SAOPŠTENJE GRUPE STRUČNJAKA U VEZI SA ODLUKOM VLADE REPUBLIKE SRBIJE O PRODAJI „TELEKOM SRBIJA“ AD (Jun 2015.)

Kao i 2010. godine, želimo ponovo da izrazimo svoju zabrinutost zbog odluke naše vlade da proda „Telekom Srbija“ koja, prema našim informacijama, ponovo nije bila propraćena neophodnom analizom i adekvatnim obrazloženjem. Nije jasno po kom osnovu naša vlast, posle svega što se dogodilo od 2001. godine, još uvek veruje da će dalje privatizacije doneti boljitak Srbiji, kada naša prethodna iskustva i iskustva drugih zemalja pokazuju suprotno. Prodaja, ili privatizacija „Telekom Srbija“, ili nekog njegovog dela, i generalno infrastrukture koju je gradila država, narodu Srbije će napraviti neprocenjivu i nenadoknadivu štetu. Prema podacima iz aprilskog istraživanja javnog mnjenja, slično misli i preko 65 odsto građana Srbije.
Članovi ove grupe su međunarodno afirmisani stručnjaci u oblastima informacionih tehnologija, komunikacija, elektronike, fizike, računarskih nauka, energetike, ekonomije i srodnih oblasti. U grupi su i profesori srpskih i ino­stranih univerziteta, stručnjaci koji rade u istraživačkim laboratorijama ili telekomunikacionim kompanijama u Srbiji i svetu, uključujući i Silicijumsku dolinu, od kojih su mnogi vlasnici pa­te­­na­ta u oblastima telekomunikacija i razvojnih softverskih programa, autori udžbenika i knjiga, kao i vlasnici kompanija.
Naša grupa polazi od sta­novišta da se radi o veoma složenom pitanju, koje se mora sa svakog aspekta struč­no razmotriti, a dugoročne po­sle­di­ce eventualne prodaje na razvoj ove važne oblasti se moraju detaljno analizirati. Infrastruktura „Telekom Srbija“ kao i druge (energetska, vodovodna itd) građene su decenijama, a neke i više od sto godina. Vrednost ovakve infrastrukture je neprocenjiva, a javna preduzeća koja tom infrastrukturom upravljaju imaju prirodan monopol, jer je takva infrastruktura zahtevala velika ulaganja.
Na globalnom, ali regionalnom i državnom nivou, trenutno ne postoji atraktivniji segment za investiranje od oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) a posebno u segmentu mobilnih telekomunikacija i pripadajućih usluga. Smatramo da ne postoji investicija u privrednom, poljoprivrednom ili u samom uslužnom sektoru, koja bi mogla da donese višu i bržu dobit od one koju donose investicije u usluge telekomunikacionih operatora. Upravo zbog toga, kao i zbog svoje infrastrukture i njene velike vrednosti, i „Telekom Srbija“ lako može doći do kredita, i lako ih otplaćivati.
Podsećamo da je „Telekom Srbija“ krenuo u regionalnu ekspanziju 2006. da bi sledeće 2007. godine, kupovinom većinskog paketa „Telekoma Republike Srpske“ i osnivanjem trećeg telekomunikacionog operatora „m:tel“ u Crnoj Gori, 2010. godine, zaokružio tržište u znatnom delu nekadašnje Jugoslavije. Upravo ove dve akvizicije su dokaz da „Telekom Srbija“ sa svojim postojećim stručnim i kadrovskim potencijalom može da ostvaruje zavidne poslovne rezultate. Primera radi, u slučaju „m:tel Crna Gora“ stručnjaci „Telekom Srbija“ su u rekordno kratkom roku uspeli da izgrade kompletnu mrežu mobilne telefonije, osposobe prodajne kanale i razrade marketinško-prodajnu strategiju, što je omogućilo da „m:tel“ na veoma zasićenom i konkurentnom telekomunikacionom tržištu Crne Gore u roku od samo šest meseci osvoji 26 odsto tržišnog učešća.
Najznačajnije ulaganje „Telekom Srbija“ posle prethodno pomenutih regionalnih investicija jeste kupovina većinskog dela (51 odsto) kompanije HD WIN (Arena Sport) čime ulazi u oblast proizvodnje multimedijalnog sadržaja. Ova kompanija je vlasnik prava za emitovanje sportskih kanala na teritoriji Republike Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Hrvatske. Konačno, u januaru 2012. godine, „Telekom Srbija“ otkupljuje 20 odsto deonica manjinskog paketa OTE, nakon čega država Srbija postaje stoprocentni vlasnik „Telekom Srbija“.
