Srbija (ni)je logor

Viktor Orban zbog ilegalnih migranata ograđuje južnu granicu Mađarske

Za „Pečat“ iz Budimpešte Vlastimir Vujić

Iako su iz Brisela poručili (po ko zna koji put) da za problem masovne migracije postoji samo zajedničko – evropsko – rešenje, i da nije moguće da bilo koja članica EU sama rešava taj problem, premijer Mađarske Viktor Orban 17. juna doneo je odluku da (zbog zaštite od ilegalnog ulaska izbeglica) njegova zemlja duž svih 174,7 kilometara granice sa južnim komšijom, Srbijom – izgradi četiri metra visoku žičanu ogradu.

OGRAĐIVANJE AZILA Da li Mađarska time krši EU zakone i međunarodne sporazume?
Nažalost, samo delimično. Brisel pravno ne može sprečiti mađarsku vladu da sprovede svoju odluku, jer je kontrola granica (sve i ako su one spoljne granice Unije ili Šengena) – u nadležnosti nacionalnih vlasti. Ovom merom, međutim, Budimpešta je prekršila jedno drugo pravo, pravo na azil. A pravo na traženje azila spada u neotuđiva ljudska prava. Zato su Evropska komisija, Savet Evrope i Ujedinjene nacije žestoko kritikovali vladu Mađarske koja je pomenutom odlukom ljudima sprečila pristup da ga koriste.
[restrictedarea] „Ne možemo da zažmurimo pred činjenicom da između izbeglica, migracija i terorizma postoji uzajamna veza. Pitanje raseljenih nikada se nije tako delikatno postavilo pred srednju Evropu kao danas. Samo do juna ove godine u Mađarskoj je zabeleženo 54.000 ilegalnih prelazaka što je više nego tokom čitave 2014, kada ih je bilo 42.775. Dakle, nije problem to – kako se o problemu izbeglica diskutuje u Mađarskoj – već je problem bespomoćnost evropskih lidera“, ocenjuje mađarski ministar za socijalnu politiku Zoltan Balog, pravdajući odluku o podizanju ograde prema Srbiji (koju podržava 56 odsto građana) povećanjem unutrašnje bezbednosti Mađarske za koju je njena južna granica u ovom trenutku – najvažnija. Jer, upravo preko nje je u poslednje dve i po godine ilegalno u zemlju ušlo čak 95 odsto od svih izbeglica.
Portparol mađarske vlade za međunarodne odnose Zoltan Kovač izjavio je da ne razume zašto je Srbija sada iznenađena i šokirana odlukom o podizanju zida duž srpsko-mađarske granice zbog problema migranata kada je od početka bila upoznata sa svim opcijama. „Bili smo u redovnom kontaktu sa srpskim vlastima više od godinu dana, i to sa ministrima policije, spoljnih poslova, kao i sa premijerom Srbije. Na nivou eksperata i ministara sve opcije su bile na stolu prethodnih nedelja i meseci, uključujući i izgradnju ograde na granici. Izabrano je najlakše rešenje.“
Sam Orban je u svom redovnom, nedeljnom obraćanju naciji na „Košut radiju“, odluku o gradnji barijere na jugu države obrazložio čak tri puta ponovljenim zahtevom Beogradu da Mađarskoj ne šalje izbeglice. Premijera Orbana očigledno nije zanimalo što ti ljudi u Mađarsku ne ulaze direktno iz Srbije, što su pre toga prošli mnoge države, što Beograd hrani hiljade migranata koji se nalaze u Srbiji (za njih samo tranzitnoj zemlji) nije ga interesovalo ni to što je podizanje „Panonskog“ zida politički vrlo štetno za Srbiju kao kandidata za članstvo u EU… „Izbeglice su morale biti zaustavljene pred srpsko-makedonskom granicom, ili pak na teritoriji Srbije. Ali nisu. Naš potez bio je iznuđen. Mađarsku niko neće zaštititi ako to ne uradi – sama“, rekao je Viktor Orban, inače do detalja upoznat sa hapšenjem 29 srpskih policajaca i devet carinika pod optužbom da u proteklih 15 meseci na području graničnog prelaza Bački breg (prema Mađarskoj) „nisu u toku svoje smene preduzimali nadležne mere kako bi sprečili krijumčarenje ljudi i druga krivična dela, već su uzimali poklone i novac za sebe“. Orban ima kompletnu informaciju i o tome šta je u prvih pet i po meseci uradio i Regionalni centar Granične policije Srbije prema Mađarskoj (kojem pomažu i kolege iz austrijske policije sa svojim termovizijskim vozilima). Patrole su u oko 800 slučajeva sprečile ilegalni prelazak granice i procesuirano je preko 7 000 lica, dok je u vezi sa suzbijanjem krijumčarenja procesuirano oko 150 lica i oduzeto više od 170 vozila…

READMISIJA I još dve stvari o kojima se u Srbiji ne zna, a vrlo su značajne. Readmisija se odvija svih pet radnih dana u nedelji. Beogradu se na prelazima Horgoš i Kelebija dnevno u ovom postupku vraća oko 30 lica… I drugo – vladajuća stranka „Fides“ završila je s pripremom zakona (proći će hitnu parlamentarnu proceduru) kojim će potpuno zatvoriti južnu granicu zakonskim sredstvima. U praksi će to značiti da će zakon onemogućiti da osobe koje uđu u Mađarsku iz sigurne zemlje u njoj zatraže azil. Znači, ljudi koji žive u opasnosti u Siriji više nisu u opasnosti kada uđu u Grčku ili Srbiju i azil mogu tražiti u tim državama.
Šta Srbija 1. jula treba da očekuje od zajedničke sednice mađarske i srpske vlade u Budimpešti, na kojoj će se, između ostalog, razgovarati i o Orbanovoj ogradi na državnoj granici? Izjava premijera vlade Srbije da će „moliti Mađare da ne podižu zid“ neće puno pomoći. Sa Košutovog trga, Briselu je decidirano poručeno da povodom izbegličke krize – članice moraju da traže rešenja isključivo unutar Evropske unije. Da bi ono zadovoljilo sve i u praksi bilo uspešno – dvadesetosmorici su hitno potrebne promene pravila. I smernice Beogradu pred zajedničku sednicu dveju vlada su nedvosmislene: nećemo promeniti odluku o izgradnji „graničnog zida“ prema Srbiji, već ćemo samo sagledati situaciju izvan svog obima kontrole kako bi u Mađarsku dolazili jedino oni čiji su životi zaista u opasnosti. Time ćemo Srbiji pružiti primer da oko pitanja migranata – uradi isto.

_____________________________________________________________________________

NATO OGRADA

Izgradnju „zida“ prema Srbiji mađarska vlada poverila je Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu odbrane.

Reč je o takozvanoj NATO ogradi gde se kači bodljikava žica koja onemogućava da se ograda preskoči. Za poslove obezbeđenja granice, izgradnju i popravku objekata, angažovan je odlično uvežban tehnički puk Ministarstva odbrane „Ferenc Rakoci“ (smešten u gradu Sentešu, udaljenom 68 kilometara od granice sa Srbijom). Vojnici ove jedinice, osim dugogodišnjeg iskustva u podizanju mostova i drugih montažnih objekata, imaju i borbeno iskustvo u NATO operacijama u Avganistanu i na Balkanu.

[/restrictedarea]