Milan Stamatović – Srbiju ministarka urušava iznutra

Razgovarala Nevenka Stojčević 

„Slučaj Zlatibor“ je nečuven presedan u novijoj srpskoj istoriji, u uređenoj državi ministarka Zorana Mihajlović bi posle ovakve – skandalozne odluke odmah, i sama, morala da podnese ostavku, a mogla bi da padne i cela vlada, tvrdi naš sagovornik

Davno zaspalu Srbiju nije probudila odluka vlade Srbije da uspešnu i profitabilnu kompaniju „Telekom“ proda za dve milijarde evra, pa čak ni vest koju su ovih dana mediji objavili i odakle se može razumeti da je „ministarka Zorana Mihajlović, potpredsednica vlade Srbije, privatniku poklonila državno zemljište vredno četiri milijarde evra“. Dakle, „poklon“ je duplo vredniji od najprofitabilnije srpske „firme“! Ako Srbija ni sada ne ustane u odbranu svojih nacionalnih interesa, biće to kraj za nas i našu decu. Jer, poklanjanje ovog „zlatnog rudnika“ je davanje naše budućnosti u bescenje, poručio je u razgovoru za „Pečat“ predsednik Opštine Čajetina Milan Stamatović, osnivač i član Predsedništva Srpske narodne partije (SNP).

Ovu kratku i nepotpunu vest objavili su samo retki mediji koji još nisu pod kontrolom ruke Dejvida Petreusa, bivšeg direktora CIA. O čemu se, zapravo, radi?

 

Radi se o nečuvenom kriminalu, teškoj krađi državnog zemljišta kakva nije zabeležena u novijoj srpskoj, a verovatno ni svetskoj istoriji. Opština Čajetina ne bi ni saznala kako je od Srbije otuđeno i privatnom društvu Poljoprivrednog kombinata „Zlatibor“ (PKZ) poklonjeno 2.213 hektara državnog zemljišta da (opština) nije tražila dozvolu za prelazak gondole od Zlatibora do Tornika preko pomenutog zemljišta, čija izgradnja iz sredstava Opštine Čajetina treba da počne krajem avgusta. Kad smo otišli kod republičkog pravobranioca da tražimo tu dozvolu, on nas je gledao u čudu i obavestio da treba da je tražimo od novog vlasnika zemljišta. Tako smo, pukim slučajem, saznali da je ministarka Zorana Mihajlović, potpredsednica vlade Srbije, svojim potpisom na rešenja Ministarstva građevine, saobraćaja i infrastrukture od 6. i 8. jula 2015. ovo zemljište vredno četiri milijarde evra upisala na privatno lice.

[restrictedarea]

 

Jeste li sigurni da je novi vlasnik zemljište dobio potpuno besplatno?

 

Potpuno, jer ovde nema nikakvih naznaka o bilo kakvoj ugovorenoj kupoprodajnoj ceni, a i da ima, morali bismo da se zapitamo ko to u Srbiji može da plati vrednost pomenutog zemljišta, jer stranci još uvek ne mogu da ga kupuju. I još jedan apsurd, još jedna neviđena zloupotreba! Svaki pojedinac, kada kupuje nešto, mora da plati porez na prenos apsolutnih prava. Ovde, u ovom slučaju, pravnim sledbeništvom i prepisivanjem vlasništva nema ni poreza na prenos apsolutnih prava, ni bilo kakvih prihoda za državu. To je neverovatan presedan. Nama je pre nekoliko dana Fond PIO, pošto je u sudskom postupku uspeo da u vlasništvo vrati RH centar „Čigota“ čiju je izgradnju i finansirao, platio 56 miliona po osnovu poreza na prenos apsolutnih prava. Znači, državna institucija je platila opštini, a u ovom slučaju niko, ništa i nikome nije platio. Mi stvarno sumnjamo da se radi o ogromnoj pljački iza koje stoji ministarka Zorana Mihajlović.

 

Odluka ministra pravde

Ministar pravde Nikola Selaković primio je u utorak Milana Stamatovića, i – kako navodi naš sagovornik – „očigledno iznenađen svime što je uvideo iz razgovora i dokumentacije o ‚slučaju Zlatibor‘“ angažovao se na odluci da državni pravobranilac podnese tužbu, što bi dalje značilo da se donese privremena mera o zabrani otuđenja i raspolaganja državnom imovinom. Uprkos tome, ministarka je već u sredu ponovo obmanula javnost preko Radne grupe Ministarstva za građevinu, saobraćaj i infrastrukturu, tvrdeći da sporno rešenje ne bi proizvelo nikakvu štetu. Šteta je, naravno, izbegnuta zahvaljujući naporima opštine Čajetina i ministrovoj odluci o donošenju privremene mere.

