ОХI!

ГРЧКИ РЕФЕРЕНДУМ И ПОСЛЕДИЦЕ

Пише Никола Врзић
Какве су економске, политичке и геополитичке последице грчког референдума, и зашто је његов резултат користан за Србију

Пошто је прошле недеље Грчка рекла историјско ОХИ зеленашком устројству Европске уније и њених партнера из Међународног монетарног фонда и Беле куће у Вашингтону, и Грчка и Европа и читав свет сада су пред својом новом историјском недељом. „Мрачна стварност је да имамо само пет дана да пронађемо коначни договор“, рекао је у уторак увече председник Европског савета Доналд Туск. „До сада сам избегавао да говорим о коначним роковима, али ноћас морам да кажем јасно и гласно – коначни рок завршава се ове недеље.“ У следећу недељу 12. јула ће се, наиме, окупити 28 лидера, углавном лидерчића Европске уније да би, како најављују, донели коначну одлуку о останку или изласку Грчке из еврозоне, што је дилема која ће – како ћемо видети – имати још несагледиве а свакако озбиљне и економске, и политичке, и геополитичке последице, на које се упозорава и из Брисела и из Вашингтона док Москва загонетно ћути и разговара само с грчким премијером Алексисом Ципрасом… А ми са маргине, изгледа, управо присуствујемо рађању неког новог света.

РЕФЕРЕНДУМ Као што је већ добро познато, упркос предвиђањима баш свих агенција за испитивање јавног мњења којима се више не сме веровати или зато што доказано не умеју да раде свој посао или зато што њихов посао и није да испитају јавно мњење већ да на њега утичу својим лажним прогнозама, дакле упркос прогнозама да ће исход референдума бити тесан па чак и да је „да“ у извесној предности, испоставило се да је грчко „не“, „ОХИ!“ у име читавог слободног света, било и те како убедљиво: 61,31 одсто за „не“, свега 38,69 „да“, за прихватање даљих мера штедње и сурових услова грчке кредиторске Тројке ММФ-а, Европске централне банке и Европске комисије. А нарочито је у тој убедљивој победи убедљива била подршка младих оваквом исходу; како преноси британски „Гардијан“, који је иначе водио перфидну „да“ кампању уочи референдума, чак око 80 одсто гласова млађих од 34 године отишло је за „не“. Што је, додуше, поприлично лако објашњиво податком, који смо пренели у прошлом броју „Печата“, да незапосленост међу младима у Грчкој прелази 60 процената…

Као што смо такође писали, европски партнери Грчке учинили су све што су могли да се изненада заказани референдум уопште и не одржи – посведочили су јавно о томе и Ципрас и министар финансија Јанис Варуфакис који је јутро после референдума, изненада и у договору с премијером, поднео оставку – покушали су преко Савета Европе, који је саопштио да референдум не одговара међународним стандардима, унапред да оспоре његов резултат у случају неповољног исхода али се исход испоставио као исувише убедљив да би био оспорен, а покушали су, најзад, и све што је било у њиховој моћи да Грке убеде да изгласају „да“ својим кредиторима, и преко свих приватних грчких медија и, понајвише, прекидом ЕЛА (Emergency Liquidity Assistance) програма достављања новца грчким банкама, што је и проузроковало затварање банака и ограничавање подизања готовог новца на 60 евра дневно. Ову кампању застрашивања, те европске покушаје да спрече слободно и демократско изјашњавање Грка о сопственој судбини назвали смо, и то са пуним правом, моралним банкротом Европе.

[restrictedarea]

 

ПРОМЕНА РЕЖИМА Али тај банкрот је и дубљи него што смо мислили. Сведочимо, изгледа, покушају промене исувише и уз то неугодно самосталног режима у Грчкој, у земљи која је, за разлику од Србије, Грузије, Украјине…  једна од њих, то јест, и ЕУ и НАТО савезница. Немачка канцеларка Ангела Меркел, писао је „Шпигл“ уочи референдума, „нада се да ће Грци гласати против Ципраса… Ако се то догоди, грчки премијер ће тешко моћи да задржи своју позицију“. „Да ли је реч о промени режима? Покушавају ли грчки кредитори да исконструишу пад свог мучитеља Алексиса Ципраса?“, пита се „Гардијан“. „Политика би могла да се умеша у било ком тренутку, приморавајући премијера Ципраса да одступи, и доводећи до формирања нове владе посвећене чишћењу овог нереда“, пише и вашингтонски аналитичар Данијел Сервер.

