ADIO EVROPO! Spontani kolaps humanosti

Za „Pečat“ iz Milana Marina Muštović

Italijani su odavno izgubili poverenje u svoju državu a sada, prvi put u istoriji, ne veruju više ni Katoličkoj crkvi, tako da se na brojne apele pape Franje za pomoć „afričkoj braći i sestrama“ niko od građana ne obazire

Mi smo na korak od građanskog rata, upozorio je nedavno urednik milanskog dnevnog lista „Il Đornale“ u uvodniku posvećenom uličnim nemirima koji su sredinom jula zahvatili Italiju. Kap koja je prelila čašu narodnog nezadovoljstva i dovela do krvavih obračuna po ulicama italijanskih gradova bila je odluka vlade da specijalnim dekretom obaveže sve opštine da nastave da zbrinjavaju nove kvote izbeglica, iako je svima poznato da su postojeći kapaciteti već odavno pred kolapsom. Pobunili su se gradonačelnici, pobunili su se i šefovi lokalnih policija, a narod je počeo da blokira puteve i da „nove komšije“ dočekuje psovkama i kamenicama.

NARODNA REVOLUCIJA

Ova spontana narodna revolucija otpočela je na ostrvu Lampeduza kada je svih 2000 stanovnika blokiralo luku i onemogućilo iskrcavanje oko hiljadu novih „emigranata“. Zapretili su da će se kolektivno iseliti ukoliko se pod hitno ne zaustavi konstantna invazija pridošlica iz Afrike. Nekada poznata kao elitna turistička destinacija sa najlepšim plažama na Mediteranu, Lampeduza je danas najveći prihvatni izbeglički centar pod vedrim nebom. „Gosti“ već godinama lokalnom stanovništvu uteruju strah u kosti: ulična nasilja, pljačke i silovanja postali su svakodnevna pojava pa se ljudi plaše da izlaze iz svojih kuća. Povod za prvi opštenarodni bunt bio je slučaj Luiđija Saline: vrativši se sa nedeljne mise, u svojoj dnevnoj sobi zatekao je desetak pijanih crnaca koji su ga nokautirali, zatim silovali njegovu suprugu, a onda ih izbacili na ulicu gde su ih, polumrtve i krvave, u ranim jutarnjim časovima pronašli karabinjeri. Umesto da završe u zatvoru, „izgrednici“ su još i nagrađeni: posle intervencije evropskih NVO aktivista za prava izbeglica prebačeni su u jedan turistički kompleks na Siciliji gde im je obezbeđen smeštaj na bazi polupansiona.

[restrictedarea]

U Livornu je grupa emigranata besno protestovala po gradskim ulicama i lomeći sve pred sobom, zahtevala „bolji smeštaj“. Žalili su se da je hotel u kojem se nalaze daleko od centra grada, da sobe nisu klimatizovane, da ne postoji wi-fi, a ni hrana u hotelskom restoranu nije baš na nivou… Razjareni građani motkama i kamenicama napali su izbegličku kolonu, došlo je do žestoke tuče i u bolnici je sa teškim povredama završilo petoro ljudi.

Posle vesti da je sredinom jula jedan „potencijalni azilant“ u vozu silovao 20-godišnju studentkinju, talas uličnih nemira lančano se proširio po celoj Italiji. U Trevizu je stotinak građana blokiralo put i onemogućilo da se „novi azilanti“ sprovedu do stanova koje su im namenile opštinske vlasti. Međutim, situacija je potpuno izmakla kontroli kada se pročulo da su „izbeglički stanovi“ opremljeni najmodernijim kuhinjama, novim nameštajem, pa čak i plazma televizorima. Razjarena masa upala je u stanove i počela da odnosi sve što je moglo da se ponese! Ono što nije moglo da se uzme ili je polomljeno ili zapaljeno. Na desetine građana je privedeno u policijsku stanicu, a u okršajima sa policijom povređeno je isto toliko.

BESKUĆNICI PROTIV AZILANATA

Sličan sukob izbio je i na severnoj periferiji Rima, u kvartu Kazale San Nikola, kada je grupa beskućnika, koji već godinama od opštinskih vlasti čekaju na dodelu socijalnog smeštaja, onemogućila izbeglicama da se približe stanovima namenjenim za njih od lokalnih gradskih vlasti. Italijanskim beskućnicima su se u protestu pridružili i žitelji četvrti jer im je savršeno jasno da će vrednost njihovih teškom mukom kupljenih stanova odmah posle doseljavanja „egzotičnih komšija“ na tržištu nekretnina pasti bar za 50 odsto. Dosta nam je crnaca! Bacaju đubre kroz prozor, celu noć se deru i lupaju u bubnjeve pa pošten svet ne može da spava… U kupatilu drže ovce i koze čije iznutrice posle ritualnog klanja bacaju u ve-ce šolje i onda cela zgrada danima smrdi i nema vode jer se čeka da neko plati čišćenje zapušenih kanalizacionih cevi! A to smo, naravno, mi jer gospoda izbeglice ne plaćaju ništa; pa čak ni račune za vodu i struju!, kaže jedna ogorčena žena koja pritom dodaje da će se pre ubiti nego dopustiti da se novi crnci usele u njenu zgradu.