Čak i ako strana kompanija kupi „Telekom Srbija“ po realnoj ceni, ona može kroz „Telekom Srbija“ da izvlači ogromna sredstva iz Srbije. „Telekom Srbija“ je i dalje najprofitabilnije preduzeće u vlasništvu države, i trenutno ima neto dobit od 140 miliona evra, pri čemu je ove godine 190 miliona evra iskorišćeno za otplatu kredita za kupovinu 20 odsto deonica od grčke firme OTE i reprogram starih dugova. Kada se za dve godine otplati ovaj kredit, realno je očekivati da će profit značajno skočiti, na preko 330 miliona evra, jer su prihodi „Telekom Srbija“ stabilni. Drugim rečima, za četiri do šest godina, „Telekom Srbija“ će zaraditi onoliko koliko bi se sada – i to u najpovoljnijim projekcijama – za njega moglo dobiti od stranih kupaca, a u isto vreme „Telekom Srbija“ bi ostao u rukama države kao najprofitabilnije preduzeće.
Mora se takođe naglasiti da su realistični prihodi „Telekom Srbija“ moguće smanjeni lošim upravljanjem partokratskih struktura, kao i raznim manipulacijama, gde se infrastruktura „Telekom Srbija“ nelegalno koristi na štetu ovog preduzeća. Godinama se pokreće pitanje takozvane „kanalizacije“ i naplate potraživanja od firmi koje nelegalno koriste tu infrastrukturu.
Činjenica je da su u mnogim zemljama prodati značajni delovi telekomunikacionih operatora, kao i druga preduzeća od opšteg interesa. Ali upravo u takvim odlukama vlada ovih zemalja treba tražiti uzroke globalne krize i sve dramatičnijih razlika u imovini i prihodima malobrojnih bogatih i mnogobrojnih siromašnih. Naime, veliki i sigurni profiti koje ostvaruju telekomunikacioni operatori posle privatizacija odlaze u investicione fondove, čiji su menadžeri i dominantni vlasnici iz redova jedan odsto najbogatijih.
Takođe treba naglasiti da su velike i bogate države generalno zadržale značajne procente svojih operatora (Norveška, Nemačka, Britanija, Francuska, Švedska…) koji uključuju i veliki broj otkupljenih operatora manjih, siromašnih zemalja, te još uvek mogu da kontrolišu svoju telekomunikacionu infrastrukturu i prihode koje donose. Bogate države verovatno nisu izgubile prihode od svojih operatora iako su prodale dobar deo svojih akcija, jer su ukupni prihodi povećani kupovinom drugih operatora.
S obzirom na to da je srednja godišnja bruto plata u Srbiji oko 5.500 evra, možemo da kažemo da bi godišnje strani kupac iz Srbije izvlačio bar 60.000 godišnjih srpskih plata. Konkretno, ovo znači da bi vlada Srbije prodajom „Telekom Srbija“ ukinula bar 60.000 radnih mesta ne računajući otpuštanja u „Telekom Srbija“.
Kao stručnjaci upoznati sa situacijom u oblasti telekomunikacija ne samo u Srbiji nego i svetu, naročito smo zabrinuti za budućnost informaciono-komunikacione (IKT) industrije i istraživačkog razvoja, kao i obrazovanja generacija koje dolaze u ovoj oblasti. Budućnost elektrotehničkih i elektronskih fakulteta u Srbiji i Republici Srpskoj bi bila dovedena u pitanje prodajom „Telekom Srbija“. Ovi fakulteti su priznati i poznati svuda u svetu, uključujući i SAD, koje predstavljaju jednu od najrazvijenijih visokotehnoloških zemalja.
Naime, ako se proda „Telekom Srbija“, verovatnoća da tržište telekomunikacija bude monopolizovano ili kartelizovano nije mala, a novi strani vlasnik će najverovatnije otpustiti veliki broj radnika radi postizanja što većeg profita, za šta postoje primeri u susednim zemljama. Imajući u vidu da su zainteresovani kupci uglavnom operatori pod kontrolom vlada drugih zemalja, može se očekivati da bi „Telekom Srbija“, ako bude prodat, bio preusmeren na dobavljače iz zemlje operatora kupca, kao što je praksa kod drugih operatora sa sličnom vlasničkom strukturom. Na taj način će dugoročno biti ugrožena srpska IKT industrija i strateška sposobnost Srbije da ima nezavisnu proizvodnju i razvoj u IKT oblasti.
