Ko se boji Grexit-a još?

GRČKI REFERENDUM I POSLEDICE

 Za „Pečat“ iz Soluna Katarina Verikios

Grčkom narodu više nije strana pomisao o vraćanju na drahmu i krizi koja bi se mogla proizvesti izlaskom zemlje iz evrozone

Grčki narod je ponosno svojim „OHI“, „ne“ na Referendumu 5. jula poslao poruku Institucijama (Evropskoj komisiji, Evropskoj centralnoj banci i MMF-u) da ni po koju cenu ne pristaje na ucenjivačke mere štednje i svrstavanje svoje zemlje u „problematične i siromašne evropske rođake juga“. Harizmatični premijer Aleksis Cipras je još jednom, u manje od šest meseci, pokazao da je grčki narod uz njega i da mu poklanja sve svoje poverenje u najvećoj mogućoj meri, te da mu prepušta kormilo svoje političke, geopolitičke i ekonomske sudbine.

Evropa nije bauk za Grke. Kao što i sam premijer Cipras kaže, „najveći strah je strah“, a strah je, kao što se da videti iz rezultata demokratskog referenduma, nepoznata reč za Grke kojima je dosta ponižavanja i izrabljivanja od strane „jačih“ iz evrozone. Poniznost i pokornost nikada nisu bili zastupljeni u Grčkoj, pa nisu ni u 21. veku ove naše namučene ere.

 

MLADOST UZ CIPRASA Interesantan je podatak da su za političku i ekonomsku orijentaciju Aleksisa Ciprasa glasali većinom glasači starosti do 45 godina. Ovaj podatak pokazuje da Levica, na jedan novi, savremeniji način, doživljava svoju renesansu na tlu Grčke i, ako se može reći a da ne zvuči suviše ironično, na tlu Evrope. Sto dvadeset hiljada glasača, koji su zbog punoletstva imali ali nisu dobili pravo glasa (po odluci bivše vlade Antonisa Samarasa) na vanrednim izborima u Grčkoj 25. januara 2015. sada je glasalo. Po procenama kuća za istraživanje javnog mnjenja nova, najmlađa populacija biračkog tela svoj glas poverenja i svoju budućnost dala je u ruke četrdesetogodišnjem Ciprasu. Takođe, za „ne“ je većinom glasala i populacija do 45 godina starosti, dok su se glasači iznad ove starosne granice opredelili za konzervativnije „da“ koje ne bi donelo mnogo promena niti bi ustalasalo dužničku žabokrečinu. Na kraju, ukupno, za „ne“ je glasalo preko 61 odsto Grka, nasuprot nešto preko 38 za „da“.

[restrictedarea]

Rezultat referenduma je doneo i dve žrtve na političkoj šahovskoj tabli Grčke. Takozvani Varufako-exit bio je neminovan. Sada već bivši car finansija Grčke Janis Varufakis podneo je ostavku na mesto ministra pokazujući ovim gestom da nije „vezan“ za svoju stolicu, te da u interesu svoje zemlje i svog velikog prijatelja Aleksisa Ciprasa odustaje od prisustva na sastancima ministara evrozone gde je uvek (ne)namerno izazivao bujicu negativnih komentara svojih kolega iz inostranstva. Euklidis Cakalotos, bliski saradnik premijera i dosadašnji šef pregovaračkog tima sa kreditorima i poveriocima, preuzeo je mesto i odgovornost Janisa Varufakisa, tako da je pred njim veoma težak zadatak.

Druga „žrtva“ referenduma, ili bolje rečeno svoje politike, postao je bivši premijer Antonis Samaras, koji je podneo ostavku na mesto predsednika Nove demokratije, smatrajući časnim gestom svoj postupak jer je dva puta u šest meseci doživeo politički i ideološki poraz, koji je veoma jasno potvrđen opredeljenjem to jest glasovima građana Grčke.

Tokom vanrednog saveta vođa političkih stranaka, koji je organizovao predsednik Grčke Republike Prokopis Pavlopulos, na inicijativu premijera Aleksisa Ciprasa dan nakon referenduma, prisutni su bili i Panos Kamenos, predsednik Nezavisnih Grka, generalni sekretar Komunističke partije Grčke D. Kutsubas, privremeni predsednik Nove Demokratije V. Mejmarakis, predstavnik stranke „Potami“ S. Teodorakis i novoizabrana predsednica PASOK-a Fofi Genimata. Cipras je tom prilikom izjavio da je siguran da će Grčka uspeti u svojim namerama, jer su pravda i demokratija na strani naroda. Lideri vodećih partija složili su se da će u slučaju potrebe stvaranja Vlade narodnog spasa svi biti na raspolaganju svom narodu i državi. Zanimljivo je da se jedino generalni sekretar pronacističke „Zlatne zore“ Nikolaos Mihaloljakos nije odazvao pozivu predsednika Pavlopulosa. U pismu predsedniku Pavlopulosu Mihaloljakos se zahvalio na pozivu ali je i izjavio da neće prisustvovati sastanku vođa vodećih partija zato što mu njegova politička i ideološka opredeljenja ne dozvoljavaju tako nešto. Naveo je da ne želi da učestvuje u bilo kojim aktivnostima Vlade dok god se Grci priklanjaju i poklanjaju nekim zakonima iz engleskog zakonodavstva i dok god glavna vlast nad grčkim narodom ne bude čisto grčka, bez primesa stranih uticaja i  nametnutih programa štednje.

