Исламски ратници поново надомак Беча

Због чега ИСИС неодољиво подсећа на „независно Косово“

Пише Никола Мартић
ИСИС и Косово су производ исте методологије а Блиски исток и Балкан су данас јединствен геостратешки простор. Симулиране „државе“ настају терором и оружјем из хаоса контролисаног и усмераваног директно из Америке

Иранска новинска агенција ФАРС (ФНА) објавила је средином месеца информацију да су „амерички борбени авиони извели још један напад на положаје Ирачке армије која ратује против џихадиста тзв. Исламске државе (ИСИС)“. У овом ваздушном удару у провинцији Анбар, последњем оваквом инциденту у низу, погинуло је шест ирачких војника а осам је рањено. Како се наводи, коалиција окупљена око САД спроводи сличне нападе на регуларну ирачку армију од фебруара ове године. Американци уништавају ирачка стратешки важна утврђења и фабрике за производњу оружја, слабећи на тај начин ионако „не превише жесток“ отпор ширењу тзв. Исламске државе. Сличне ударе на положаје регуларне сиријске војске више пута до сада изводила је и држава Израел, утичући тако, макар и посредно, на ширење ИСИС-а на територији Сирије.

Сведоци тврде да амерички авиони континуирано избацују залихе хране и оружја над територијом коју контролишу терористи тзв. Исламске државе. Координатор ирачке војске Џафар ал Џабери изјавио је за агенцију ФАРС да „амерички авиони исламским терористима достављају залихе у оружју и храни на територији коју они већ контролишу, или их подстичу да освајају нове територије избацујући ове залихе над територијом коју је ирачка војска тек ослободила“. Сличне оптужбе на рачун Американаца износио је својевремено и шеф ирачког парламентарног Комитета за националну безбедност и одбрану Хакем ал Замели. Он је тврдио да „тзв. анти-ИСИС коалиција, предвођена Сједињеним Америчким Државама, организовано снабдева терористе храном и оружјем у провинцијама Салахудин, Ал Анбар и Дијала“.

Узимајући све ово у обзир, оправдано је, чини се, поставити питање да ли је посреди просто грешка војне команде САД или се иза оваквих „инцидената“ крије нешто много озбиљније?

[restrictedarea]

Милијарде у рукама терориста Ирачка влада потврдила је недавно дуго изношену сумњу о томе да је америчко наоружање на терену, прелазећи у руке џихадиста, омогућило „спонтани настанак“ Исламске државе на Блиском истоку. Ирачки премијер Хадер ал Абади изјавио је за Ирачку државну телевизију да је „ирачка војска при паду Мосула крајем прошле године изгубила огромну количину наоружања“. Ал Абади је рекао да су, само у Мосулу, џихадисти преузели 2.300 америчких „Хамера“ (борбено возило пешадије), чија је укупна вредност око милијарду и сто педесет милиона америчких долара!

Ово модерно америчко наоружање данас је у употреби против регуларне војске Сирије, једног од последњих руских савезника на Блиском истоку, на чију државу НАТО, услед великог негодовања домаће јавности, ипак није успео да изврши отворену инвазију.

Да подсетимо: Мосул је пао у руке исламиста у јуну прошле године, на сличан начин као и други ирачки градови – тако што се ирачка војска систематски повлачила, остављајући за собом изузетно велику количину најмодернијег америчког наоружања. У анализи коју је урадила руска државна ТВ мрежа „Раша тудеј“ наводи се да је, осим „Хамера“, ирачка војска „предала у руке“ исламистима и велику количину тешког и лаког америчког наоружања, међу којима и тенкове и тешку артиљерију (што, уз муницију, није урачунато у оних милијарду и сто педесет милиона долара из Мосула).

Иначе, и америчка штампа је својевремено ове чињенице „стидљиво“ преносила, уз коментар да би „превоз ових убојитих средстава назад за САД америчке пореске обвезнике веома много коштао“.

 

Батина којом САД прете и Балкану Данас на Блиском истоку, али и у Африци, имамо тзв. Исламску државу (назив који је измислила западна медијска индустрија а којим се овој терористичкој организацији пружа лажни легитимитет државности), дакле, банду исламских џихадиста која, на жалост са великим успехом (и користећи најмодерније наоружање произведено у САД), ратује против регуларне сиријске армије, на чијем је челу председник Сирије – Башар ел Асад.

Ова чињеница, рекло би се, на сликовит начин описује како је америчка обавештајна служба искористила „прилике на терену“ да би „сиријским устаницима“ пружила неопходну војну помоћ „у борби за слободу, а против тираније“ коју је завео легитимно изабрани председник Сирије (на прошлогодишњим изборима, пре појаве ИСИС-а, Асад је освојио преко 80 процената гласова). Овим је ЦИА (уз друге мање познате агенције из система америчке безбедности) постигла два циља: са једне стране извршен је „војни притисак“ на председника Асада који је традиционални пријатељ Владимира Путина (руска Црноморска флота већ дуго има право да користи сиријске луке на Медитерану) а са друге, створен је „непријатељ“ против кога ће увек бити могуће практиковати омиљени метод за постизање спољнополитичке „доминације пуног спектра“ – амерички „НАТО интервенционизам“ (игром случаја, своје јасне обрисе, и уранијумски печат, добио је баш на Балкану деведесетих година прошлог века).

