Festival u znaku Baha

Piše Smiljka Isaković

Program posvećen J. S. Bahu priredio je nemački orguljaš Jorg Halubek, čemu smo se obradovali, jer su koncerti Bahove muzike postali retkost u dobu kada se teži savremenosti po svaku cenu

Petnaesti Međunarodni festival Dani orgulja – Dies organorum, jedan od festivala posvećen kod nas retkim instrumentima (drugi je čembalo) koje uspešno u doba besparice organizuje Kulturni centar Beograda, počeo je krajem proteklog juna u Katedrali Blažene Djevice Marije na Neimaru koncertom Hora Radio-televizije Srbije pod vođstvom dirigenta Vladimira Kranjčevića (Hrvatska) sa orguljašem Zoltanom Borbeljom i vokalnim solistima, mecosopranom Natašom Jović Trivić i baritonom Markom Pantelićem. Izvedena su dela modernog francuskog kompozitora Morisa Diriflea (1902–1986) Rekvijem i Misa Cum jubilo u verziji samog kompozitora za hor, soliste i orgulje. Pompezno otvaranje u stilu je našeg rado viđenog gosta, maestra Kranjčevića, koji je pre ratova bio stalni dirigent RTS orkestra, a i kasnije nije prestao da dolazi. Strane goste festivala doveli su strani kulturni centri (Gete institut, Italijanski institut za kulturu, Austrijski kulturni forum) koji još jedino ulažu u našu kulturu. Ministarstvo kulture i informisanja RS je udelilo nešto na konkursu, a sve ostalo nadomestile su radom, znanjem i entuzijazmom šarmantne muzičke urednice KCB Ljubica Solunac i Damjana Njegić.
Program posvećen J. S. Bahu priredio je nemački orguljaš Jorg Halubek, čemu smo se obradovali, jer su koncerti Bahove muzike postali retkost u dobu kada se teži savremenosti po svaku cenu. Stari Bah je inače u svoje doba bio poznatiji kao genijalni orguljaš nego kao kompozitor, jer se tada komponovanje smatralo radom kao i svaki drugi. Sam Bah je skromno govorio da on svira samo napisane note, a da muziku stvara Bog. Tek je Mendelson u 19. veku Baha postavio na pijedestal velikog autora, gde mu i jeste mesto. Kao dobar orguljaš, Bah je iskoristio mogućnosti instrumenta kako treba, sa visokim tehničkim zahtevima podređenim muzičkoj ideji i refleksiji. Kod Baha nema virtuoziteta radi efekta. Jorg Halubek, čembalista i orguljaš, što se često događa zato što je tehnika ova dva instrumenta veoma bliska, svirao je kao uvod Preludijum i Fugu u Es-duru, a zatim Koralni preludijum na temu Nun komm, der Heiden Heiland, u kojem je nedostajalo malo više agogičke slobode i rubata u melodijskoj liniji. Halubek zvučno pripada staroj nemačkoj školi baroka, koja zanemaruje francuske i italijanske uticaje u Bahovoj muzici. To se najviše osetilo u prelepom laganom stavu Koncerta po Vivaldiju, koji nije morao biti tako nemaštovit i dosadan. Inače, ovaj „kockasti“ odnos prema kantileni čudi kod Halubeka, koji inače koristi maštovito registre i manuale, stvarajući čudesne zvučne slike. U Fantaziji i fugi u ge-molu i Pasakalji u ce-molu orgulje su zazvučale monumentalno i moćno. Halubek nam je predstavio različite aspekte Bahove orguljske muzike na najlepši način, ne razmećući se virtuoznošću koja je u službi zvuka i ideje. Ništa teško, kako bi rekao skromni Bah, „samo se pritisne prava dirka u pravo vreme, a onda instrument svira sam“.
U nastavku festivala beogradska publika je čula zanimljiv koncert „za osam ruku i četiri noge“ ‒ čuvena orkestarska dela u aranžmanu za orgulje u četiri ruke koja su izveli italijanski orguljaši Pjetro Paskvini i Frančesko Zuvadeli. Praksa sviranja klavijatura četvororučno bila je veoma razvijena u doba kada je klavir bio sastavni deo kućnog inventara. Ipak, obrađene uvertire za Bizeovu operu Karmen ili Rosinijevu Italijanku u Alžiru predstavljaju redak spektakl gde se orgulje pojavljuju kao nosioci zabave za narod, tako omiljenog entertainmenta. Poslednji je nastupio austrijski orguljaš Volfgang Rajzinger sa mešovitim programom, od Baha do Rajzingera.
Svi koncerti u Katedrali bili su veoma posećeni, ne zato što je ulaz slobodan, nego zato što beogradska publika samo tamo može da čuje jedine kvalitetne orgulje u Beogradu, koje je graditeljska kuća Zanin iz Italije izgradila i postavila 2000. godine. O najvećim orguljama na Balkanu koje zaboravljene čame u tami velike dvorane Doma sindikata, u čijim se cevima već godinama legu miševi i sove, nećemo sada.
Kao i prethodnih godina, najmlađa publika se upoznala sa instrumentom u Muzeju nauke i tehnike, dok se Letnja škola orgulja u smanjenom obimu takođe odvijala na istom mestu ‒ svi učesnici festivala održali su za naše učenike i studente orgulja predavanja i majstorske kurseve.