Zato pitamo kako vlada planira da obezbedi budući strategijski razvoj telekomunikacija i telekomunikacione industrije, pošto otuđi telekomunikacionu infrastrukturu – nacionalni resurs od neprocenjive vrednosti, i telekomunikaciono tržište koje obuhvata gotovo sve građane Srbije, preduzeća, državnu upravu, vojsku, policiju, i ostale institucije od javnog značaja. Prodajom „Telekom Srbija“ će se značajno smanjivati obim domaće telekomunikacione industrije, a i mogućnost da se mladi zaposle u zemlji. Time će se smanjivati zainteresovanost studenata za elektrotehnički i druge tehničke fakultete, koji su do sada pružali najkvalitetniju nastavu i obuku u Srbiji i u Republici Srpskoj. Takođe, bez praktičnih iskustava i aktivnog učestvovanja u razvoju, profesori na elektrotehničkim fakultetima neće moći više da obezbede kvalitetnu nastavu i obuku stručnjaka u ovoj oblasti na nivou na kojem je postojala do sada.
Iako se u ovom trenutku ne može predvideti pravna forma nameravane prodaje, upozoravamo da je Ustavom Republike Srbije jasno određeno da su dobra od opšteg interesa u državnoj svojini i da se samo pojedina prava na dobrima u opštoj upotrebi mogu otuđiti privatnim licima. Svaki budući kupac „Telekom Srbija“ treba da zna da će sudovi poništiti prodaju koja je suprotna Ustavu i zakonu. Takođe, prodaja tako značajne kompanije kakva je „Telekom Srbija“ ugrožava trajne interese Republike Srbije na teritoriji njene južne pokrajine Kosovo i Metohija, s obzirom na brojnu infrastrukturu, frekvencijski opseg i druga legitimna prava države na teritoriji pod privremenom upravom UN.
Zbog svega navedenog apelujemo na vladu da odgovorno preispita svoju nameru da proda „Telekom Srbija“, analizirajući iskustva drugih zemalja i sve moguće posledice po privredu, ekonomiju, obrazovanje i razvoj Srbije, i da obustavi proces prodaje „Telekom Srbija“.
Ukoliko postoje problemi u efikasnoj organizaciji „Telekom Srbija“, članovi ove grupe i ostale kolege stoje na raspolaganju da pomognu stručnim savetima i svojim međunarodnim iskustvom.

POTPISNICI:

AKADEMICI (23):

Prof. dr Jasmina Vujić, redovni profesor, Department of Nuclear Engineering, University of California at Berkeley, Berkeley, CA, USA. Inostrani član Akademije inženjerskih nauka Srbije (AINS). Inostrani član Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske (ANURS) Berkeley, CA, USA
Prof. dr Branko Kovačević, redovni profesor i dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. Predsednik Akademije inženjerskih nauka Srbije (AINS). Bivši rektor Beogradskog univerziteta. Beograd, Srbija
Dr Predrag Petrović, naučni savetnik, Institut IRITEL, Beograd, Redovni član Akademije inženjerskih nauka Srbije (AINS). Beograd, Srbija
Prof. dr Zoja Popović, Distinguished Professor, Hudson Moore Jr. Endowed Chair, Dept. of Electrical, Computer and Energy Engineering, University of Colorado, Boulder, CO, USA. Inostrani član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU). Boulder, CO, USA
Prof. dr Miloš D. Ercegovac, redovni profesor, Computer Science Department, Henry Samueli School of Engineering and Applied Science, University of California at Los Angeles, CA, USA. Inostrani član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU).
Prof. dr Dejan Popović, redovni profesor Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU). Beograd, Srbija
Prof. dr Aleksandar Sedmak, dipl. inž. mašinstva, redovni profesor Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, bivši pomoćnik ministra u Vladi Republike Srbije zadužen za tehnološki razvoj i inovacionu delatnost u Ministarstvu za nauku i zaštitu životne sredine. Redovni član Akademije inženjerskih nauka Srbije (AINS). Beograd, Srbija
Prof. dr Gordana Vunjak-Novaković, Mikati Foundation Professor of Biomedical Engineering, Professor of Medical Sciences (in Medicine) Director, Laboratory for Stem Cells and Tissue Engineering, Columbia University, New York, NY, USA. Member of USA National Academy of Engineering, National Academy of Medicine, inostrani član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU). Član (iz Srbije) Academia Europea.
Dr Miloljub Smiljanić, Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju. Redovni član Akademije inženjerskih nauka Srbije (AINS). Beograd, Srbija
Prof. dr Bratislav Milovanović, Singidunum univerzitet. Redovni član Akademije inženjerskih nauka Srbije (AINS). Beograd, Srbija
Prof. dr Marija S. Todorović, ASHRAE Fellow, REHVA Fellow, Member of World Academy of Art and Science, Visiting Professor of Southeast University, School of Energy and Environment, China. Redovni član Akademije inženjerskih nauka Srbije (AINS). Beograd, Srbija
Prof. dr Gradimir V. Milovanović, Matematički institut SANU, redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) i redovni član Akademije inženjerskih nauka Srbije (AINS). Beograd, Srbija
Magistar Dragoljub Antić, magistar elektrotehničkih nauka, dipl. inž. elektrotehnike, redovni član Petrovske akademije nauka i umetnosti (PANI). Beograd, Srbija
Prof. dr Miroslav Benišek, redovni profesor, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu. Redovni član Akademije inženjerskih nauka Srbije (SANU). Beograd, Srbija
Prof. dr Borisav Stojkov, Redovni član Akademije inženjerskih nauka Srbije (AINS).