Ovoga puta desio se i jedan presedan: policija je odbila da interveniše. Umesto da nasrnu na građane, policajci su odložili kacige i štitove i pridružili se opštenarodnom buntu. Prvi put Italijanski sindikat policije pobunio se protiv ministra unutrašnjih poslova uputivši mu zvaničnu notu u kojoj jasno stoji: Sramota nas je da izvršavamo „radne zadatke“, odnosno da mlatimo svoje poštene sugrađane samo radi toga što brane svoj kućni prag od invazije agresivnih pridošlica.

NEMA RAZLOGA ZA SMEH

Karikatura koju je nedavno objavio italijanski dnevnik „Korijere dela Sera“, a prikazana je jedna tipična italijanska porodica što po povratku sa letovanja u svom stanu zatiče izbeglice iz Afrike nikoga nije posebno nasmejala.

Zgrožena vladajuća radikal-šik levica odmah je zazvonila na uzbunu i optužila uredništvo za podsticanje ksenofobne panike i raspirivanje rasne i verske mržnje. Mateo Salvini, lider opozicione Lige za Sever, upozorio je da nikome normalnom ne treba da bude smešno to što su se pitoreskna gradska predgrađa, upravo zahvaljujući politici mondijalističko-liberalne vladajuće političke elite, pretvorila u prljave kazbe iz kojih domaće stanovništvo pred invazijom „obojenih“ beži glavom bez obzira. Osim toga, Salvini je upozorio Italijane da ne treba da se iznenade ako nekim specijalnim vladinim dekretom uskoro zaista budu izbačeni iz svojih kuća i stanova pošto vlada premijera Rencija ne samo što ništa ne preduzima kako bi se sprečila nekontrolisana najezda sumnjivih i neidentifikovanih izbeglica iz Afrike već naprotiv, sudeći po izjavama nekih visokih vladinih funkcionera, upravo podstiče libijske mafijaše da na sicilijanske obale dnevno iskrcavaju u proseku oko 1000 novih „političkih azilanata“.

Naime, Mario Maraciti, jedan od članova koordinacionog vladinog tela za emigracionu politiku, nedavno je u emisiji „TGcom 24“ izjavio: Italiji su potrebni emigranti. Mnogi od njih su i visoko kvalifikovani i predstavljaju veliko bogatstvo za modernu i multikulturnu Italiju, a ne nekakav balast i opasnost, kako tvrde rasisti okupljeni oko Matea Salvinija, koji bi najradije Italiju ogradili nekom vrstom Kineskog zida i onda tamo živeli u svom primitivnom svinjcu predrasuda.

Salvini je odmah reagovao i sa svog fejsbuk profila odgovorio: Da li je ovaj čovek normalan?! Da li je njemu jasno da svako ko uspe da se dokopa Italije samo treba da izmisli ime i prezime, da ispriča svoju „tužnu priču“ i da od naših vlasti odmah, bez ikakve prethodne kontrole, dobije besplatni višegodišnji boravak u hotelu sa bazenom, klima uređajem i spa centrom. Ili, čak možda i stan sa novim nameštajem i najmodernijim kućnim aparatima, uključujući čak i plazma televizor i novi mobilni telefon sa plaćenom pretplatom. Naravno, tu su još i nova garderoba, i dnevni džeparac od 35 evra… Italijani, dok vi jedva sastavljate kraj s krajem i gušite se u sve većim porezima, svaka afrička protuva dobija „na tacni“ ono što vi, s obzirom na famoznu krizu i besparicu, ne možete sebi da priuštite ni za ceo svoj radni vek!

Italijani su odavno izgubili poverenje u svoju državu a sada, prvi put u istoriji, ne veruju više ni Katoličkoj crkvi, tako da se na brojne apele pape Franje za pomoć „afričkoj braći i sestrama“ niko od građana ne obazire. Nikakav autoritet više ne predstavljaju ni kardinali i biskupi što svoju „grešnu pastvu“ koja kamenuje autobuse sa izbeglicama upozoravaju na „smrtni greh“ udaljavanja od hrišćanskog milosrđa i na opasno koketiranje sa ksenofobijom i rasizmom a propagiraju ih novi narodni autoriteti iz desnog opozicionog bloka, inače poznati po politici „čvrste ruke“ prema emigrantima i izbornim sloganima „Italija za Italijane“.