Да, али како, кад је Ципрас у недељу на референдуму тријумфовао убедљиво? Новцем. То јест, његовим недостатком. Као што већ рекосмо, ЕЦБ је још уочи референдума, ограничавањем ЕЛА на (дотад већ трансферисаних) 89 милијарди евра фактички прекинула и последњи канал дотока новца у Грчку; одлуку да се задржи на тих 89 милијарди ЕЦБ је поновила и у понедељак након референдума, због чега грчке банке остају затворене (најмање) до краја текуће седмице. Жељена последица? На питање „да ли је могуће да ће кредитори препустити грчку економију слободном паду у нади да ће то изазвати промену владе у Атини“, Андреа Монтанино, директор економског одсека у утицајном вашингтонском Атлантском савету, одговара: „Мислим да је то кредибилна опција зато што сам сигуран да би Европљани радије преговарали са неком другом владом уместо Ципрасове.“ Дојче банка, у својој анализи могућих постреферендумских исхода, као један од два најизгледнија наводи: „То је сценарио у коjем ће нарастајућа економска и политичка цена затвореног банкарског система резултирати сменом ‚Сиризине‘ владе, која ће бити замењена новом владом националног јединства, и постизањем новог дила с кредиторима.“ Па поново „Гардијан“: „Кредитори могу бити на искушењу да пусте Грке да се мало зноје, да виде да ли ће неколико недеља економије без готовог новца учинити оно што референдум није могао: да изазову промену режима. Ципрас би био под притиском да поднесе оставку и да сазове нове изборе ако се економска ситуација погорша, и то може резултирати избором нове владе која ће бити попустљивија према Европи.“ Један од водећих европских економских новинара, Амброуз Еванс Причард, у лондонском „Телеграфу“ прекид ЕЛА програма назива „гушењем ликвидности“ и цитира новог грчког министра финансија Еуклидиса Цакалотоса који каже да би то – заустављање ЕЛА на садашњем нивоу, које и даље траје – „било веома близу покушајима да се обори влада“, а наводи се и да су „високи немачки званичници прошле недеље говорили да Грчка неће добити ни цента докле год су на власти Алексис Ципрас и Јанис Варуфакис“. „Блумберг“ пак цитира Колина Ланкастера из чикашког Балијасни хеџ фонда вредног 9 милијарди долара, који овог уторка наводи да Грчка има још око 48 часова новца, „а онда би ситуација могла да се преломи јер банке остају затворене, банкомати остају без новца, неизвесност расте и могући су нереди… Велико је питање да ли је ЕУ усвојила стратегију чекања, уз наду да ће нереди довести до стварања нове владе.“ А најсамоувереније је, у недељи уочи референдума, зазвучао оснивач америчког хеџ фонда Маратон Брус Ричардс: „Ципраса неће више бити у року од 30 дана без обзира на исход референдума… Глас ‚не‘ће  у наредним недељама изазвати нереде на улицама, када се банке затворе и драхма буде уведена.“

Узимајући пак у обзир и аналитичара лондонског ИГ-а, „глобалног лидера у онлајн трејдингу“, Алистера Мекејга, који каже да су и политичаре и тржиште Грци изненадили и расписивањем референдума и његовим резултатом, те његовог колегу Филипа Фереиру из Сосијете женерала, који наводи да „инвеститори треба да буду опрезни јер лидери ЕУ можда немају адекватан план Б за случај да преговори пропадну“, уз све наведене назнаке покушаја обарања Ципраса, долазимо до крајње неугодног закључка да током свих протеклих пет-шест месеци од формирања „Сиризине“ владе правих преговора са Грчком заправо и није било; да се све време само чекало да и Ципрас буде преломљен или поткупљен као и сви његови претходници; да се, када то није успело, прибегло утеривању страха у Грке да гласају „да“, а када ни то није успело, последње наде улажу се у уличну смену власти. Да, реч је о потпуном моралном банкроту Европе, која показује да не преза ама баш ни од чега како би остварила свој циљ, а циљ им је само новац обогаћен каматама…

 

ЦЕНА ДОГОВОРА Али Ципрас је до сада показао задивљујућу способност отпора, и још више, способност да предухитри противника. Ова се способност видела и одмах после референдума када је, уместо да се препусти тријумфу, позвао лидере опозиције на консултације и придобио њихову подршку, чиме је могућност уличне смене власти у значајној мери смањио.

Тако да смо се сада нашли у ситуацији да (поново) ишчекујемо да ли ће – до недеље, као последњег рока – Грци и њихови кредитори успети да постигну договор, при чему су услови кредитора сада још и страшнији од оних који су на недељном референдуму били одбачени. „Дакле, Грчка и кредитори сада имају четири дана да се договоре о екстензивнијем и тежем програму од онога око којега нису могли да се договоре током последња четири месеца“, сажео је Ник Кунис из холандске државне АБН АМРО банке, што потврђује и Дојче банка („Изгледа да ће ниво политичког условљавања грчке владе бити још тежи него што је био пре референдума.“) али и прва дама ЕУ, немачка канцеларка Ангела Меркел која је у уторак увече и сасвим директно рекла да грчки предлози решења, које кредитори сада ишчекују, „морају да иду још и више од онога што су пре референдума тражили кредитори“. С друге пак стране, Ципрас најављује да ће „грчка страна наставити да се труди да до договора дође, имајући уза себе снажно оружје пресуде грчког народа“, што сваку могућност договора чини сасвим неизвесном, при чему су и аналитичари тржишта коначно почели да признају да је могућност grexit-a, изласка Грчке из еврозоне, постала већа, и то знатно већа, од могућности договора у који су до јуче били сасвим сигурни.

