Islamski ratnici ponovo nadomak Beča

Zbog čega ISIS neodoljivo podseća na „nezavisno Kosovo“

Piše Nikola Martić

ISIS i Kosovo su proizvod iste metodologije a Bliski istok i Balkan su danas jedinstven geostrateški prostor. Simulirane „države“ nastaju terorom i oružjem iz haosa kontrolisanog i usmeravanog direktno iz Amerike

Iranska novinska agencija FARS (FNA) objavila je sredinom meseca informaciju da su „američki borbeni avioni izveli još jedan napad na položaje Iračke armije koja ratuje protiv džihadista tzv. Islamske države (ISIS)“. U ovom vazdušnom udaru u provinciji Anbar, poslednjem ovakvom incidentu u nizu, poginulo je šest iračkih vojnika a osam je ranjeno. Kako se navodi, koalicija okupljena oko SAD sprovodi slične napade na regularnu iračku armiju od februara ove godine. Amerikanci uništavaju iračka strateški važna utvrđenja i fabrike za proizvodnju oružja, slabeći na taj način ionako „ne previše žestok“ otpor širenju tzv. Islamske države. Slične udare na položaje regularne sirijske vojske više puta do sada izvodila je i država Izrael, utičući tako, makar i posredno, na širenje ISIS-a na teritoriji Sirije.

Svedoci tvrde da američki avioni kontinuirano izbacuju zalihe hrane i oružja nad teritorijom koju kontrolišu teroristi tzv. Islamske države. Koordinator iračke vojske Džafar al Džaberi izjavio je za agenciju FARS da „američki avioni islamskim teroristima dostavljaju zalihe u oružju i hrani na teritoriji koju oni već kontrolišu, ili ih podstiču da osvajaju nove teritorije izbacujući ove zalihe nad teritorijom koju je iračka vojska tek oslobodila“. Slične optužbe na račun Amerikanaca iznosio je svojevremeno i šef iračkog parlamentarnog Komiteta za nacionalnu bezbednost i odbranu Hakem al Zameli. On je tvrdio da „tzv. anti-ISIS koalicija, predvođena Sjedinjenim Američkim Državama, organizovano snabdeva teroriste hranom i oružjem u provincijama Salahudin, Al Anbar i Dijala“.

Uzimajući sve ovo u obzir, opravdano je, čini se, postaviti pitanje da li je posredi prosto greška vojne komande SAD ili se iza ovakvih „incidenata“ krije nešto mnogo ozbiljnije?

[restrictedarea]

Milijarde u rukama terorista Iračka vlada potvrdila je nedavno dugo iznošenu sumnju o tome da je američko naoružanje na terenu, prelazeći u ruke džihadista, omogućilo „spontani nastanak“ Islamske države na Bliskom istoku. Irački premijer Hader al Abadi izjavio je za Iračku državnu televiziju da je „iračka vojska pri padu Mosula krajem prošle godine izgubila ogromnu količinu naoružanja“. Al Abadi je rekao da su, samo u Mosulu, džihadisti preuzeli 2.300 američkih „Hamera“ (borbeno vozilo pešadije), čija je ukupna vrednost oko milijardu i sto pedeset miliona američkih dolara!

Ovo moderno američko naoružanje danas je u upotrebi protiv regularne vojske Sirije, jednog od poslednjih ruskih saveznika na Bliskom istoku, na čiju državu NATO, usled velikog negodovanja domaće javnosti, ipak nije uspeo da izvrši otvorenu invaziju.

Da podsetimo: Mosul je pao u ruke islamista u junu prošle godine, na sličan način kao i drugi irački gradovi – tako što se iračka vojska sistematski povlačila, ostavljajući za sobom izuzetno veliku količinu najmodernijeg američkog naoružanja. U analizi koju je uradila ruska državna TV mreža „Raša tudej“ navodi se da je, osim „Hamera“, iračka vojska „predala u ruke“ islamistima i veliku količinu teškog i lakog američkog naoružanja, među kojima i tenkove i tešku artiljeriju (što, uz municiju, nije uračunato u onih milijardu i sto pedeset miliona dolara iz Mosula).

Inače, i američka štampa je svojevremeno ove činjenice „stidljivo“ prenosila, uz komentar da bi „prevoz ovih ubojitih sredstava nazad za SAD američke poreske obveznike veoma mnogo koštao“.