Prof. dr Vaskrsija Janjić, redovni profesor i naučni savetnik, redovni član i potpredsednik Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske (ANURS). Banja Luka, Republika Srpska
Prof. dr Goran Jankes, profesor Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, dopisni član Akademije inženjerskih nauka Srbije (AINS). Beograd, Srbija
Prof. dr Slobodan Remetić, redovni profesor Univerziteta u Nišu, u penziji, redovni član i član Predsjedništva Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske ANURS).
Prof. dr Branko Letić, profesor emeritus Univerziteta u Istočnom Sarajevu i dopisni član Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske (ANURS). Istočno Sarajevo, Republika Srpska
Prof. dr Kosta Čavoški, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu u penziji, dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU). Beograd, Srbija
Prof. dr Mirko Vujošević, Fakultet organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu. Redovni član Akademije inženjerskih nauka Srbije (AINS). Beograd, Srbija
Prof. dr Branko Dokić, dekan Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Banjoj Luci, bivši ministar za saobraćaj i veze u Vladi Republike Srpske, i za komunikacije i transport u Savjetu ministara Bosne i Hercegovine. Inostrani član Akademije inženjerskih nauka Srbije (AINS). Banja Luka, Republika Srpska
Prof. dr Slobodan Krčevinac, redovni profesor Fakulteta organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu u penziji. Trenutno je u radnom odnosu sa Ekonomskim institutom u Beogradu. Dopisni član Akademije inženjerskih nauka Srbije (AINS). Beograd, Srbija

PROFESORI UNIVERZITETA koji nisu akademici (61):
Prof. dr Jozo Dujmović, redovni profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu u penziji, San Francisco, CA, USA
Prof. dr Aleksandra Smiljanić, redovni profesor Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, bivša ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo. Beograd, Srbija
Prof. dr Dragan Maksimović, ECEE Department, University of Colorado, Boulder, CO, USA
Prof. dr Vladimir M. Stojanović, vanredni profesor, Department of Electrical Engineering and Computer Science, University of California at Berkeley, Berkeley, CA, USA.
Prof. dr Vlajko Kocić, redovni profesor, Department of Mathematics, Xavier University of Louisiana, New Orleans, LA, USA
Prof. dr Srbijanka Turajlić, profesor Elektrotehničkog fakulteta Beogradskog univerziteta u penziji. Beograd, Srbija
Prof. dr Jernej Polajnar, Associate Professor, Department of Computer Science, University of Northern British Columbia, BC, Canada
Prof. dr Milorad Jeremić, profesor Fizičkog fakulteta za fizičku hemiju u penziji. Beograd, Srbija
Prof. dr Zorica V. Đorđević, Ph.D., UMASS, Boston, NA, USA
Prof. dr Milica Bakić-Hayden, University of Pittsburgh, Pittsburgh, PA, USA
Prof. dr Ljubiša Adamović, dekan međunarodnih poslediplomskih studija Evropskog centra za mir i razvoj (ECPD) Univerziteta za mir UN
Prof. dr Petar Kočović, dipl. inž. mašinstva, zastupnik konsultantske kompanije „Gartner“. Beograd, Srbija
Prof. dr Svetlana Avramov-Zamurović, Ph.D., Professor of Systems Engineering, US Naval Academy, USA
Prof. dr Jelica Protić, vanredni profesor Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Beograd, Srbija
Prof. dr Dušan Stipanović, Ph.D. in Electrical Engineering, Associated Professor in Industrial and Enterprise Systems Engineering, University of Illinois, Urbana-Champaign, IL, USA
Prof. dr Ljiljana Trajković, redovni profesor, School of Engineering Sciences, Simon Fraser University, Vancouver, BC, Canada
Prof. dr Olivera Stanojlović, MD, PhD, Institute of Medical Physiology „Richard Burian”, Faculty of Medicine, University of Belgrade, Belgrade, Serbia