 

Mislite da je ministarka Mihajlović ovu promenu statusa iz državnog vlasništva u privatno učinila bez znanja vlade, ili bar premijera?

 

Iskreno verujem da premijer Vučić nije upoznat sa ovom beskrupuloznom pljačkom, s obzirom na njegove izjave da će se boriti protiv kriminala i korupcije, da Srbija nije i nikada neće biti tajkunska država. Posebno pamtimo njegovu poruku da niko u Srbiji ne može da bude iznad zakona, i uveren sam da bi on sprečio ovu zloupotrebu da je bilo šta o njoj znao. Mislim da premijer, ako zaista želi da izgradi pravnu državu i izbori se protiv korupcije i bezakonja, mora da stane na stranu našeg zahteva da se ceo slučaj hitno preispita i ministarkina rešenja stave van snage, a onda utvrdi njena objektivna odgovornost. U uređenoj državi ona bi sama, i odmah, morala da podnese ostavku, a mogla bi da padne i cela vlada. A ako mene pitate za mišljenje, zbog opasnog urušavanja države „iznutra“, dakle iz vlade, ona bi već morala da bude uhapšena.

 

Da li ste preduzeli odgovarajuće postupke kako biste obavestili predsednika vlade i predsednika države o ovom presedanu, a posebno ministra pravde kao najodgovornijeg za poštovanje zakonitosti?

 

Sve se ovo dogodilo pre nekoliko dana i, čini mi se, „filmskom“ brzinom. Ali brzo smo se pribrali, i očekujemo da će svi nadležni reagovati u što kraćem roku. Jer najlakše je i najbezbolnije za sve da iz ovog problema izađemo poništavanjem ministarkinog rešenja, pa naknadno utvrđujemo da li je do njega došlo greškom, ili je nešto drugo u pitanju. Ukoliko odgovorni ne budu imali svest o težini ovog slučaja, problem će postati još veći i bojim se da će inicirati mnogo žešću borbu lokalne samouprave, građana Čajetine, Zlatibora i celog kraja za pravo i pravdu. Mi nećemo dozvoliti da nam neko otme ovaj garant budućnosti nas i naše dece, jer u njega je mnogo uložila naša država, naša opština i mi sami kroz plaćanje poreza, kao i čestiti investitori kroz plaćanje naknada za uređenje građevinskog zemljišta. A sada vlasnik tog neprocenjivog prirodnog potencijala treba da postane pojedinac bez ijednog uloženog dinara, samo zato što je tako odlučila ministarka Mihajlović.

 

Šta će biti sa preostalih 2.300 hektara?

Kombinat je na korišćenju imao 4.500 hektara zemljišta, od kojih je ubrzano i na navedeni način pre donošenja Zakona o konverziji za račun privatnika izuzeto ovih 2.013 hektara. Šta će biti sa preostalih 2.300 hektara, to tek treba da vidimo. Sada bi (im) bio interes da uzmu bar ovaj deo što ima mnogo veću vrednost, a preko njega prelaze glavne saobraćajnice, među kojima i put prema Podgorici.

Šta je sve ministarka morala da preduzme i uradi da bi mogla da se odluči na ovako rizičan potez?

 

Kao prvo, morala je da proveri da li je PK „Zlatibor“ ikada platio porez na ovo zemljište, pa kad bi videla da nije, valjda bi shvatila da je državno i da ne može biti oduzeto državi bez licitacije. A ono što je uradila a nije smela je sledeće: svojim rešenjem poništila je mišljenja četiri institucije – rešenje Geodetske uprave u Čajetini (koja je zauzela stanovište da je predmetno zemljište državna imovina, što je svojim mišljenjem potvrdio i zamenik republičkog javnog pravobranioca) zatim mišljenje Ministarstva poljoprivrede koje je opštini naložilo da uradi plan gazdovanja poljoprivrednim zemljištem na ovim parcelama (što smo mi uradili zaključivši ugovore privatnih lica sa Ministarstvom poljoprivrede) a prenebregnute su i inicijative lokalne samouprave koja je zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede radila na ovome. I posle svega, ministarka javnosti saopštava da se ovakvi problemi rešavaju u institucijama.

 

Ukoliko se ova situacija značajnije ne promeni, kakve bi sve štete mogao izazvati ovako, slobodno možemo reći, nezakonit čin?

 

Izgubljena vrednost od četiri milijarde evra je direktna šteta, do koje smo došli tako što smo izračunali da se 2.213 poklonjenih hektara nalazi mahom u gradskoj građevinskoj zoni u samom centru Zlatibora gde se, zavisno od zone, cene kreću od 15.000 evra po aru zemljišta do 35.000 evra, i to su najvrednije i najatraktivnije parcele koje trenutno postoje na Zlatiboru. Indirektna šteta je mnogo veća zato što će novi vlasnici ovih parcela, kada se uknjiže u katastar, moći da traže naknadu za kompletnu infrastrukturu koja je prošla ovim parcelama. A na tim parcelama se nalazi i akumulacija za vodosnabdevanje Zlatibora i Čajetine, Ribničko jezero. Sutra vlasnik u nekom sudskom postupku može da traži naknadu od države ili opštine i za ovu akumulaciju u Ribnici, ali i za bilo koju infrastrukturu što se nalazi u tim parcelama. To podrazumeva i da u konkretnom slučaju opština za gondolu treba da traži saglasnost od privatnog preduzeća, jer je to njegovo vlasništvo jedan kroz jedan, dalje, to znači i da njegovom vlasniku moramo da platimo naknadu ako hoćemo da gradimo gondolu, a oni su to dobili na poklon.

 

Vi sada pokušavate da spasavate što se spasti može, odnosno da zemljište vratite onome kome i pripada, a to je država?

 

Mi se borimo za svoj interes, a naš je interes da ovo zemljište ostane ili državno ili opštinsko. Zato što je država najviše investirala u razvoj ovoga kraja, podigla vrednost njegove imovine i najlogičnije je da država od toga ubira i prihode. Ne treba niko da misli da smo mi protiv privatizacije, ili protiv toga da neko „sa strane“ dođe da investira ovde, ali on to treba i da plati. Mora da plati ovu infrastrukturu, poslovni ambijent koji je ovde izgrađen, da plati porez na imovinu, naknadu za uređenje građevinskog zemljišta. Niko u ovom slučaju ne može da ima povlašćen status. Ako država prodaje „Telekom“ za dve milijarde evra, a ovde se radi o četiri milijarde koje su svakoga momenta operativne, i mi svakoga dana imamo nove zahteve za investiranje u Opštinu Čajetina, od čega ostvarujemo ogromne prihode, mi ne možemo da dozvolimo da te prihode prisvaja neko privatno lice i bogati se od njega tako što će besplatno dobijeno zemljište da prodaje po tržišnoj ceni, a mi na drugoj strani siromašimo.

 

Uvek i sve u skladu sa zakonom

Čajetina je prva lokalna samouprava koja je posle 2000. godine napravila koaliciju sa SPS-om, čiji su kadrovi definitivno najstručniji i najtolerantniji. DS nas je kao opoziciju uvek maltretirao raznim republičkim inspekcijama, a sada smo na meti SNS-a i pritiska nas raznim politički motivisanim prijavama. Međutim, mi sve radimo po zakonu, toliko da smo čak i aktuelnog ministra finansija primorali da prizna da je opština Čajetina finansijski najdisciplinovanija, najorganizovanija i najuspešnija lokalna samouprava u Srbiji.

 

Ko je privilegovani privatnik kome je „kašika upala u med“?

 

Prvo moram da kažem da je PK „Zlatibor“ privatizovan 2003. u vreme pokojnog Zorana Đinđića po ubrzanom postupku u kojem se našlo 1.000 preduzeća. I sva druga naša društvena preduzeća na Zlatiboru su privatizovana po istom tom postupku gde ništa nije bilo definisano. Mi smo više puta tražili od Agencije za privatizaciju, koja je učestvovala u tome, da nam kaže šta je tačno predmet privatizacije. U odgovoru koji smo dobili stoji da je to društveni kapital, a društveni kapital su objekti i zemljište pod objektima. Dakle, državni kapital je zemlja, i ona nije bila predmet privatizacije. Sad ministarka Mihajlović sve to poništava jednim svojim potpisom. U toj prvoj privatizaciji kombinat je prodat za milion evra, daleko ispod realne cene, vlasnicima iz jednog sela kod Čajetine, iz Krive Reke. Oni su ga 2012. preprodali vlasniku privatne firme „Master frigo“, Radoju Cvetiću, rodom takođe iz našeg sela Ljubiša, odakle je poznati akademik Miladin Pećinar, zatim naš poznati armijski đeneral Krsta Smiljanić i još poznatiji pesnik Ljubivoje Ršumović. Ovi su ljudi pronosili slavu našeg kraja, a sada se našao neko da ih sve obruka i da svesno bude zloupotrebljen u prljavom poslu iza kojega najverovatnije stoje neki mnogo ozbiljni igrači. Zorana Mihajlović bi trebalo da nam odgovori ko su oni.