Такође, посредством тзв. Исламске државе (у чијој организацији, ваља поновити, не постоји ни „д“ од државе), данас је могуће претити „далеким Балканским земљама“ које се заносе некаквим „Турским током“ и интеграцијом са Русијом и Евроазијском унијом, чије су финансијске институције (уз заједницу земаља БРИКС-а) дубоко уздрмале темеље амероцентричног међународног економског поретка (ММФ и Светска банка). Овакво понашање Македоније и Србије, па и Ципрасове Грчке, неће, дакле, бити толерисано и то је свима јасно ставила до знања америчка операција „Куманово“. Десетине мртвих у Куманову биле су порука да је Балкан америчка  „сфера утицаја“ и само неколико дана после ове крваве терористичке операције македонски премијер Никола Груевски је саопштио „да ће Макодонија учествовати у руском пројекту ,Турски ток̒, када Москва и Брисел о томе постигну договор“. Паметноме доста.

 

Фингирано рушење Берише Да би претње тзв. Исламске „државе“ балканским земљама требало схватити озбиљно, на посебно упечатљив начин говоре и информације које је саопштио Момир Стојановић, председник Одбора Скупштине Србије за контролу служби безбедности. Он је недавно рекао да „терористи са Косова и Метохије“ (такође амерички „савезници“) „планирају да између 25. и 28. јуна изведу три терористичка напада на југу и у централној Србији“. Стојановић је тиме практично потврдио наводе председника Српске радикалне странке др Војислава Шешеља, који је средином прошлог месеца, на конференцији за новинаре изнео сазнања да америчка тајна служба припрема тзв. операцију „Орао“ која подразумева извођење више терористичких напада на територији Србије.

Стојановић је рекао да је прави циљ ових терористичких акција (као и догађаја у Куманову) ликвидација терориста који су „опасни сведоци“. Како је рекао, они би могли да дају „крунске доказе против бивших лидера ОВК, позиционираних у привременим косовским институцијама“.

Пре формирања специјалног суда у Приштини који ће се бавити ратним злочинима припадника Ослободилачке војске Косова (са чијег је имена, гле чуда, званични Вашингтон својевремено скинуо ознаку – „терористичка организација“) неопходно је „уклонити лабаве крајеве“ који би могли указати на повезаност америчке тајне службе и терориста на Косову и Метохији.

О томе да ова тајна веза Беле куће и албанског (тј. исламског) тероризма постоји већ дуги низ година говори и чињеница да је, као што је прошле године „тајно“ наоружана Исламска „држава“, на сличан начин пре две деценије наоружана и терористичка ОВК на Космету. Наиме, како је својевремено извештавао „Стратфор“ (а пренела „Политика“) после очито контролисаног колапса државе Албаније и масовних нереда на улицама 1997. године, „организоване криминалне групе преузеле су велику количину оружја из касарни војске Албаније“. Према наводима „Стратфора“, ове криминалне групе су „оружје проследиле на отворено тржиште, за извоз, или директно албанској сепаратистичкој Ослободилачкој војсци Косова (ОВК).“ Ови немири су, заправо, били „фактор који је помогао ОВК да се довољно наоружа и да почне операције против српске полиције у покрајини, што је на крају довело до НАТО интервенције против Београда 1999. године и једностране декларације независности Косова 2008. године“, писао је „Стратфор“.

Светске агенције су својевремено детаљно писале о присуству исламских бораца, муџахедина, у редовима ОВК и Изетбеговићевих трупа у Босни. Од јавности није било могуће сакрити ни присуство терориста ОВК и босанских муслиманских паравојски у редовима ИСИС-а. Ова варијанта „ратног туризма“, размене муслиманских бораца између Балкана и Блиског истока, на још један начин снажно потврђује да су и „независно Косово“ и ИСИС две стране исте приче и дело истог пројектанта.

Сједињене Америчке Државе су тајним каналима и тзв. „црним фондовима“ практично усмерили актуелну кризу на Блиском истоку ка стварању терористичке организације толико моћне да је постало готово уобичајено ову банду називати државом. Збивања на Блиском истоку и догађаји са краја прошлог века на Балкану имају непобитне сличности. По сценарију у детаљ идентичном овоме на Блиском истоку и на Балкану је својевремено Клинтонова администрација „усмерила“ оружје албанске растурене армије према јужној српској покрајини. Када је тај циљ остварен створени с услови за нападе албанских терориста на српску државу, што је био изговор за интервенцију НАТО и стварање балканске варијанте терористичке државе, америчког поузданог савезника и најлојалнијег америчког вазала у овом делу света.