Prof. dr Jasminka Ninković, Associate Professor, Economics Department, History and Social Sciences Division, Oxford College of Emory University, GA, USA
Prof. dr Helena Lončar-Stevanović, Institut za fiziologiju Medicinskog fakulteta, Univerzitet u Beogradu. Beograd, Srbija
Prof. dr Dragan Radenović, vajar i predsednik Kulturnog kluba Udruženja „Srpski krivak“
Prof. dr Vladana Likar Smiljanić, profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu u penziji. Direktor Računarskog centra Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu u penziji. Beograd, Srbija
Prof. dr Jovan Filipović, Ph.D. ME i Ph.D. PA, redovni profesor FON-a, Univerzitet u Beogradu. Beograd, Srbija
Prof. Majkl Pravica, Ph.D., Associate Professor of Physics, Department of Physics & Astronomy, University of Nevada, Las Vegas, NV, USA
Doc. dr Stojan Štuka, Istočno Sarajevo, Republika Srpska
Prof. dr Miloš Doroslovački, vanredni profesor, Odsek za elektrotehniku i računarsku tehniku, Univerzitet Džordža Vašingtona, Washington, D.C, USA
Prof. dr Dragoljub J. Kečkić, vanredni profesor Univerzitet u Beogradu – Matematički fakultet. Beograd, Srbija
Prof. dr Aleksandar Lipkovski, redovni profesor, Univerzitet u Beogradu – Matematički fakultet. Beograd, Srbija
Prof. dr Miloš Popović, Assistant Professor, Department of Electrical, Computer and Energy Engineering, University of Colorado, Boulder, CO, USA
Docent dr Branislav Prvulović, Univerzitet u Beogradu – Matematički fakultet. Beograd, Srbija
Prof. dr Siniša Ranđić, Fakultet tehničkih nauka. Čačak, Srbija
Prof. dr Blagoje Babić, profesor Ekonomskog fakulteta Beogradskog univerziteta u penziji
Prof. dr Mlađen Kovačević, profesor Ekonomskog fakulteta Beogradskog univerziteta u penziji. Beograd, Srbija
Prof. dr Vladimir Grečić, profesor Ekonomskog fakulteta Beogradskog univerziteta u penziji. Beograd, Srbija
Prof. dr Đorđe Bek-Uzarov, profesor Univerziteta u penziji. Beograd, Srbija
Prof. dr Danko Jocić, redovni profesor Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Beograd, Srbija
Docent dr Milica Rančić, profesor Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Beograd, Srbija
Prof. dr Dragana Mitrović, redovni profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, direktorka Centra za azijske studije, član Odbora za ekonomske nauke SANU. Beograd, Srbija
Prof. dr Jovan B. Dušanić, šef Katedre za ekonomiju, Beogradska poslovna škola, profesor na ekonomskim fakultetima u Beogradu, Banjaluci i Srpskom Sarajevu. Beograd, Srbija.
Prof. dr Blagoje S. Babić, profesor ekonomije. Beograd, Srbija
Prof. dr Ivan Dojčinović, Fizički fakultet Univerziteta u Beogradu, prodekan, predsednik Društva fizičara Srbije. Beograd, Srbija
Prof. dr Bratislav Obradović, vanredni profesor Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Beograd, Srbija
Prof. dr Aleksandar Jovović, profesor, Mašinski fakultet Beogradskog univerziteta. Beograd, Srbija
Doc. dr Radivoje Đurić, profesor Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Beograd, Srbija
Prof. dr Dušan Vučićević, M.D, J.D, Professor Emeritus, Rush University. Advokat u aktivnoj praksi u državi Ilinois. Chicago, Illinois, USA
Doc. dr Branko Drljača, Univerzitet u Prištini. Kragujevac, Srbija
Prof. dr Milka Drezgić, Beograd, Srbija
Prof. dr Slobodan Antonić, profesor Filosofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Beograd, Srbija
Prof. dr Dejan Raković, redovni profesor Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Beograd, Srbija
Doc. dr Zoran Čvorović, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu. Kragujevac, Srbija
Prof. dr Višeslav Hadži-Tanović, predsednik Udruženja „Privatni lekari Srbije“. Beograd, Srbija
Prof. dr Milorad Kuraica, redovni profesor Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Beograd, Srbija