У сваком случају, пред нама сада стоје две-три варијанте. Договора може да буде, или да га не буде; ако га буде, он може да буде под Ципрасовим, или под условима Ангеле Меркел. Не треба очекивати да Ципрас сада попусти; да је хтео, учинио би то и много раније а сада је и приде ојачан због споменутог „снажног оружја пресуде грчког народа“. Колика је цена договора под његовим условима, који ће подразумевати отпис знатног дела дуга што Меркелова (засад) одбија? Колика је цена изостанка договора? Најпре о економији, па о политици и геополитици, коју су одједном почели да спомињу сви који би у овој геополитичкој драми могли да изгубе много, читаву Грчку а можда и ЕУ, дакле Брисел и Вашингтон, док је упадљиво не спомињу ни Атина али ни Москва и Пекинг…

Краљевска банка Шкотске (РБС) процењује, преноси „Телеграф“, да би само директни финансијски губитак еврозоне од грчког банкрота (услед изостанка договора) износио 227 милијарди долара, док би договором под Ципрасовим условима, уз отпис дугова какав ММФ оцењује као оптималан, тај губитак износио чак 140 милијарди евра. Барклејс банка пак изложеност еврозоне Грчкој процењује на још већих 342,72 милијарде евра, уз још 100 милијарди преко Таргет 2 међубанкарског механизма обрачуна, због чега „Блумберг“ поставља логично питање: „Прави ватромет настаће када почну отписи дугова, уз питања ко је колико позајмио и шта ће то значити код куће. Могу ли Италија, Шпанија или Аустрија да приуште отпис трећине, или половине и више онога што су позајмили Грчкој?“ Ствар је заправо у домино-ефекту који ће неумитно уследити у обе варијанте, уз грчки банкрот или отпис дугова по Ципрасовој жељи. Већ пренапрегнути буџети чланица еврозоне – италијански дуг износи преко 130 одсто БДП-а, поређења ради, у спасавање Грчке кренуло се када је њен дуг износио свега 112 одсто, што је цифра којој се сада ближи просек еврозоне – тешко ће бити у стању да апсорбују толики шок, што ће приде изазвати раст камата на државне обвезнице и немогућност њиховог сервисирања и тотални крах читавог система. А свему овоме треба додати и могућност пропасти хеџ фондова који су озбиљан новац уложили у опкладу да ће Грчка постићи договор под кредиторским а не својим условима, а они ће за собом повући и банке преко којих послују… „Тржишта не могу да сломе евро, али демократија може“, констатује незадовољно америчка Сити банка у својој анализи. Истини за вољу, европске монетарне власти тврде да су данас опремљене механизмима који ће спречити ширење грчке заразе и све ове мрачне сценарије, али истина је и да ови механизми никада досад нису тестирани у стварности, да у многим случајевима нису урађени чак ни лабораторијски стрес-тестови њихових способности, а свему томе треба додати и озбиљне анализе које показују да би ефекти употребе ових механизама – своде се на масовно куповање државних обвезница којима се гарантују приспеле обавезе – могли да буду супротни од прижељкиваних, и да заправо изазову раст уместо пада камата и убрзање смртоносне спирале.

Тако да, све у свему, Ангела Меркел, као предводница ЕУ политике штедње, сада пред собом заправо и нема добар избор. Нити може да попусти Грцима, нити може да их одбије, у чему се и крије још један одговор на питање зашто је онолико наде уложено у сламање Ципраса; то им је, наиме, жртвовање грчког народа сламањем његовог предводника, било и остало најјефтиније решење. Громко референдумско „ОХИ!“, међутим, ову је једначину потпуно пореметило.

 

(ГЕО)ПОЛИТИКА КРИЗЕ И то сада почиње да изазива и озбиљне политичке проблеме у самој Европској унији, за почетак. И те ће проблеме, најизгледније је, предстојећа економска бура само још додатно оснажити, угрожавајући и читаву будућност Уније. Још уочи грчког референдума, наиме, појавиле су се назнаке раздора у самом срцу Европске уније, између Француске која је тражила хитан договор са Грчком и Немачке које је рекла, и очигледно превагнула, да о томе нема ни помисли до окончања референдума. „Очекујемо да раздор међу њима постане очигледан у наредним данима“, проценила је почетком недеље америчка инвестициона банка ЈП Морган у својој анализи. „Француска, Италија и Шпанија нестрпљиве су да се постигне договор, док би Немачка и Европска комисија радије оставиле Грчку да се крчка“, сумира „Гардијан“, при чему треба имати у виду и да је Немачкој, већ и само за преговоре о трећем пакету помоћи Грчкој, потребна (неизвесна) дозвола Бундестага, који се притом и налази на летњем распусту.

