživela je zvezdane trenutke.

A onda su, minulog vikenda, zvezdane trenutke našeg fudbala na bruku i sramotu i na samom početku novog prvenstva smenili Zvezdanovi trenuci. Bili su to trenuci najvećeg poraza fudbalske igre u Srbiji.

[/restrictedarea]