 

Da li to znači da je Radoje Cvetić, koji je u drugom krugu privatizacije postao vlasnik PK „Zlatibor“, sada i vlasnik maltene neprocenjivog državnog zemljišta?

 

Upravo tako, a sve to upućuje na zaključak da se radi o dobro osmišljenom planu, pripremanom od dolaska demokratskih vlasti. Sam Radoje Cvetić u ovom slučaju je potpuno nebitan, on je samo dobrovoljno pristao da bude Trojanski konj za račun ljudi iz senke koji, najverovatnije, čekaju da Zakon o prodaji zemlje strancima bude usvojen u Narodnoj skupštini Srbije, a onda bi se i on „ovajdio“ nekom provizijom od preprodaje. Moram da podsetim da smo mi u opštini još pre deset godina pokušavali da napravimo plan gazdovanja tim zemljištem, ali da nismo mogli da dobijemo podatke iz Geodetske uprave sve dok „slučaj“ nismo prijavili nadležnim inspekcijama i dok Odbor za poljoprivredu nije zasedao ovde u Čajetini i preko njega nadležne institucije nismo upoznali sa našim problemom. Tek tada smo, uz pomoć Ministarstva poljoprivrede, uspeli da ovo zemljište stavimo u zakup, ali je njegov sadašnji vlasnik „pritiskao“ kooperante da ne učestvuju na licitaciji ucenjujući ih otkupom mleka. Oni koji nisu bili zavisni od njega pojavili su se na licitaciji, ali od momenta donošenja ministarkinog rešenja njima je seno sa zakupljenih parcela pokošeno, pokupljeno i oterano. I to je takođe primer jedne beskrupulozne pljačke.

 

Ali vi iz Opštine Čajetina ste takođe optuženi da ste vršili pritisak na nadležne institucije i od zamenika republičkog javnog pravobranioca u ostavci tražili da reaguje?

 

Mi smo dovedeni pred svršen čin i nismo imali izbora. Pa zar je nenormalno da branimo državnu imovinu? Naravno da smo „pritiskali“ zamenika republičkog javnog pravobranioca u Užicu, Milku Sredojević, koja prelazi na drugu funkciju, zato što smo shvatili da se sve to radi u jednom vakuumu kada praktično nema javnog pravobranioca, jedinog ovlašćenog da uloži žalbu na Mihajlovićkino rešenje i povede upravni spor kao jedini preostali pravni lek. Ali sve je tempirano da se posao odradi u praznom prostoru gde Milka Sredojević treba da pređe na drugu funkciju kako bi istekao zakonski rok od 30 dana za žalbu, a novi vlasnik se za to vreme upisao u katastar bez bilo kakve primedbe. Srećom, mi smo prozreli igru i uspeli da angažujemo odlazećeg pravobranioca da napiše tužbu Upravnom sudu, a sada smo tražili od Milke Sredojević da napiše i tužbu za donošenje privremene mere o otuđenju i raspolaganju ovom imovinom i nadamo se povoljnom rešenju.

 

Kako će se nasilna privatizacija državne imovine odraziti na primenu Zakona o restituciji?

 

Kada je za milion evra u prvoj privatizaciji prodat kombinat, i to je bilo ispod svake cene. Međutim, sama privatizacija 1.000 preduzeća po ubrzanom postupku u aranžmanu DS daje nam osnov za sumnju da su oni akteri koji su u ovaj slučaj upleteni još tada znali kuda ovo sve ide, i da oni i do danas utiču na sve procese i donošenje zakona što idu njima u korist. Tako i Zakon o restituciji, koji govori da preduzeća privatizovana od 2000. naovamo ne podležu naturalnoj restituciji, nego će država obveznicama obeštetiti naslednike i to u nekom dugoročnom periodu, pa čak i u slučajevima kada na tom zemljištu nije ništa izgrađeno. Na ovom zemljištu ima parcela koje bi trebalo da budu vraćene naslednicima, ali ovde pravi vlasnici doživljavaju još jednu nepravdu da se zemlja ne vraća njima već se poklanja nekim novim. A mi, građani Srbije ponovo ćemo iz poreza, odnosno iz Fonda za restituciju morati da obeštetimo naslednike novčano, što je još jedan užasan presedan.