Multikulturne zamke

Sramota je što država troši stotine miliona evra na zbrinjavanje „sumnjivih stranaca“ dok, istovremeno, sopstvene ostarele i osiromašene građane izbacuje na ulicu, kaže opozicioni lider Mateo Salvini

U  „zvaničnu verziju“, po kojoj je svako ko ima imalo humanosti dužan da pomogne ljudima čiji je život ugrožen, niko više ne veruje. A ponajmanje Mateo Salvini jer građanima poručuje: Vidite i sami da kod nas pristižu uglavnom muškarci u najboljim godinama i ako je tačno da se radi o žrtvama rata, pitam se kakvi su to ljudi koji svoje žene i decu ostavljaju u ratnom paklu i dolaze ovde gde im vlasti omogućavaju lenčarenje i lagodan život. Ne čini li vam se da u celoj toj priči nešto ne štima?Osim toga, gostujući u jednoj kontakt radio-emisiji, Salvini je nazvao dežurni broj vladinog Biroa protiv diskriminacije i operateru postavio provokativno pitanje: Javljaju mi se mnogi italijanski penzioneri koji se žale da su diskriminisani: penzije više ne pokrivaju ni osnovne troškove života: gladni su, a opštinari ih zbog neplaćenih računa masovno izbacuju na ulicu. Mnogi se iz očaja ubijaju. Mogu li da im dam broj vašeg telefona da bi vam se obratili za pomoć? Pa da i njima možda pronađete mesto u nekom hotelu sa punim pansionom, s obzirom da je to vaša redovna praksa za svaku afričku protuvu koja se dočepa Italije? Lider Lige za Sever potom je naglasio da je sramota što država troši stotine miliona evra na zbrinjavanje „sumnjivih stranaca“ dok, istovremeno, sopstvene ostarele i osiromašene građane izbacuje na ulicu.

Ulje na već dovoljno razbuktalu vatru narodnog nezadovoljstva dolila je predsednica italijanskog parlamenta Laura Boldrini: sve one što protestuju protiv politike vlade koja sa svojim programom zbrinjavanja „izbeglica“ dokazuje svoju humanost i odanost levičarskoj tradiciji nazvala je fašistima i opasnim rasistima. U našem modernom društvu emigranti predstavljaju dragoceni ljudski faktor. Njihov stil života možda još uvek nije identičan domaćem, ali oni su avangarda globalizacije i mi treba da budemo srećni jer nam pomažu da shvatimo šta će uskoro postati naš novi život. Naime, uskoro ćemo svi biti isti i među nama će nestati sve razlike.

Na ovu izjavu odmah je reagovao Mateo Simoneti (hrabri italijanski publicista koji je nedavno objavio knjigu „Istina o planu Kalergi“) rekavši da su reči gospođe Boldrini više nego dovoljne da se uverimo kako je siva eminencija mondijalizma i multikulturizma, austrijski grof Rihard Nikolaus Kudenhov-Kalergi, bio zaista vidovit kada je još 1926, u svojoj knjizi „Praktišer idealizmus“ predvideo sve ono što se danas dešava, uključujući i ne baš spontani i slučajni „novi biblijski egzodus“: Planski će doći do masovnog pomeranja stanovništva iz Afrike i Azije ka Evropi. Evropljani budućnosti pretvoriće se u jedno poslušno multietničko stado genetski ukrštenih rasa: crnaca, Azijata i belaca. Tako će nestati sve razlike među narodima, nestaće evropska tradicija i kultura, nestaće i demokratija i nacionalna suverenost i „elita na vlasti“ će bez problema moći da vlada i odlučuje a da nikome od „poslušnog stada“ ne polaže račune.

Da se ovde ne radi o nekom jeftinom pamfletu iz repertoara „teorija zavere“, dovoljno govori podatak da je EU čak ustanovila i Nagradu „Najbolji Evropljanin“ Kudenhov-Kalergi fondacije i da su počasni dobitnici bili Angela Merkel (2010) i Herman van Rompej (2012). S obzirom na zasluge u promovisanju „nove Kalergi Evrope“ nagrada je svakako zaslužena. Bitan detalj je da knjiga Matea Simonetija ne može da se nađe ni u jednoj italijanskoj knjižari, kao i da je njegov austrijski kolega Gerd Husik, koji se prvi drznuo da skine veo sa 90 godina strogo čuvane tajne o pravoj prirodi EU mondijalizma i multikulturizma, po kratkom postupku optužen za „revizionizam i propagiranje rasizma“ i nedavno osuđen na 20-godišnju robiju .

A kako stvari stoje, evropske žene ne treba da se iznenade ako dožive da ih „politički korektna nomenklatura“ uskoro optuži za rasnu diskriminaciju ukoliko se agresivno opiru i ljubavni zov nekog momka druge rase nazovu zastarelom rečju silovanje.

[/restrictedarea]