„Држава Косово“ је, тако, била само прва практична провера методологије чијом употребом је створена и ИСИС. Ове две творевине су фактички увезале Блиски исток и Балкан у јединствени геостратешки простор чије су кључне заједничке одреднице темељна нестабилност и говор оружја. ИСИС је данас и буквално присутан на Балкану. Он је ту не само кроз терористе који хитају ка Европи, како то ових дана јавно саопштавају западни политичари; ИСИС је, по методу којим је створен, присутан на Балкану одавно, прецизније од 1999. и стварања „косовске државе“. Своју присутност на овим просторима он је цементирао ових дана провалом десетина хиљада избеглица са Блиског истока на моравско-вардарски коридор. Балкан и Блиски исток све тешње и све жешће увезује очај који ти људи носе у свом менталном пртљагу. Да, наравно, иза свега стоји Америка али жртве потенцијално нису само народи на Балкану. Са ИСИС-ом исламски ратници поново стижу надомак Беча. Европа је мета ИСИС-а.

Џон Мекејн: „Лично знам вође ИСИС-а“

Веза званичне америчке администрације и терористичке организације ИСИС у Америци, заправо, није никаква табу тема или „теорија завере“. Чак је на америчким „мејн-стрим“ медијима могуће слушати америчке сенаторе који уредно обавештавају јавност о својим активностима на Блиском истоку, које подразумевају и „усмеравање“ исламиста у борби против сиријског председника Башара ел Асада.

Тако, у једном интервјуу за америчку ТВ станицу „Фокс њуз“, сенатор Џон Мекејн објашњава природу везе Беле куће и исламиста на терену. На констатацију ТВ водитеља да је јавност забринута због извештаја америчке администрације који говоре о „примирју тзв. умерених исламиста (које помажу САД) и ИСИС-а“, Мекејн је убедљиво више пута поновио „да га не занимају никакви извештаји, јер он зна те људе лично“ и да је „са њима у сталном контакту“. Када га је водитељ суочио са мишљењем његовог колеге сенатора Рена Пола, који је изразио забринутост „због тога што оружје које Америка шаље тзв. умереним исламистима, углавном завршава у рукама ИСИС-а, било тако што им ИСИС просто одузима оружје или тако што им га Америка, грешком, директно предаје у руке“, Мекејн је љутито рекао следеће: „Да ли је Рен Пол икада био на Блиском истоку? Да ли се он икада срео са било ким из ИСИС-а? Тај Рен Пол је човек који је рекао да ми Американци не треба да имамо никакве везе са било чиме на Блиском истоку. Ништа од тога није истина. Ја знам те људе и разговарам са њима стално“, закључио је Мекејн.

Слободан Милошевић: „Ратовали смо против Клинтона и Бин Ладена“

Суочен са покушајима тужилаштва хашког трибунала да практично споји две оптужнице (за Косово и за Хрватску и БиХ), а под изговором „рационализације времена“ и других техничких разлога, некадашњи председник СР Југославије Слободан Милошевић је 2001. године, рекао следеће:

„За мене је потпуно јасно зашто ова лажна тужба инсистира на спајању: то је последица ,једанаестог септембра̒. Они желе да ставе у други план оптужбе за Косово, јер оптужбе за Косово неизбежно отварају питање сарадње Клинтонове администрације са терористима на Косову, укључујући и организацију Бин Ладена. И они су свесни да, у том случају, без обзира на илегалност овог суда, не могу избећи да се овде појаве главни актери злочина извршеног против моје земље и мог народа, почев од Клинтона, Олбрајтове, Кларка и других, али наравно и многи мировни посредници чија активност и сарадња потпуно демантује ове, рекао бих, монструозне оптужбе које су овде изречене. Дакле, њихови су разлози потпуно прагматични, везани за заштиту оних који су извршили злочине над мојом земљом. Ове две оптужнице за Хрватску и Босну експресно су лансиране управо да би се (у њих) утопила оптужба за Косово, која указује на тероризам.“

Овим пркосним речима Слободан Милошевић обратио се не искључиво судском већу Хашког трибунала, већ пре свега онима који су овај трибунал и формирали са циљем легитимизације сопствених злочина које су починили у СФРЈ а касније и у Авганистану, Ираку, Либији, Украјини и Сирији. Ови стратези Новог светског поретка, ти шампиони лицемерја који су наредили вешање Садама Хусеина и линч и мучко убиство пуковника Муамера ел Гадафија, они који су свргнули легитимно изабраног председника Украјине Виктора Јануковича и који данас такозваном Исламском државом покушавају да униште Сирију, пре свега овога наредили су убиство легитимног председника СР Југославије Слободана Милошевића који је прво командовао херојском одбраном СР Југославије од НАТО агресије (и америчког тероризма) а потом неколико година пред светском јавношћу разобличавао скривене мотиве ове светске узурпаторске олигархије која заверенички, далеко од очију јавности, настоји да створи нови глобални тоталитарни колонијални систем, у коме ће сви људи бити равноправни и једнаки у својој немоћи да било шта промене.

[/restrictedarea]

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *