OHI!

GRČKI REFERENDUM I POSLEDICE

Piše Nikola Vrzić

Kakve su ekonomske, političke i geopolitičke posledice grčkog referenduma, i zašto je njegov rezultat koristan za Srbiju

Pošto je prošle nedelje Grčka rekla istorijsko OHI zelenaškom ustrojstvu Evropske unije i njenih partnera iz Međunarodnog monetarnog fonda i Bele kuće u Vašingtonu, i Grčka i Evropa i čitav svet sada su pred svojom novom istorijskom nedeljom. „Mračna stvarnost je da imamo samo pet dana da pronađemo konačni dogovor“, rekao je u utorak uveče predsednik Evropskog saveta Donald Tusk. „Do sada sam izbegavao da govorim o konačnim rokovima, ali noćas moram da kažem jasno i glasno – konačni rok završava se ove nedelje.“ U sledeću nedelju 12. jula će se, naime, okupiti 28 lidera, uglavnom liderčića Evropske unije da bi, kako najavljuju, doneli konačnu odluku o ostanku ili izlasku Grčke iz evrozone, što je dilema koja će – kako ćemo videti – imati još nesagledive a svakako ozbiljne i ekonomske, i političke, i geopolitičke posledice, na koje se upozorava i iz Brisela i iz Vašingtona dok Moskva zagonetno ćuti i razgovara samo s grčkim premijerom Aleksisom Ciprasom… A mi sa margine, izgleda, upravo prisustvujemo rađanju nekog novog sveta.

REFERENDUM Kao što je već dobro poznato, uprkos predviđanjima baš svih agencija za ispitivanje javnog mnjenja kojima se više ne sme verovati ili zato što dokazano ne umeju da rade svoj posao ili zato što njihov posao i nije da ispitaju javno mnjenje već da na njega utiču svojim lažnim prognozama, dakle uprkos prognozama da će ishod referenduma biti tesan pa čak i da je „da“ u izvesnoj prednosti, ispostavilo se da je grčko „ne“, „OHI!“ u ime čitavog slobodnog sveta, bilo i te kako ubedljivo: 61,31 odsto za „ne“, svega 38,69 „da“, za prihvatanje daljih mera štednje i surovih uslova grčke kreditorske Trojke MMF-a, Evropske centralne banke i Evropske komisije. A naročito je u toj ubedljivoj pobedi ubedljiva bila podrška mladih ovakvom ishodu; kako prenosi britanski „Gardijan“, koji je inače vodio perfidnu „da“ kampanju uoči referenduma, čak oko 80 odsto glasova mlađih od 34 godine otišlo je za „ne“. Što je, doduše, poprilično lako objašnjivo podatkom, koji smo preneli u prošlom broju „Pečata“, da nezaposlenost među mladima u Grčkoj prelazi 60 procenata…

Kao što smo takođe pisali, evropski partneri Grčke učinili su sve što su mogli da se iznenada zakazani referendum uopšte i ne održi – posvedočili su javno o tome i Cipras i ministar finansija Janis Varufakis koji je jutro posle referenduma, iznenada i u dogovoru s premijerom, podneo ostavku – pokušali su preko Saveta Evrope, koji je saopštio da referendum ne odgovara međunarodnim standardima, unapred da ospore njegov rezultat u slučaju nepovoljnog ishoda ali se ishod ispostavio kao isuviše ubedljiv da bi bio osporen, a pokušali su, najzad, i sve što je bilo u njihovoj moći da Grke ubede da izglasaju „da“ svojim kreditorima, i preko svih privatnih grčkih medija i, ponajviše, prekidom ELA (Emergency Liquidity Assistance) programa dostavljanja novca grčkim bankama, što je i prouzrokovalo zatvaranje banaka i ograničavanje podizanja gotovog novca na 60 evra dnevno. Ovu kampanju zastrašivanja, te evropske pokušaje da spreče slobodno i demokratsko izjašnjavanje Grka o sopstvenoj sudbini nazvali smo, i to sa punim pravom, moralnim bankrotom Evrope.

[restrictedarea]

 

PROMENA REŽIMA Ali taj bankrot je i dublji nego što smo mislili. Svedočimo, izgleda, pokušaju promene isuviše i uz to neugodno samostalnog režima u Grčkoj, u zemlji koja je, za razliku od Srbije, Gruzije, Ukrajine…  jedna od njih, to jest, i EU i NATO saveznica. Nemačka kancelarka Angela Merkel, pisao je „Špigl“ uoči referenduma, „nada se da će Grci glasati protiv Ciprasa… Ako se to dogodi, grčki premijer će teško moći da zadrži svoju poziciju“. „Da li je reč o promeni režima? Pokušavaju li grčki kreditori da iskonstruišu pad svog mučitelja Aleksisa Ciprasa?“, pita se „Gardijan“. „Politika bi mogla da se umeša u bilo kom trenutku, primoravajući premijera Ciprasa da odstupi, i dovodeći do formiranja nove vlade posvećene čišćenju ovog nereda“, piše i vašingtonski analitičar Danijel Server.

Da, ali kako, kad je Cipras u nedelju na referendumu trijumfovao ubedljivo? Novcem. To jest, njegovim nedostatkom. Kao što već rekosmo, ECB je još uoči referenduma, ograničavanjem ELA na (dotad već transferisanih) 89 milijardi evra faktički prekinula i poslednji kanal dotoka novca u Grčku; odluku da se zadrži na tih 89 milijardi ECB je ponovila i u ponedeljak nakon referenduma, zbog čega grčke banke ostaju zatvorene (najmanje) do kraja tekuće sedmice. Željena posledica? Na pitanje „da li je moguće da će kreditori prepustiti grčku ekonomiju slobodnom padu u nadi da će to izazvati promenu vlade u Atini“, Andrea Montanino, direktor ekonomskog odseka u uticajnom vašingtonskom Atlantskom savetu, odgovara: „Mislim da je to kredibilna opcija zato što sam siguran da bi Evropljani radije pregovarali sa nekom drugom vladom umesto Ciprasove.“ Dojče banka, u svojoj analizi mogućih postreferendumskih ishoda, kao jedan od dva najizglednija navodi: „To je scenario u kojem će narastajuća ekonomska i politička cena zatvorenog bankarskog sistema rezultirati smenom ‚Sirizine‘ vlade, koja će biti zamenjena novom vladom nacionalnog jedinstva, i postizanjem novog dila s kreditorima.“ Pa ponovo „Gardijan“: „Kreditori mogu biti na iskušenju da puste Grke da se malo znoje, da vide da li će nekoliko nedelja ekonomije bez gotovog novca učiniti ono što referendum nije mogao: da izazovu promenu režima. Cipras bi bio pod pritiskom da podnese ostavku i da sazove nove izbore ako se ekonomska situacija pogorša, i to može rezultirati izborom nove vlade koja će biti popustljivija prema Evropi.“ Jedan od vodećih evropskih ekonomskih novinara, Ambrouz Evans Pričard, u londonskom „Telegrafu“ prekid ELA programa naziva „gušenjem likvidnosti“ i citira novog grčkog ministra finansija Euklidisa Cakalotosa koji kaže da bi to – zaustavljanje ELA na sadašnjem nivou, koje i dalje traje – „bilo veoma blizu pokušajima da se obori vlada“, a navodi se i da su „visoki nemački zvaničnici prošle nedelje govorili da Grčka neće dobiti ni centa dokle god su na vlasti Aleksis Cipras i Janis Varufakis“. „Blumberg“ pak citira Kolina Lankastera iz čikaškog Balijasni hedž fonda vrednog 9 milijardi dolara, koji ovog utorka navodi da Grčka ima još oko 48 časova novca, „a onda bi situacija mogla da se prelomi jer banke ostaju zatvorene, bankomati ostaju bez novca, neizvesnost raste i mogući su neredi… Veliko je pitanje da li je EU usvojila strategiju čekanja, uz nadu da će neredi dovesti do stvaranja nove vlade.“ A najsamouverenije je, u nedelji uoči referenduma, zazvučao osnivač američkog hedž fonda Maraton Brus Ričards: „Ciprasa neće više biti u roku od 30 dana bez obzira na ishod referenduma… Glas ‚ne‘će  u narednim nedeljama izazvati nerede na ulicama, kada se banke zatvore i drahma bude uvedena.“

