Вашингтонске (пре)поруке

Пише Никола Врзић

Какви су резултати посете премијера Србије Александра Вучића Вашингтону?

Овонедељну званичну посету премијера Србије Александра Вучића Вашингтону пореметила су два догађаја која ни са њим ни са Србијом немају никакве везе: породична трагедија потпредседника САД Џозефа Бајдена, коме је преминуо син Бо, и незгода државног секретара Џона Керија, који је пао с бицикла и сломио ногу. Због Бајденовог сина и Керијеве ноге прекројен је и програм Вучићеве посете; уместо са потпредседником САД, српски премијер је ове среде разговарао са Сузан Рајс, саветницом за националну безбедност председника САД Барака Обаме, док је састанак са Керијевим замеником Ентонијем Блинкеном, првобитно планиран за уторак, одложен за четвртак зато што је Блинкен уместо Керија морао да отпутује у Париз. За четвртак је најављен и састанак српског премијера са Керијевом помоћницом Викторијом Нуланд.

 

ОЧЕКИВАНЕ ТЕМЕ Вучић је у Вашингтону разговарао и са њеним замеником Брајаном Хојтом Јијем, као и са Амосом Хохштајном, специјалним изаслаником Стејт департмента за међународна енергетска питања, а састао се, поред осталих, и са републиканским сенатором Џоном Мекејном, председавајућим утицајног сенатског Одбора за оружане снаге чију су председничку кандидатуру 2008. године с милион долара (прикупљених у само једној ноћи, 22. јануара 2008.) подржали и Албанци у САД јер је – речима њиховог лобисте, бившег сенатора Џоа Диогардија – „Мекејн учинио све што смо од њега затражили за Косово, од подршке Ослободилачкој војсци Косова, укључујући наоружавање ОВК, до подршке независности Косова“.

[restrictedarea]

 

Вучића, у моменту закључења овог броја „Печата“ (среда увече) очекује и вечера у вашингтонском Атлантском савету, утицајној и русофобичној организацији о којој смо писали прошле недеље.

На столу су, колико се може закључити по саставу Вучићевих америчких саговорника, биле теме које смо и најавили, од енергетских питања до односа на Западном Балкану који би Американци да очисте од свих трагова руског утицаја и потчине сопственом.

Из Вучићевих речи пред Белом кућом може се закључити мало тога, а неодређене оптимистичке фразе које је изговорио о америчкој подршци српском путу у Европску унију биле су у извесном нескладу са помало мргодним изразом његовог лица; вредно пажње, али премало да би се из тога извлачили било какви далекосежнији закључци.

 

БиХ И ГАС Док о разговорима о Косову и Метохији, и америчким очекивањима и својим одговорима Вучић није рекао ни реч – што само по себи није безначајно – нешто конкретније чули смо само у вези са Босном и Херцеговином, коју би Американци да унитаризују укидањем Републике Српске, и у вези са диверсификацијом извора снабдевања гасом, што је политички коректни израз за прекид гасних веза с Русијом.

Према извештају америчког Радија Слободна Европа, „када је реч о стању у БиХ, Вучић каже да је поновио америчким саговорницима да подржава њен територијални интегритет и ‚очување Републике Српске као ентитета у оквиру БиХ‘“, што делује као охрабрујућа најава да се Србија неће прикључити евроатлантском гушењу дејтонске Републике Српске. Што се гаса тиче, „ја сам поновио оно што увек кажем а то је да је Србији потребно да диверсификује снабдевање гасом из различитих извора. Говорио сам о посети Азербејџану, односима са Русијом и могућности да у будућности допремамо гас са Крка… Мој посао као премијера Србије је да обезбедим довољно гаса 2019. и 2020. године, а то радим и овде. Надам се да ћемо имати доста подршке од САД не само у вези са нашим путем у ЕУ већ и у погледу гасне диверсификације за Србију и Балкан“. У овим речима не треба тражити објаву прекида гасних веза са Русијом, како су то прошле недеље учинили и АП и „Блиц“, јер то није учинио ни Владимир Чижов, стални представник Русије у ЕУ, који је рекао да потенцијално учешће Србије у азербејџанском гасоводу (ТАП) „не значи да ће она одустати од сарадње с Русијом у погледу снабдевања енергентима“ а и „Русија би такође могла да учествује у ТАП-у. Нема ничега чудног у чињеници да земље југоисточне Европе, укључујући Србију, као и Македонију, судећи по њиховим недавним изјавама, траже алтернативне варијанте које су у њиховом интересу – то не значи да оне одустају од имплементације заједничких пројеката са нама“.

Ипак, за праву оцену ефеката Вучићеве посете Вашингтону – који по Србију не могу да буду позитивни већ само што мање негативни – биће потребна подробна анализа наредних потеза српског премијера и његове владе, после чега ће постати јасније и да ли је и у коликој мери он поступио у складу с америчким жељама и интересима, који су српскима супротстављени поодавно…

[/restrictedarea]