Главно питање о којем се води расправа нису, међутим, сами разговори, већ питање треба ли, или не, Грчкој отписати део дугова. Француски министар финансија Мишел Сапен каже да отпис дугова „није табу“, док Мартин Јегер, портпарол немачког Министарства финансија, понавља речи свог шефа Волфганга Шојблеа да је „наша позиција добро позната… Отпис (грчких) дугова за нас није тема“.

Овај суштински неспоразум у срцу Европске уније – а без чврстог немачко -француског савеза нема ни ЕУ – у уторак је и додатно закомпликован уласком тешке коњице на бојно поље. Коначно су се, наиме, огласили и Американци, чије је упадљиво одсуство из досадашњег тока преговора изазивало мноштво недоумица. Председник САД Барак Обама разговарао је и са Алексисом Ципрасом и са Ангелом Меркел, којој је поручио да се мора разговарати о „одрживости дуга“ Грчке у циљу њеног опстанка у еврозони, а Обамине речи потом је поновио и амерички министар финансија Џек Лу, рекавши ове среде да садашњи дугови Грчке „нису одрживи“, што је за њим, такође у среду, поновила и директорка ММФ-а Кристин Лагард. „Француски лидери раде у сагласју с Белом кућом“, констатује лондонски „Телеграф“. „Француско-америчку иницијативу подржава и италијански премијер Матео Ренци… И он сада подржава смањење дугова Грчкој.“ Одговор Немачке, после разговора са Обамом и састанка лидера Еврогрупе у уторак увече, изнела је Ангела Меркел: „Нема говора о ‚шишању дуга‘.“ А потом је и у среду цитирани Јегер из Министарства финансија поновио да „немачка влада не види ниједан разлог да Грчкој одобри ни класично шишање дуга нити било које друге мере које би смањиле вредност позајмљеног новца“.

При свему томе, наравно, потпуно је јасно да Американци не желе да помогну Грчкој зато што им је до Грка нарочито стало – јер да јесте, већ би пожелели да им помогну, а не тек сада, у пет до 12 – већ зато што имају очигледан интерес. Изразио га је Џек Лу, министар финансија САД: „Нама једноставно није потребна геополитичка грешка пропасти Грчке.“ На истом је трагу и француски премијер Мануел Валс: „Задржавање Грчке у евру и тиме у срцу Европе и ЕУ јесте ствар од највеће геостратешке и геополитичке важности… Судбина Европе је у питању.“ И Доналд Туск, председник Европског савета, упозоравајући на опасност grexit-a: „Немам нимало сумње да ће то погодити читаву Европу, такође и у геополитичком смислу. Ако неко има икакву илузију да неће бити тако, наиван је… Немам никакву сумњу да је ово најкритичнији моменат у нашој историји – Европе и еврозоне.“

Тако да сада, очигледно, присуствујемо комплетној пометњи која у себи носи потенцијал да буде само благи почетак пометње која ће тек уследити. Немачка против Француске, Француска и САД против Немачке, будућност читаве Европске уније у питању… Уз заједнички страх од геополитичких последица grexit-a, при чему је потпуно јасно на какве се геополитичке последице ту заправо мисли. А само Владимир Путин ћути, и само он и Алексис Ципрас знају о чему су разговарали, на Ципрасову иницијативу (како стоји у званичном саопштењу Кремља) у референдумској ноћи када је „ОХИ“ постало сасвим извесно, и то разговарали, како јавља „Гардијан“, уз учешће грчког министра енергетике Панајотиса Лафазаниса „који има блиске везе с Москвом и предводи милитантно крило Ципрасове ‚Сиризе‘“, а који је 1. јула изјавио да „Грчка има план Б“ и да јој „новац Европске уније није потребан“…

Како год да се ситуација окрене, поклекне ли Немачка или не, Европска унија већ од следећег понедељка неће бити оно што је досад била. И само још да и ми у Србији схватимо потенцијал грчког „ОХИ“- ја и из њега извучемо озбиљну корист, уместо да се љутимо на Грке због њиховог избора, као министарка Јадранка Јоксимовић или Чедомир Јовановић… И замишљајмо, јер то сада може да нам се и оствари, живот без европских услова и захтева, у некој сасвим новој геополитичкој реалности…

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.