Sergej Pavlov: Novo lice železnice

Dokle je stigla realizacija međuvladinog ugovora o ruskom kreditu namenjenom modernizaciji železničke infrastrukture u Srbiji, koje deonice se završavaju, te kakvi će vozovi ruske proizvodnje uskoro saobraćati na domaćim linijama

Razgovarala Nataša Jovanović

U Rusiji je 80-ih godina stanje železnica bilo dosta loše i sam sam bio svedok kako se naš železnički transport razvijao i postajao sve bolji. Bilo je lepo gledati i učestvovati u tom procesu preobražavanja ruskih železnica u ono što danas jesu. Sasvim nedavno su rukovodilac i generalni direktor, kao i izvršni direktor „Železnica Srbije“, bili učesnici na našem železničkom forumu u Sočiju, i tada su imali prilike da vide kako izgledaju ruske železnice i da se uvere da je to sistem koji u potpunosti odgovara najvišim standardima, kaže u razgovoru za „Pečat“ generalni direktor kompanije Ruskih državnih železnica „RŽD Internešnl“ Sergej Pavlov.
[restrictedarea]

Dokle je stigla realizacija ruskih kredita za obnovu srpskih železnica i koliko je tih kredita povučeno?
Naša kompanija se bavi realizacijom međuvladinog sporazuma iz kredita čija ukupna suma iznosi 800 miliona dolara, pri čemu 15 odsto od te sume, odnosno 141 milion treba da plati srpska strana, pa dolazimo do ukupnog iznosa od 941 miliona. Za taj iznos mi smo se ugovorom obavezali da izgradimo drugi kolosek na deonici Beograd – Pančevo, sprovedemo rekonstrukciju linije Beograd – Bar, rekonstrukciju šest deonica na međunarodnom Koridoru 10, rekonstrukciju i izgradnju tunela u dužini od jednog kilometra i vijadukt čija je dužina preko tri kilometra na liniji Beograd – Budimpešta, deonicu Stara Pazova – Novi Sad, kao i isporuku 27 vozova ruske proizvodnje. To je naš zadatak i sve to moramo da uradimo do kraja 2017. godine.
Da li je u toku razgovora sa vladom Srbije pominjana mogućnost šireg dogovora o kompletnoj, a ne samo rekonstrukciji pojedinih delova?
Već smo razgovarali na tu temu, a i prilikom ove moje posete Srbiji planiran je sastanak u Ministarstvu saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture. Biće reči i o mogućnosti izvođenja radova i posle 2017. godine, a u prilog toj ideji ide i činjenica da su bogato iskustvo i sjajni rezultati na našoj strani. Takođe, dinamika radova na projektima Beograd – Pančevo i Koridor 10 usklađena je sa predviđenim rokovima i mislim da će prva, po ugovoru, biti predata deonica Pančevo – Beograd, i to pre planiranog roka.
Koliko se infrastruktura srpskih železnica koje su, činjenica, devastirane uklapa u ruske standarde?
Govoriti o poklapanju ruskih i standarda neke druge zemlje ne bi bilo ispravno. Ali najvažnije je istaći da železnice spajaju i zemlje i kontinente i iz tog razloga harmonizacija standarda igra važnu ulogu. Mi u Srbiji primenjujemo najbolja tehnička rešenja koja postoje i u Evropi, i u Rusiji, jer je kompanija „Ruske železnice“ u interakciji sa svim vodećim evropskim železničkim kompanijama. Železnice jesu saobraćaj, a saobraćaj uvek odražava nivo privrede.
U Sočiju je, na primer, za vreme Olimpijade prevezeno 20 miliona putnika.  Vozovi su saobraćali intervalom od 4,5 minuta. Pritom, nije bilo nijednog prekida u saobraćaju. Upravo je to dokaz najvišeg nivoa organizacije u saobraćanju vozova.
Putovanje u Srbiji do sada je podrazumevalo egzotični sadržaj za ljude spremne na avanture budući da su naše železnice kaskale nekoliko vekova za onim u svetu. Šta sve mora da se uradi da bismo u konačnom rezultatu dobili moderne, brze železnice?
Moraću da vas rastužim. Ne dešava se da se probudite i da je sve lepo, sem ako taj san ne traje dugo. Železnice su potrebne i građanima i biznismenima i vladi Srbije  i smatram da je u spoznaji te činjenice izuzetna zasluga vaših rukovodilaca, jer, kako se meni čini, takav kompleksni projekat za „Železnice Srbije“ nikada do sada nije postojao. Danas vidimo s kolikom pažnjom se vaša vlada odnosi prema ovom projektu. Dovoljno je reći da svaka poseta Vladimira Jakunjina Srbiji podrazumeva susret sa predstavnicima vlade, predsednikom, ministrom saobraćaja, i da se na tim sastancima diskutuje o svim tekućim pitanjima vezanim za naš projekat. Na sastancima sa ministarkom Zoranom Mihajlović diskutujemo o tekućim pitanjima, ali i pitanjima dalje saradnje. Istovremeno 18. juna u Sankt Peterburgu na međunarodnom ekonomskom forumu predsednik naše kompanije Vladimir Jakunjin sastao se sa potpredsednikom vlade Ivicom Dačićem.
Potpisan je i Aneks 5 za nabavku 27 novih dizel-motornih vozova ruskog proizvođača „Metrovagonmaša“ u vrednosti od 100 miliona dolara. Na kojim linijama bi ovi vozovi saobraćali, kako bi to funkcionisalo…?