 

Batina kojom SAD prete i Balkanu Danas na Bliskom istoku, ali i u Africi, imamo tzv. Islamsku državu (naziv koji je izmislila zapadna medijska industrija a kojim se ovoj terorističkoj organizaciji pruža lažni legitimitet državnosti), dakle, bandu islamskih džihadista koja, na žalost sa velikim uspehom (i koristeći najmodernije naoružanje proizvedeno u SAD), ratuje protiv regularne sirijske armije, na čijem je čelu predsednik Sirije – Bašar el Asad.

Ova činjenica, reklo bi se, na slikovit način opisuje kako je američka obaveštajna služba iskoristila „prilike na terenu“ da bi „sirijskim ustanicima“ pružila neophodnu vojnu pomoć „u borbi za slobodu, a protiv tiranije“ koju je zaveo legitimno izabrani predsednik Sirije (na prošlogodišnjim izborima, pre pojave ISIS-a, Asad je osvojio preko 80 procenata glasova). Ovim je CIA (uz druge manje poznate agencije iz sistema američke bezbednosti) postigla dva cilja: sa jedne strane izvršen je „vojni pritisak“ na predsednika Asada koji je tradicionalni prijatelj Vladimira Putina (ruska Crnomorska flota već dugo ima pravo da koristi sirijske luke na Mediteranu) a sa druge, stvoren je „neprijatelj“ protiv koga će uvek biti moguće praktikovati omiljeni metod za postizanje spoljnopolitičke „dominacije punog spektra“ – američki „NATO intervencionizam“ (igrom slučaja, svoje jasne obrise, i uranijumski pečat, dobio je baš na Balkanu devedesetih godina prošlog veka).

Takođe, posredstvom tzv. Islamske države (u čijoj organizaciji, valja ponoviti, ne postoji ni „d“ od države), danas je moguće pretiti „dalekim Balkanskim zemljama“ koje se zanose nekakvim „Turskim tokom“ i integracijom sa Rusijom i Evroazijskom unijom, čije su finansijske institucije (uz zajednicu zemalja BRIKS-a) duboko uzdrmale temelje amerocentričnog međunarodnog ekonomskog poretka (MMF i Svetska banka). Ovakvo ponašanje Makedonije i Srbije, pa i Ciprasove Grčke, neće, dakle, biti tolerisano i to je svima jasno stavila do znanja američka operacija „Kumanovo“. Desetine mrtvih u Kumanovu bile su poruka da je Balkan američka  „sfera uticaja“ i samo nekoliko dana posle ove krvave terorističke operacije makedonski premijer Nikola Gruevski je saopštio „da će Makodonija učestvovati u ruskom projektu ,Turski tok̒, kada Moskva i Brisel o tome postignu dogovor“. Pametnome dosta.

 

Fingirano rušenje Beriše Da bi pretnje tzv. Islamske „države“ balkanskim zemljama trebalo shvatiti ozbiljno, na posebno upečatljiv način govore i informacije koje je saopštio Momir Stojanović, predsednik Odbora Skupštine Srbije za kontrolu službi bezbednosti. On je nedavno rekao da „teroristi sa Kosova i Metohije“ (takođe američki „saveznici“) „planiraju da između 25. i 28. juna izvedu tri teroristička napada na jugu i u centralnoj Srbiji“. Stojanović je time praktično potvrdio navode predsednika Srpske radikalne stranke dr Vojislava Šešelja, koji je sredinom prošlog meseca, na konferenciji za novinare izneo saznanja da američka tajna služba priprema tzv. operaciju „Orao“ koja podrazumeva izvođenje više terorističkih napada na teritoriji Srbije.

Stojanović je rekao da je pravi cilj ovih terorističkih akcija (kao i događaja u Kumanovu) likvidacija terorista koji su „opasni svedoci“. Kako je rekao, oni bi mogli da daju „krunske dokaze protiv bivših lidera OVK, pozicioniranih u privremenim kosovskim institucijama“.

Pre formiranja specijalnog suda u Prištini koji će se baviti ratnim zločinima pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (sa čijeg je imena, gle čuda, zvanični Vašington svojevremeno skinuo oznaku – „teroristička organizacija“) neophodno je „ukloniti labave krajeve“ koji bi mogli ukazati na povezanost američke tajne službe i terorista na Kosovu i Metohiji.

O tome da ova tajna veza Bele kuće i albanskog (tj. islamskog) terorizma postoji već dugi niz godina govori i činjenica da je, kao što je prošle godine „tajno“ naoružana Islamska „država“, na sličan način pre dve decenije naoružana i teroristička OVK na Kosmetu. Naime, kako je svojevremeno izveštavao „Stratfor“ (a prenela „Politika“) posle očito kontrolisanog kolapsa države Albanije i masovnih nereda na ulicama 1997. godine, „organizovane kriminalne grupe preuzele su veliku količinu oružja iz kasarni vojske Albanije“. Prema navodima „Stratfora“, ove kriminalne grupe su „oružje prosledile na otvoreno tržište, za izvoz, ili direktno albanskoj separatističkoj Oslobodilačkoj vojsci Kosova (OVK).“ Ovi nemiri su, zapravo, bili „faktor koji je pomogao OVK da se dovoljno naoruža i da počne operacije protiv srpske policije u pokrajini, što je na kraju dovelo do NATO intervencije protiv Beograda 1999. godine i jednostrane deklaracije nezavisnosti Kosova 2008. godine“, pisao je „Stratfor“.

Svetske agencije su svojevremeno detaljno pisale o prisustvu islamskih boraca, mudžahedina, u redovima OVK i Izetbegovićevih trupa u Bosni. Od javnosti nije bilo moguće sakriti ni prisustvo terorista OVK i bosanskih muslimanskih paravojski u redovima ISIS-a. Ova varijanta „ratnog turizma“, razmene muslimanskih boraca između Balkana i Bliskog istoka, na još jedan način snažno potvrđuje da su i „nezavisno Kosovo“ i ISIS dve strane iste priče i delo istog projektanta.

Sjedinjene Američke Države su tajnim kanalima i tzv. „crnim fondovima“ praktično usmerili aktuelnu krizu na Bliskom istoku ka stvaranju terorističke organizacije toliko moćne da je postalo gotovo uobičajeno ovu bandu nazivati državom. Zbivanja na Bliskom istoku i događaji sa kraja prošlog veka na Balkanu imaju nepobitne sličnosti. Po scenariju u detalj identičnom ovome na Bliskom istoku i na Balkanu je svojevremeno Klintonova administracija „usmerila“ oružje albanske rasturene armije prema južnoj srpskoj pokrajini. Kada je taj cilj ostvaren stvoreni s uslovi za napade albanskih terorista na srpsku državu, što je bio izgovor za intervenciju NATO i stvaranje balkanske varijante terorističke države, američkog pouzdanog saveznika i najlojalnijeg američkog vazala u ovom delu sveta.

„Država Kosovo“ je, tako, bila samo prva praktična provera metodologije čijom upotrebom je stvorena i ISIS. Ove dve tvorevine su faktički uvezale Bliski istok i Balkan u jedinstveni geostrateški prostor čije su ključne zajedničke odrednice temeljna nestabilnost i govor oružja. ISIS je danas i bukvalno prisutan na Balkanu. On je tu ne samo kroz teroriste koji hitaju ka Evropi, kako to ovih dana javno saopštavaju zapadni političari; ISIS je, po metodu kojim je stvoren, prisutan na Balkanu odavno, preciznije od 1999. i stvaranja „kosovske države“. Svoju prisutnost na ovim prostorima on je cementirao ovih dana provalom desetina hiljada izbeglica sa Bliskog istoka na moravsko-vardarski koridor. Balkan i Bliski istok sve tešnje i sve žešće uvezuje očaj koji ti ljudi nose u svom mentalnom prtljagu. Da, naravno, iza svega stoji Amerika ali žrtve potencijalno nisu samo narodi na Balkanu. Sa ISIS-om islamski ratnici ponovo stižu nadomak Beča. Evropa je meta ISIS-a.

Džon Mekejn: „Lično znam vođe ISIS-a“

Veza zvanične američke administracije i terorističke organizacije ISIS u Americi, zapravo, nije nikakva tabu tema ili „teorija zavere“. Čak je na američkim „mejn-strim“ medijima moguće slušati američke senatore koji uredno obaveštavaju javnost o svojim aktivnostima na Bliskom istoku, koje podrazumevaju i „usmeravanje“ islamista u borbi protiv sirijskog predsednika Bašara el Asada.