Prof. dr Milorad Božić, redovni profesor Univerziteta u Banjoj Luci, dekan Elektrotehničkog fakulteta u Banjoj Luci za period 2002–2008 godine. Banja Luka, Republika Srpska
Prof. dr Branko Blanuša, prodekan Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Banjoj Luci. Banja Luka, Republika Srpska
Prof. dr Zoran Đurić, prodekan Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Banjoj Luci. Banja Luka, Republika Srpska
Prof. dr Momir Ćelić, profesor Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Banjoj Luci. Banja Luka, Republika Srpska
Docent dr Jovana Gojanović, Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu. Beograd, Srbija
Docent dr Đorđe Čantrak, dipl. inž. maš, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu. Beograd, Srbija
Prof. dr Slobodan Ćuk, a full-time Professor of Electrical Engineering at the California Institute of Technology until January 1, 2000. In 1979, Dr. Ćuk founded TESLAco. Irvine, CA, USA
Prof. dr Miroslav Trajanović, Mašinski fakultet Univerziteta u Nišu. Niš, Srbija
Prof. dr Nenad P. Cakić, redovi profesor Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Beograd, Srbija
Prof. dr Milan Merkle, redovi profesor Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Beograd, Srbija

DOKTORI NAUKA koji nisu profesori univerziteta i akademici (48):
Dr Desanka Polajnar, dipl. ing. EE, Adjunct Professor, Department of Computer Science, University of Northern British Columbia, BC, Canada
Dr Svetislav Đurić, Ph.D. EE, San Ramon, CA, USA
Dr Mirjana Petrović, Ph.D. EE, San Diego, CA, USA
Dr Rade Petrović, Ph.D. EE, San Diego, CA USA
Dr Đorđe Tomašević, Ph.D, specialist scientist, South African Nuclear Energy Corporation (NECSA) Pretoria, South Africa
Dr Ružica Nikolić, naučni savetnik u penziji. Beograd, Srbija
Dr Miloš Jorgovanović, Ph.D. EECS, Systems Architect, Amazon Lab126, Silicon Valley, CA, USA
Dr inž. Miomir B. Đorđević, menadžer istraživačkih projekata u penziji, ITW Inc, Center for Innovations, Wheeling, Illinois, USA
Dr Zoran Đorđević, Ph.D, NTT DATA, Inc. Boston, MA, USA
Dr Sonja Kotlica, Ph.D, J.D, Washington D.C, USA
Dr Vojin Joksimović, Ph.D. NE, Consultant, Escondido, CA, USA
Dr Bojana Rankov Petrović, saradnik u nastavi, Institut za medicinsku fiziologiju, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu. Beograd, Srbija
Dr Lazar Supić, Ph.D, MSEE, Dipl Ing. EE, Postdoctoral Fellow, Department of Nuclear Engineering & Radiological Sciences, University of Michigan, Ann Arbor, MI, USA
Dr Vladimir Milosavljević, Ph.D. in EE, Postdoctoral Fellow, Department of Electrical Engineering and Computer Science, University of California at Berkeley, Berkeley, CA, USA
Dr Zoran Starčević, Zlatibor, Srbija
Dr Radojka Smit, Dr. Sci, Carlsbad, CA, USA
Dr Zorka Vukmirović, naučni savetnik u penziji. Beograd, Srbija
Dr Radmilo Božinović, Ph.D, San Jose, CA, USA
Dr Drago Inđić, Ph.D. London Business School, Partner, Sunningdale Capital, London, UK
Dr Jelena Gođevac, Ženeva, Švajcarska
Dr Dušan Ćoso, Ph.D. Mechanical Engineering, San Francisco, CA, USA
Dr Zoran Popović, Ph.D, M.Eng, Dipl.Ing, Research Fellow Xerox Corporation (u penziji)
Dr Zorica Milanović, dipl. inž. saobraćaja, profesor strukovnih studija, Viša železnička škola strukovnih studija. Beograd, Srbija
Dr Tamara Polajner,  Research Associate, Computer Laboratory, University of Cambridge, UK
Dr Bogdan Kosanović, Ph.D. EE, Manager, Texas Instruments, Inc., Bethesda, Maryland, USA
Dr Jasmina Pavlin, Manager, Intel Co, Santa Clara, USA
Dr Igor Pavlin, Director of Data Architecture, Santa Clara, USA
Dr Nikola Milivojević, VP of Engineering at Bright Energy, Boulder, CO, USA
Dr Miša Đurković, viši naučni saradnik, Institut za evropske studije. Beograd, Srbija