 

S obzirom da je „slučaj Zlatibor“ u nadležnosti republičkih institucija, očekujete li njihovo korektno ponašanje u rešavanju problema?

 

Iz dosadašnjeg iskustva nismo baš sigurni ko će se i kako ponašati, ali mi to od njih očekujemo jer sve radimo po zakonu i planu. Dakle, opština ima sve planove, od Prostornog plana i Plana generalne regulacije do Plana detaljne regulacije. Oni to znaju, kao što znaju da je dobar deo spornog zemljišta građevinsko zemljište i da smo ga mi predvideli za javne investicije – za prečišćavanje otpadnih voda, za autobusku stanicu, za skijalište za rekreativce, za policijsku stanicu, i mnogo drugih javnih objekata. Što se policije tiče, znamo da ona neće da interveniše, jer još u prvoj privatizaciji kombinata mi smo pisali prijave protiv nelegalno podizanih objekata i hteli da ih porušimo, ali se policija stavila na stranu radnika koji su za račun gazde sve to branili. Na tom zemljištu čak je sagrađena Fabrika za flaširanje vode koja se na tržištu prodaje bez ikakvih papira – nemaju ni građevinsku ni upotrebnu dozvolu, niti rade u skladu sa zakonskim propisima. Takođe smo obavestili inspekciju da su posekli ogromne površine šume, ali nikada se nadležna ministarstva u poslednjih 10 godina nisu uključila u rešavanje ovog problema, što znači da neko mnogo jak stoji iza svega. Inspekciji smo prijavljivali i da su vlasnici kombinata, još dok je zemljište bilo u vlasništvu države, reketirali ljude koji su ga uzeli pod zakup, tako što su ga davali u podzakup i ubirali prihode umesto države, ali nijedna krivična prijava tim povodom nije podneta.

 

Imate li informaciju o tome da je ministarka Mihajlović pre potpisivanja rešenja, možda, konsultovala svog stranačkog kolegu, ministra pravde Nikolu Selakovića?

 

To ne znamo, ali ako nije konsultovala ni premijera ni ministra pravde, onda je tu reč o neverovatnoj zloupotrebi, i oni to moraju da rešavaju u svojoj stranci. U svakom slučaju, sprovođenje ovog rešenja bilo bi takav udarac na rejting vlade da bi ona morala da podnese ostavku, ili da ministarka dobije „debelu“ robiju. Pre četiri godine, kada je ministar Velja Ilić po istom principu poklonio privatnoj firmi četiri ara zemlje, takođe sam rekao da ga treba uhapsiti, ali je on odmah ukinuo rešenje. A 2.000 hektara zemljišta nije što i četiri ara.

 

Da li, posle svega, ministarku Mihajlović doživljavate kao izuzetno hrabru i moćnu damu?

 

Moraću da vas razočaram! Nas dvoje smo zajedno gostovali kod Milomira Marića u „Ćirilici“, gde je Zorana Mihajlović tokom pola emisije uveravala prisutne i gledaoce da je fatalna žena. Dodao bih ovome samo da je tragično fatalna, ali za Srbiju.

Nezabeleženo u svetskoj pravnoj praksi

Mihajlovićki je kao osnov za upis privatnog vlasnika nad zemljištem u katastar poslužila neka prijava o evidenciji imovine iz 1969. godine, koja je služila samo za evidentiranje promene statusa tadašnjih društvenih preduzeća. A kada naslednik želi da se upiše u katastar, on mora da priloži čitav istorijat parcele, od ko zna kojih korena do pradede i dede. Vlasnik nečega može se postati nasleđem ili kupovinom, a ovo je sad neki treći, dosad nezabeležen način u svetskoj pravnoj praksi. To je poklon tuđeg!

[/restrictedarea] payday loan vэbbankir zaйm onlaйn ličnый kabinetzaйm эkspress odincovomfo vzяtь zaйm