Uzimajući pak u obzir i analitičara londonskog IG-a, „globalnog lidera u onlajn trejdingu“, Alistera Mekejga, koji kaže da su i političare i tržište Grci iznenadili i raspisivanjem referenduma i njegovim rezultatom, te njegovog kolegu Filipa Fereiru iz Sosijete ženerala, koji navodi da „investitori treba da budu oprezni jer lideri EU možda nemaju adekvatan plan B za slučaj da pregovori propadnu“, uz sve navedene naznake pokušaja obaranja Ciprasa, dolazimo do krajnje neugodnog zaključka da tokom svih proteklih pet-šest meseci od formiranja „Sirizine“ vlade pravih pregovora sa Grčkom zapravo i nije bilo; da se sve vreme samo čekalo da i Cipras bude prelomljen ili potkupljen kao i svi njegovi prethodnici; da se, kada to nije uspelo, pribeglo uterivanju straha u Grke da glasaju „da“, a kada ni to nije uspelo, poslednje nade ulažu se u uličnu smenu vlasti. Da, reč je o potpunom moralnom bankrotu Evrope, koja pokazuje da ne preza ama baš ni od čega kako bi ostvarila svoj cilj, a cilj im je samo novac obogaćen kamatama…

 

CENA DOGOVORA Ali Cipras je do sada pokazao zadivljujuću sposobnost otpora, i još više, sposobnost da preduhitri protivnika. Ova se sposobnost videla i odmah posle referenduma kada je, umesto da se prepusti trijumfu, pozvao lidere opozicije na konsultacije i pridobio njihovu podršku, čime je mogućnost ulične smene vlasti u značajnoj meri smanjio.

Tako da smo se sada našli u situaciji da (ponovo) iščekujemo da li će – do nedelje, kao poslednjeg roka – Grci i njihovi kreditori uspeti da postignu dogovor, pri čemu su uslovi kreditora sada još i strašniji od onih koji su na nedeljnom referendumu bili odbačeni. „Dakle, Grčka i kreditori sada imaju četiri dana da se dogovore o ekstenzivnijem i težem programu od onoga oko kojega nisu mogli da se dogovore tokom poslednja četiri meseca“, sažeo je Nik Kunis iz holandske državne ABN AMRO banke, što potvrđuje i Dojče banka („Izgleda da će nivo političkog uslovljavanja grčke vlade biti još teži nego što je bio pre referenduma.“) ali i prva dama EU, nemačka kancelarka Angela Merkel koja je u utorak uveče i sasvim direktno rekla da grčki predlozi rešenja, koje kreditori sada iščekuju, „moraju da idu još i više od onoga što su pre referenduma tražili kreditori“. S druge pak strane, Cipras najavljuje da će „grčka strana nastaviti da se trudi da do dogovora dođe, imajući uza sebe snažno oružje presude grčkog naroda“, što svaku mogućnost dogovora čini sasvim neizvesnom, pri čemu su i analitičari tržišta konačno počeli da priznaju da je mogućnost grexit-a, izlaska Grčke iz evrozone, postala veća, i to znatno veća, od mogućnosti dogovora u koji su do juče bili sasvim sigurni.

U svakom slučaju, pred nama sada stoje dve-tri varijante. Dogovora može da bude, ili da ga ne bude; ako ga bude, on može da bude pod Ciprasovim, ili pod uslovima Angele Merkel. Ne treba očekivati da Cipras sada popusti; da je hteo, učinio bi to i mnogo ranije a sada je i pride ojačan zbog spomenutog „snažnog oružja presude grčkog naroda“. Kolika je cena dogovora pod njegovim uslovima, koji će podrazumevati otpis znatnog dela duga što Merkelova (zasad) odbija? Kolika je cena izostanka dogovora? Najpre o ekonomiji, pa o politici i geopolitici, koju su odjednom počeli da spominju svi koji bi u ovoj geopolitičkoj drami mogli da izgube mnogo, čitavu Grčku a možda i EU, dakle Brisel i Vašington, dok je upadljivo ne spominju ni Atina ali ni Moskva i Peking…