Tako, u jednom intervjuu za američku TV stanicu „Foks njuz“, senator Džon Mekejn objašnjava prirodu veze Bele kuće i islamista na terenu. Na konstataciju TV voditelja da je javnost zabrinuta zbog izveštaja američke administracije koji govore o „primirju tzv. umerenih islamista (koje pomažu SAD) i ISIS-a“, Mekejn je ubedljivo više puta ponovio „da ga ne zanimaju nikakvi izveštaji, jer on zna te ljude lično“ i da je „sa njima u stalnom kontaktu“. Kada ga je voditelj suočio sa mišljenjem njegovog kolege senatora Rena Pola, koji je izrazio zabrinutost „zbog toga što oružje koje Amerika šalje tzv. umerenim islamistima, uglavnom završava u rukama ISIS-a, bilo tako što im ISIS prosto oduzima oružje ili tako što im ga Amerika, greškom, direktno predaje u ruke“, Mekejn je ljutito rekao sledeće: „Da li je Ren Pol ikada bio na Bliskom istoku? Da li se on ikada sreo sa bilo kim iz ISIS-a? Taj Ren Pol je čovek koji je rekao da mi Amerikanci ne treba da imamo nikakve veze sa bilo čime na Bliskom istoku. Ništa od toga nije istina. Ja znam te ljude i razgovaram sa njima stalno“, zaključio je Mekejn.

Slobodan Milošević: „Ratovali smo protiv Klintona i Bin Ladena“

Suočen sa pokušajima tužilaštva haškog tribunala da praktično spoji dve optužnice (za Kosovo i za Hrvatsku i BiH), a pod izgovorom „racionalizacije vremena“ i drugih tehničkih razloga, nekadašnji predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević je 2001. godine, rekao sledeće:

„Za mene je potpuno jasno zašto ova lažna tužba insistira na spajanju: to je posledica ,jedanaestog septembra̒. Oni žele da stave u drugi plan optužbe za Kosovo, jer optužbe za Kosovo neizbežno otvaraju pitanje saradnje Klintonove administracije sa teroristima na Kosovu, uključujući i organizaciju Bin Ladena. I oni su svesni da, u tom slučaju, bez obzira na ilegalnost ovog suda, ne mogu izbeći da se ovde pojave glavni akteri zločina izvršenog protiv moje zemlje i mog naroda, počev od Klintona, Olbrajtove, Klarka i drugih, ali naravno i mnogi mirovni posrednici čija aktivnost i saradnja potpuno demantuje ove, rekao bih, monstruozne optužbe koje su ovde izrečene. Dakle, njihovi su razlozi potpuno pragmatični, vezani za zaštitu onih koji su izvršili zločine nad mojom zemljom. Ove dve optužnice za Hrvatsku i Bosnu ekspresno su lansirane upravo da bi se (u njih) utopila optužba za Kosovo, koja ukazuje na terorizam.“

Ovim prkosnim rečima Slobodan Milošević obratio se ne isključivo sudskom veću Haškog tribunala, već pre svega onima koji su ovaj tribunal i formirali sa ciljem legitimizacije sopstvenih zločina koje su počinili u SFRJ a kasnije i u Avganistanu, Iraku, Libiji, Ukrajini i Siriji. Ovi stratezi Novog svetskog poretka, ti šampioni licemerja koji su naredili vešanje Sadama Huseina i linč i mučko ubistvo pukovnika Muamera el Gadafija, oni koji su svrgnuli legitimno izabranog predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča i koji danas takozvanom Islamskom državom pokušavaju da unište Siriju, pre svega ovoga naredili su ubistvo legitimnog predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića koji je prvo komandovao herojskom odbranom SR Jugoslavije od NATO agresije (i američkog terorizma) a potom nekoliko godina pred svetskom javnošću razobličavao skrivene motive ove svetske uzurpatorske oligarhije koja zaverenički, daleko od očiju javnosti, nastoji da stvori novi globalni totalitarni kolonijalni sistem, u kome će svi ljudi biti ravnopravni i jednaki u svojoj nemoći da bilo šta promene.

[/restrictedarea]