Vašingtonske (pre)poruke

Piše Nikola Vrzić

Kakvi su rezultati posete premijera Srbije Aleksandra Vučića Vašingtonu?

Ovonedeljnu zvaničnu posetu premijera Srbije Aleksandra Vučića Vašingtonu poremetila su dva događaja koja ni sa njim ni sa Srbijom nemaju nikakve veze: porodična tragedija potpredsednika SAD Džozefa Bajdena, kome je preminuo sin Bo, i nezgoda državnog sekretara Džona Kerija, koji je pao s bicikla i slomio nogu. Zbog Bajdenovog sina i Kerijeve noge prekrojen je i program Vučićeve posete; umesto sa potpredsednikom SAD, srpski premijer je ove srede razgovarao sa Suzan Rajs, savetnicom za nacionalnu bezbednost predsednika SAD Baraka Obame, dok je sastanak sa Kerijevim zamenikom Entonijem Blinkenom, prvobitno planiran za utorak, odložen za četvrtak zato što je Blinken umesto Kerija morao da otputuje u Pariz. Za četvrtak je najavljen i sastanak srpskog premijera sa Kerijevom pomoćnicom Viktorijom Nuland.

 

OČEKIVANE TEME Vučić je u Vašingtonu razgovarao i sa njenim zamenikom Brajanom Hojtom Jijem, kao i sa Amosom Hohštajnom, specijalnim izaslanikom Stejt departmenta za međunarodna energetska pitanja, a sastao se, pored ostalih, i sa republikanskim senatorom Džonom Mekejnom, predsedavajućim uticajnog senatskog Odbora za oružane snage čiju su predsedničku kandidaturu 2008. godine s milion dolara (prikupljenih u samo jednoj noći, 22. januara 2008.) podržali i Albanci u SAD jer je – rečima njihovog lobiste, bivšeg senatora Džoa Diogardija – „Mekejn učinio sve što smo od njega zatražili za Kosovo, od podrške Oslobodilačkoj vojsci Kosova, uključujući naoružavanje OVK, do podrške nezavisnosti Kosova“.

[restrictedarea]

 

Vučića, u momentu zaključenja ovog broja „Pečata“ (sreda uveče) očekuje i večera u vašingtonskom Atlantskom savetu, uticajnoj i rusofobičnoj organizaciji o kojoj smo pisali prošle nedelje.

Na stolu su, koliko se može zaključiti po sastavu Vučićevih američkih sagovornika, bile teme koje smo i najavili, od energetskih pitanja do odnosa na Zapadnom Balkanu koji bi Amerikanci da očiste od svih tragova ruskog uticaja i potčine sopstvenom.

Iz Vučićevih reči pred Belom kućom može se zaključiti malo toga, a neodređene optimističke fraze koje je izgovorio o američkoj podršci srpskom putu u Evropsku uniju bile su u izvesnom neskladu sa pomalo mrgodnim izrazom njegovog lica; vredno pažnje, ali premalo da bi se iz toga izvlačili bilo kakvi dalekosežniji zaključci.

 

BiH I GAS Dok o razgovorima o Kosovu i Metohiji, i američkim očekivanjima i svojim odgovorima Vučić nije rekao ni reč – što samo po sebi nije beznačajno – nešto konkretnije čuli smo samo u vezi sa Bosnom i Hercegovinom, koju bi Amerikanci da unitarizuju ukidanjem Republike Srpske, i u vezi sa diversifikacijom izvora snabdevanja gasom, što je politički korektni izraz za prekid gasnih veza s Rusijom.

Prema izveštaju američkog Radija Slobodna Evropa, „kada je reč o stanju u BiH, Vučić kaže da je ponovio američkim sagovornicima da podržava njen teritorijalni integritet i ‚očuvanje Republike Srpske kao entiteta u okviru BiH‘“, što deluje kao ohrabrujuća najava da se Srbija neće priključiti evroatlantskom gušenju dejtonske Republike Srpske. Što se gasa tiče, „ja sam ponovio ono što uvek kažem a to je da je Srbiji potrebno da diversifikuje snabdevanje gasom iz različitih izvora. Govorio sam o poseti Azerbejdžanu, odnosima sa Rusijom i mogućnosti da u budućnosti dopremamo gas sa Krka… Moj posao kao premijera Srbije je da obezbedim dovoljno gasa 2019. i 2020. godine, a to radim i ovde. Nadam se da ćemo imati dosta podrške od SAD ne samo u vezi sa našim putem u EU već i u pogledu gasne diversifikacije za Srbiju i Balkan“. U ovim rečima ne treba tražiti objavu prekida gasnih veza sa Rusijom, kako su to prošle nedelje učinili i AP i „Blic“, jer to nije učinio ni Vladimir Čižov, stalni predstavnik Rusije u EU, koji je rekao da potencijalno učešće Srbije u azerbejdžanskom gasovodu (TAP) „ne znači da će ona odustati od saradnje s Rusijom u pogledu snabdevanja energentima“ a i „Rusija bi takođe mogla da učestvuje u TAP-u. Nema ničega čudnog u činjenici da zemlje jugoistočne Evrope, uključujući Srbiju, kao i Makedoniju, sudeći po njihovim nedavnim izjavama, traže alternativne varijante koje su u njihovom interesu – to ne znači da one odustaju od implementacije zajedničkih projekata sa nama“.

Ipak, za pravu ocenu efekata Vučićeve posete Vašingtonu – koji po Srbiju ne mogu da budu pozitivni već samo što manje negativni – biće potrebna podrobna analiza narednih poteza srpskog premijera i njegove vlade, posle čega će postati jasnije i da li je i u kolikoj meri on postupio u skladu s američkim željama i interesima, koji su srpskima suprotstavljeni poodavno…

[/restrictedarea]