 

NOVAC U RUKAMA Sasvim je jasno da „ne“ grčkog naroda nije „ne“ EU i evrozoni. „Siriza“ će svakako uz pomoć svojih koalicionih partnera i naroda pokušati da zadrži Grčku u evropskoj porodici, ali ne po svaku cenu. Grčkom narodu više nije strana ni pomisao vraćanja na drahmu i krize koja bi se mogla proizvesti izlaskom zemlje iz evrozone. Bez obzira na to što Grci uporno i dugo svakodnevno čekaju pred bankomatima zbog uvedene kontrole kapitala, svesni su da na ucene evropskih Institucija ne mogu odgovarati pognute glave. U narodu kao da je sazrela misao da se mora naći neko kompromisno rešenje unutar EU, u protivnom, većina Grka je spremna da podnese žrtve u određenom vremenskom periodu da bi imali humanije uslove za svoj život i opstanak; nije im strana ni pomisao na Grexit, slučajan ili nameran, samo im je dosta ucenjivanja. Grci su ujedinjeni u želji da se konačno reši dužnički problem zemlje i da bar naredne generacije imaju šansu da žive mirno i časno bez novih progermanskih pretnji svakog božjeg dana koji osvane.

Sasvim je izvesno da do normalizacije u radu banaka neće biti još izvesno vreme. Radi samo 1.120 filijala u čitavoj Grčkoj, gde za sada samo penzioneri koji nemaju keš kartice mogu da podignu svoje penzije. Ova grupa penzionera će za čitav mesec moći sa svojih računa da podigne samo 120 evra, dok penzioneri sa keš karticama mogu svakog dana da podignu 60 evra. Većina bankomata koja je bila van funkcije zbog nedostatka gotovine, ponovo je proradila. Veruje se da će krajem nedelje banke izvršavati i neke druge funkcije u službi malih i srednjih preduzetnika.

Veliki broj privatnih kompanija većih kapaciteta i sa brojnim ljudstvom zarade radnicima isplaćuje u gotovini, dok se u nekim firmama primećuje i pojava masovnog otpuštanja radnika, na šta vlada planira da odgovori u skladu sa problemom.

U Atini je besplatan gradski prevoz dok se ne okonča ujdurma oko opstanka Grčke u EU. Zbog kontrole kapitala i nemogućnosti građana da plate svoje mesečne obaveze za struju, vodu i telefon, vlada je obećala da neće doći do isključenja napajanja i prekida pružanja ovih usluga. Takođe, neće biti sprovođenja konfiskovanja imovine građana koji nisu u mogućnosti da izmire svoje dugove prema državi, to jest prema poreskoj upravi i osiguravajućim kućama. Svaki sudski izvršitelj koji dobije nalog za konfiskaciju u obavezi je da u roku od 24 časa isti prosledi nazad u odgovornu instituciju, i da na taj način zaštiti građane dok ne prođe talas uznemirenosti i nestabilnosti državnog aparata Grčke.

Zanimljivo je da će od ponedeljka 13. jula javni tužilac pokrenuti istragu protiv vlasnika televizijskih kanala koji su pred referendum, čak i za vreme predreferendumske tišine, navodili svoje gledaoce da glasaju „da“, to jest protiv odluka i političke orjentacije aktuelne vlade.

Supermarketi i apoteke su veoma dobro snabdeveni, kao i benzinske stanice. Netačno je da turisti otkazuju svoje aranžmane na prelepim grčkim turističkim destinacijama. Čak i Holanđani preko socijalnih mreža nagovaraju ljude da letuju u Grčkoj, jer joj je tek sad potrebna ekonomska injekcija i priliv gotovine na tržište.

 

ZEVSOVA POGREŠKA Do 10.  jula do 8 časova i 30 minuta, premijer Cipras i novi ministar finansija Grčke Cakalotos treba da izađu pred evropske kolege sa konkretnim predlozima za rešavanje grčke krize jer u suprotnom se Grčkoj zatvaraju sva evropska vrata i razmatraće se samo koje mere humanitarne pomoći treba da preduzme Evropa prema svojim „propalim rođacima“. Postavlja se pitanje zašto Cipras, sem čuvene liste od 42 strane pre dve nedelje, nikada napismeno nije predao neki program Evrogrupi. Da li je možda Leva platforma „Sirize“ najjača politička struja Grčke?

Na sajtu Leve platforme „Sirize“, naime, navodi se da Grčka nema samo jedan izbor, jedno rešenje za svoju krizu. Svi izbori što su na raspolaganju su teški i „neprohodni“ ali najgore i vrlo ponižavajuće rešenje je predaja i pokornost evropskim Institucijama. Leva platforma, na čelu sa ministrom energetike P. Lafazanisom, optužuje „Evropljane“, domaće i strane, da narodnu odluku donetu demokratskim putem na referendumu vuku od samita do samita. Kao zaključak, u tekstu se navodi misao da nije ni najgore vratiti se na drahmu – najgore je da te dave tuđe ruke.

Analitičari u Grčkoj pitaju se da li je to došlo vreme za ponovnu podelu sveta na zone uticaja. Ko se u stvari boji Berlina, ko Evrope a ko BRIKS-a?

Sasvim je izvesno da se Aleksis Cipras nikoga ne boji, posebno sada kada je potvrđeno poverenje građana u njegove liderske i pregovaračke mogućnosti i sposobnosti.

A u Grčkoj se humoristički pitaju šta je uopšte Zevsu trebalo da krade Evropu? Da je video šta je uzeo, on bi je sigurno odmah i vratio, i ne bi se morao pretvarati u bika..

[/restrictedarea]