Dr Branislav Radak, Ph.D. University of Maryland, Director at Citigroup, New York, USA
Dr Dimitar Altiparmakov, reaktorski fizičar u penziji, Kanada
Dr Ira Konvalinka, Ph.D. EE, Founder and Chief Consultant at DSPOmnia Inc, Toronto, ON, Canada
Dr Jelena Kovačević Dojčinović, Astronomska opservatorija. Beograd, Srbija
Dr Ivan Radović, viši naučni saradnik, Institut za nuklearne nauke „Vinča“. Beograd, Srbija
Dr Radovan D. Ilić, Institut za nuklearne nauke „Vinča“, Laboratorija za fiziku. Beograd, Srbija
Dr Tanja Maksin, Institut za nuklearne nauke „Vinča“. Beograd, Srbija
Dr Miloš Hadžidrezgić, Beograd, Srbija
Dr Snežana Spasić, Ph.D, Senior Research Associate (Associate Research Professor) Institut za hemiju, tehnologiju, i metalurgiju – Centar za hemiju, Laboratorija za biotehnologiju, Fakultet za hemiju. Beograd, Srbija
Dr Srđan Miletić, dipl. biohemičar, naučni saradnik, Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju (IHTM). Beograd, Srbija
Dr Dušanka Stojanović, viši naučni saradnik, Institut za fiziku. Beograd, Srbija
Dr Jovica Riznić, Technical Specialist, Ottawa, Ontario, Canada
Dr Slobodan Janković, naučni saradnik, Institut za međunarodnu politiku i privredu. Beograd, Srbija
Dr Svetislav Marić, Qualcomm, Inc, San Diego, CA, USA
Dr Miloš Drezgić, Berkeley, CA, USA
Dr Petar Vuca, Kikinda, Srbija
Dr Svetlana Marić, San Diego, CA, USA
MAGISTRI – MASTERI (23):
Magistar Katarina Dujmović, MSEE, Dipl. Ing. EE, San Francisco, CA, USA
Branislav Jovanović, MSEE, Sensing Design Engineer, Apple, Inc, Cupertino, CA, USA
Marija Pavlović, MS, dipl. inž. tehnologije, Google, Silicon Valley, CA, USA
Jovan Marjanović, MSEE, CEO, Tier One Analytics, Inc, Reston, Virginia, US
Mr Srboljub Stanković, magistar elektrotehničkih nauka, Institut za nuklearne nauke „Vinča“. Beograd, Srbija
Magistar Zoran Vidanović, MSc EE, MBA, Akamai, Boston, MA, USA
Magistar Nikola Dokmanović, dipl. inž, preduzetnik. Srbija
Magistar Žaklina Kočović, ekonomista, direktor MONG doo. Beograd. Srbija
Magistar Boško Telenta, M.Sci, Dipl Ing. EE, ARCADIS CANADA Inc, Toronto, Ontario, Canada
Magistar Dragan Sretenović, Principal Software Architect, Oki Data Americas, NY, USA
Milan Rankov, MSc, Appointed actuary at „Merkur osiguranje“. Beograd, Srbija
Magistar Ljubica Pečarski Buba, akademski slikar. Srbija
Jadranka Rizoniko-Popović, M.Eng, Dipl.Ing, P.Eng. Technical Training Officer, Atomic Energy of Canada Limited (u penziji). Kanada
Magistar Jelena Senić, M.Sc.EE, Research Associate, National Institute of Standards and Technology, Boulder, CO, USA
Milovan Blagojević, doctorant à l’ISEP Paris / Digital VLSI Design, master i dipl. inž. elektrotehničkih nauka. Grenoble, France
Dajana Danilović, doctorante à l’ISEP Paris / RF Design, master i dipl. inž. elektrotehničkih nauka. Grenoble, France
Nevenka Grubor, MSEE, dipl. ing, Irvine, CA, USA
Marija Drezgić, M.S, Berkeley, CA, USA
Magistar Radojka Cicmil-Remetić, srednjoškolski profesor u penziji. Beograd. Srbija
Selena Bakić, dipl. inž. mašinstva – master, student doktorskih sudija, istraživač pripravnik, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu. Beograd, Srbija
Radoš Petrović, dipl. građevinski inženjer – master, odgovorni projektant. Zemun, Srbija
Smiljana Kotur, dipl. građevinski inženjer – master, doktorand, asistent, Fakultet za graditeljski menadžment, Univerzitet „Union Nikola Tesla“. Beograd, Srbija
Milka Jakovljević, dipl. inž. elektrotehnike – master, istraživač saradnik, Institut za fiziku. Beograd, Srbija
INŽENJERI, PRAVNICI, EKONOMISTI, NOVINARI (57):
Ljubomir Samardžić, Senior Software Engineer, NVIDIA, CA, USA
Branimir Bajić, Svetska banka, Washington, D.C, USA
Nenad Vujić, Dipl. Ing. Telecommunications, Berkeley, CA, USA
Miroslav Ristić, Software Engineer, San Jose, CA, USA