Kraljevska banka Škotske (RBS) procenjuje, prenosi „Telegraf“, da bi samo direktni finansijski gubitak evrozone od grčkog bankrota (usled izostanka dogovora) iznosio 227 milijardi dolara, dok bi dogovorom pod Ciprasovim uslovima, uz otpis dugova kakav MMF ocenjuje kao optimalan, taj gubitak iznosio čak 140 milijardi evra. Barklejs banka pak izloženost evrozone Grčkoj procenjuje na još većih 342,72 milijarde evra, uz još 100 milijardi preko Target 2 međubankarskog mehanizma obračuna, zbog čega „Blumberg“ postavlja logično pitanje: „Pravi vatromet nastaće kada počnu otpisi dugova, uz pitanja ko je koliko pozajmio i šta će to značiti kod kuće. Mogu li Italija, Španija ili Austrija da priušte otpis trećine, ili polovine i više onoga što su pozajmili Grčkoj?“ Stvar je zapravo u domino-efektu koji će neumitno uslediti u obe varijante, uz grčki bankrot ili otpis dugova po Ciprasovoj želji. Već prenapregnuti budžeti članica evrozone – italijanski dug iznosi preko 130 odsto BDP-a, poređenja radi, u spasavanje Grčke krenulo se kada je njen dug iznosio svega 112 odsto, što je cifra kojoj se sada bliži prosek evrozone – teško će biti u stanju da apsorbuju toliki šok, što će pride izazvati rast kamata na državne obveznice i nemogućnost njihovog servisiranja i totalni krah čitavog sistema. A svemu ovome treba dodati i mogućnost propasti hedž fondova koji su ozbiljan novac uložili u opkladu da će Grčka postići dogovor pod kreditorskim a ne svojim uslovima, a oni će za sobom povući i banke preko kojih posluju… „Tržišta ne mogu da slome evro, ali demokratija može“, konstatuje nezadovoljno američka Siti banka u svojoj analizi. Istini za volju, evropske monetarne vlasti tvrde da su danas opremljene mehanizmima koji će sprečiti širenje grčke zaraze i sve ove mračne scenarije, ali istina je i da ovi mehanizmi nikada dosad nisu testirani u stvarnosti, da u mnogim slučajevima nisu urađeni čak ni laboratorijski stres-testovi njihovih sposobnosti, a svemu tome treba dodati i ozbiljne analize koje pokazuju da bi efekti upotrebe ovih mehanizama – svode se na masovno kupovanje državnih obveznica kojima se garantuju prispele obaveze – mogli da budu suprotni od priželjkivanih, i da zapravo izazovu rast umesto pada kamata i ubrzanje smrtonosne spirale.

Tako da, sve u svemu, Angela Merkel, kao predvodnica EU politike štednje, sada pred sobom zapravo i nema dobar izbor. Niti može da popusti Grcima, niti može da ih odbije, u čemu se i krije još jedan odgovor na pitanje zašto je onoliko nade uloženo u slamanje Ciprasa; to im je, naime, žrtvovanje grčkog naroda slamanjem njegovog predvodnika, bilo i ostalo najjeftinije rešenje. Gromko referendumsko „OHI!“, međutim, ovu je jednačinu potpuno poremetilo.

 

(GEO)POLITIKA KRIZE I to sada počinje da izaziva i ozbiljne političke probleme u samoj Evropskoj uniji, za početak. I te će probleme, najizglednije je, predstojeća ekonomska bura samo još dodatno osnažiti, ugrožavajući i čitavu budućnost Unije. Još uoči grčkog referenduma, naime, pojavile su se naznake razdora u samom srcu Evropske unije, između Francuske koja je tražila hitan dogovor sa Grčkom i Nemačke koje je rekla, i očigledno prevagnula, da o tome nema ni pomisli do okončanja referenduma. „Očekujemo da razdor među njima postane očigledan u narednim danima“, procenila je početkom nedelje američka investiciona banka JP Morgan u svojoj analizi. „Francuska, Italija i Španija nestrpljive su da se postigne dogovor, dok bi Nemačka i Evropska komisija radije ostavile Grčku da se krčka“, sumira „Gardijan“, pri čemu treba imati u vidu i da je Nemačkoj, već i samo za pregovore o trećem paketu pomoći Grčkoj, potrebna (neizvesna) dozvola Bundestaga, koji se pritom i nalazi na letnjem raspustu.

Glavno pitanje o kojem se vodi rasprava nisu, međutim, sami razgovori, već pitanje treba li, ili ne, Grčkoj otpisati deo dugova. Francuski ministar finansija Mišel Sapen kaže da otpis dugova „nije tabu“, dok Martin Jeger, portparol nemačkog Ministarstva finansija, ponavlja reči svog šefa Volfganga Šojblea da je „naša pozicija dobro poznata… Otpis (grčkih) dugova za nas nije tema“.