Bojana Miloradović, Director of Analytics, Big data, Dipl. Ing. elektrotehnike, Berkeley, CA, USA
Minče Krstić, Dipl Ing. EE, bivši direktor Fabrike telefonskih kablova i računara „Novkabel“, Novi Sad, i šef sektora za investicije, razvoj i projektovanje preduzeća PTT saobraćaja, Osijek, Hrvatska. Mountain View, CA, USA
Ilija Ristić, dipl. mat, softver inženjer, Direkcija za IT podršku i ICT servise, „Telekom Srbija“. Beograd, Srbija
Dragana Culjković, Optoelec-tronics Engineer, Cornell University and Stanford University alum, Silicon Valley, USA
Suzana Popović, RN, BSN, U.S. Department of Vetterans Affair, Palo Alto, CA, USA
Luka Đorđević, B.A. Applied Mathematics, Berkeley, CA, USA
Nikola Živković, publicista i novinar. Berlin – Beograd
Slavica Berić, novinar lista „Politika“. Beograd, Srbija
Stanko Stojiljković, novinar i publicista. Beograd, Srbija
Mirjana Pantić, dipl. inž. elektrotehnike, „Telekom Srbija“. Beograd, Srbija
Ranko Đukić, dipl. inž. elektrotehnike, „Telekom Srbija“. Beograd, Srbija
Arh. Branko Novaković, New York, NY, USA
Radoje Đukić, dipl. inž. aerokosmotehnike. Beograd, Srbija
Đorđe Jovanović, World Bank, ret. Bethesda, MD, USA
Miroslava Jovanović, RAS International, Washington, DC, USA
Anna Jekich Pullinger, Walnut Creek, CA, USA
Momir Đoković, profesor filosofije i prevodilac sa nemačkog. Beograd, Srbija
Vesna Arsenić, novinar „Politike“ u penziji. Beograd, Srbija
Živorad Lazić, predsednik UO Udruženja „Srpski krivak“. Beograd, Srbija
Dragoljub Selaković, diplomirani ekonomista. Novi Sad, Srbija
Branislav Gecić, dipl. ek. Beograd, Srbija
Nada Maksimović, računovođa. Beograd, Srbija
Marko Dučić, Silicon Valley, CA, USA
Zlata Gorčik Jovanović, Senior Systems Analyst, Fannie Mae, Washington, DC, USA
Aleksandar Simonović, diplomirani ekonomista. Čačak, Srbija
Vladimir Kleut, dipl. inž. elektrotehnike, „Start Computers“. Čačak, Srbija
Slavoljub Kačarević, Balkanmagazin.net, glavni urednik. Beograd, Srbija
Sladimir Ilić, dipl. inž, SILMAX d.o.o. Kraljevo, Srbija
Aleksandar Popović, P.Eng, Emirates Nuclear Energy Corp. (ENEC) Abu Dhabi, The United Arab Emirates
Vladimir Fidler, dipl. inž. elektrotehnike, šef Ispitne laboratorije, RTS. Beograd, Srbija
Marina Miljković Dabić, novinar. Kraljevo, Srbija
Zoran Badnjević, dipl. inž. arhitekture. Beograd, Srbija
Jasmina Milojević, Beograd, Srbija
Ištvan Kovač, dipl. ek. Penzioner. Novi Sad, Srbija
Dragan Ivanović, Jagodina, Srbija
Aleksandar Stojić, struk. inž. elektrotehnike i računarstva, A.D. AlfaPlam Vranje, Servis Čačak, Srbija
Aleksandar Veličković, dipl. inž. Niš, Srbija.
Zoran Belošević, Čačak, Srbija
Zorica Belošević, Čačak, Srbija
Zoran Džunić, Beograd, Srbija
Đorđija Petrić-Savić, diplomirana pravnica, Ekonomski fakultet Univerziteta u Novom Sadu. Subotica, Srbija.
Biljana Simić, dipl. inž, glavni projektant u Računarskom centru PTT Srbija u penziji. Beograd, Srbija
Miša Petrović, Director EURO-TRUST, Australia
Ondrej Slivka, saobraćajni tehničar. Padina, Srbija
Mirjana Mišić, diplomirani pravnik, San Francisco, CA, USA
Miomira Providžalo, ekonomista u penziji. Zrenjanin, Srbija
Ivan Marić, B.S. Mechanical Engineering, Product Design Engineer, Apple Inc, Cupertino, CA, USA
Biljana Vujin, diplomirani geograf (master geograf) prof. geografije u osnovnom i srednjem obrazovanju. Beograd, Srbija
Vladimir Đurić, direktor firme GIMELNET d.o.o. (cela firma je protiv prodaje „Telekoma“). Banatsko Karađorđevo, Srbija
Mihajlo Vujasinović, dipl. inž. elektrotehnike, IT menadžer, JAT tehnika. Beograd, Srbija
Đorđe Vukadinović, „Nova srpska politička misao“ (NSPM). Beograd, Srbija
Rajko Radičević, Dipl. Ing Telecommunications, Prague, Czech Republic
Aleksandar Simić, LL.M. advokat, nekadašnji sudija Saveznog ustavnog suda. Beograd, Srbija