Ovaj suštinski nesporazum u srcu Evropske unije – a bez čvrstog nemačko -francuskog saveza nema ni EU – u utorak je i dodatno zakomplikovan ulaskom teške konjice na bojno polje. Konačno su se, naime, oglasili i Amerikanci, čije je upadljivo odsustvo iz dosadašnjeg toka pregovora izazivalo mnoštvo nedoumica. Predsednik SAD Barak Obama razgovarao je i sa Aleksisom Ciprasom i sa Angelom Merkel, kojoj je poručio da se mora razgovarati o „održivosti duga“ Grčke u cilju njenog opstanka u evrozoni, a Obamine reči potom je ponovio i američki ministar finansija Džek Lu, rekavši ove srede da sadašnji dugovi Grčke „nisu održivi“, što je za njim, takođe u sredu, ponovila i direktorka MMF-a Kristin Lagard. „Francuski lideri rade u saglasju s Belom kućom“, konstatuje londonski „Telegraf“. „Francusko-američku inicijativu podržava i italijanski premijer Mateo Renci… I on sada podržava smanjenje dugova Grčkoj.“ Odgovor Nemačke, posle razgovora sa Obamom i sastanka lidera Evrogrupe u utorak uveče, iznela je Angela Merkel: „Nema govora o ‚šišanju duga‘.“ A potom je i u sredu citirani Jeger iz Ministarstva finansija ponovio da „nemačka vlada ne vidi nijedan razlog da Grčkoj odobri ni klasično šišanje duga niti bilo koje druge mere koje bi smanjile vrednost pozajmljenog novca“.

Pri svemu tome, naravno, potpuno je jasno da Amerikanci ne žele da pomognu Grčkoj zato što im je do Grka naročito stalo – jer da jeste, već bi poželeli da im pomognu, a ne tek sada, u pet do 12 – već zato što imaju očigledan interes. Izrazio ga je Džek Lu, ministar finansija SAD: „Nama jednostavno nije potrebna geopolitička greška propasti Grčke.“ Na istom je tragu i francuski premijer Manuel Vals: „Zadržavanje Grčke u evru i time u srcu Evrope i EU jeste stvar od najveće geostrateške i geopolitičke važnosti… Sudbina Evrope je u pitanju.“ I Donald Tusk, predsednik Evropskog saveta, upozoravajući na opasnost grexit-a: „Nemam nimalo sumnje da će to pogoditi čitavu Evropu, takođe i u geopolitičkom smislu. Ako neko ima ikakvu iluziju da neće biti tako, naivan je… Nemam nikakvu sumnju da je ovo najkritičniji momenat u našoj istoriji – Evrope i evrozone.“

Tako da sada, očigledno, prisustvujemo kompletnoj pometnji koja u sebi nosi potencijal da bude samo blagi početak pometnje koja će tek uslediti. Nemačka protiv Francuske, Francuska i SAD protiv Nemačke, budućnost čitave Evropske unije u pitanju… Uz zajednički strah od geopolitičkih posledica grexit-a, pri čemu je potpuno jasno na kakve se geopolitičke posledice tu zapravo misli. A samo Vladimir Putin ćuti, i samo on i Aleksis Cipras znaju o čemu su razgovarali, na Ciprasovu inicijativu (kako stoji u zvaničnom saopštenju Kremlja) u referendumskoj noći kada je „OHI“ postalo sasvim izvesno, i to razgovarali, kako javlja „Gardijan“, uz učešće grčkog ministra energetike Panajotisa Lafazanisa „koji ima bliske veze s Moskvom i predvodi militantno krilo Ciprasove ‚Sirize‘“, a koji je 1. jula izjavio da „Grčka ima plan B“ i da joj „novac Evropske unije nije potreban“…

Kako god da se situacija okrene, poklekne li Nemačka ili ne, Evropska unija već od sledećeg ponedeljka neće biti ono što je dosad bila. I samo još da i mi u Srbiji shvatimo potencijal grčkog „OHI“- ja i iz njega izvučemo ozbiljnu korist, umesto da se ljutimo na Grke zbog njihovog izbora, kao ministarka Jadranka Joksimović ili Čedomir Jovanović… I zamišljajmo, jer to sada može da nam se i ostvari, život bez evropskih uslova i zahteva, u nekoj sasvim novoj geopolitičkoj realnosti…

[/restrictedarea]