Na teritoriji Srbije uspešno se eksploatiše već 12 vozova ovog tipa, isporučenih ranije, prema drugom ugovoru. Isporuka pomenutih 27 vozova, komfornijih i naprednijih, počinje od sledeće godine, iako se radi o istom ruskom proizvođaču „Metrovagonmaš“. U toku ove četiri godine, od trenutka isporuke prvih vozova, tehnologija je otišla napred i vozovi sada odgovaraju najsavremenijim zahtevima. Na kojim linijama će oni saobraćati i prevoziti putnike, o tome će odluku doneti obnovljene „Železnice Srbije“ u kojima će, kako je poznato, uskoro biti sprovedena reforma, pa će Direkcija za putnike i Ministarstvo saobraćaja biti nadležne institucije za ta pitanja. Na nama je obaveza da se isporuka obavi na vreme i da vozovi budu izuzetnog kvaliteta.
O kakvim vozovima je reč? Kakve su njihove reference?
To su dizel-motorni vozovi koji dostižu maksimalnu brzinu od 120 km/č i predviđeni su za pruge šinskog razmaka od 1.435 mm. Proizvedeni su prema evropskim standardima. U svakom vozu postoji sistem video-nadzora. U putničkim vagonima nalaze se sedišta povišenog komfora, klima uređaji, prostorije prilagođene osobama sa invaliditetom; postoji i sanitarni blok. Ulaz u vagone prilagođen je za visoku i nisku platformu, kao i pristupima bez platformi. Vozovi su izrađeni prema najvišim standardima bezbednosti. S obzirom na to da se mi bavimo rekonstrukcijom infrastrukture, mogu da kažem da u tim vozovima putnici neće imati osećaj da su u pokretu sve dok ne pogledaju kroz prozor. Kada smo pre neki dan bili u obilasku gradilišta, pitao sam mašinovođu s kojim sam bio u kabini kako mu izgleda kretanje po novom koloseku. Rekao je samo – „fantastično“ i to je meni bio najbolji pokazatelj da je ono što smo uradili zaista uspešno obavljeno.
Hoćete li i vi i na koji način biti uključeni u pravljenje transverzale od Egeja do Mađarske koja bi povezivala kineski transport sa Centralnom Evropom?
Železnički koridor od Egeja do Budimpešte je međunarodni projekat na čijoj realizaciji su angažovane mnoge zemlje. O tome se danas mnogo govori, i „Železnice Rusije“ će uzeti učešće u ovom projektu. Mi smo naručili u vašem Projektnom institutu, CIP-u, projekat rekonstrukcije Stara Pazova – Novi Sad, deonice koja iznosi svega 43 kilometra, ali će ona biti izgrađena za brzinu kretanja od 200 kilometara na čas. Sada se vode pregovori o datumu početka radova. Mislim da ćemo već u septembru dobiti projekat i svu neophodnu dokumentaciju, i da se vlada Srbije sada bavi eksproprijacijom. I, ako sve bude kako treba, krajem ove ili početkom sledeće godine počećemo sa radovima. Ne mislim da će iko stići pre.
„Ruske železnice“ dale su i snažan impuls razvoju srpskih kompanija. Pored „Energoprojekta-Niskogradnje“, koje još srpske kompanije učestvuju u projektu izgradnje i modernizacije železničke infrastrukture u Srbiji?
U ovom projektu učestvuje mnogo srpskih kompanija, pošto je jedna od stavki međudržavnog ugovora koji su potpisale naše dve zemlje bila upravo da u poslu izgradnje i modernizacije železničke infrastrukture u Srbiji učestvuju kako ruske tako i srpske firme.
Ugovor sklopljen između „RŽD Internešnl“ i srpske kompanije „Energoprojekt-Niskogradnja“ u okviru projekta izgradnje i modernizacije železničke infrastrukture u Srbiji ukupne je vrednosti 12 miliona dolara, odnosno, ovaj iznos je predviđen  za uređenje donjeg stroja koloseka na tri severne deonice Panevropskog koridora 10. Kompanija je pobedila na tenderu za izvođenje ovih radova, ponudivši najbolje uslove saradnje. „Energoprojekt-Niskogradnja“ bila je prva srpska kompanija koja je pobedila februara meseca 2014. na tenderu „RŽD Internešnl“ i dobila pravo na izvođenje zemljanih radova, izgradnju malih veštačkih objekata i zgrada na deonici Beograd – Pančevo. Sa svoje strane, „Energoprojekt-Niskogradnja“ je već angažovao za izvođenje radova na ovoj deonici srpske kompanije, kao što su „Telefonkabl“, „Gemaks“, „Srem put“, „Hidrograđevinar“ i „ЭlitKop“. Građevinske radove na izgradnji novog mosta preko reke Tamiš izvodi kompanija „Mostogradnja“.
„RŽD Internešnl“ će i ubuduće nastaviti da angažuje srpske kompanije za podizvođače. One čine više od 50 odsto kompanija koje učestvuju u realizaciji projekta izgradnje i modernizacije železničke infrastrukture zemlje. Ovaj posao predstavlja izuzetnu mogućnost za nekada nadaleko poznate građevinske kompanije sa ovih prostora koje su do pre samo 20, 30 godina bile angažovane na svim većim projektima svuda u svetu, između ostalog, i na izgradnji železničkih objekata. Isto ne smemo da zaboravimo da su olimpijske objekte u Krasnoj Poljani takođe radili srpski građevinari. Danas mi koristimo postojeće iskustvo Projektnog instituta CIP i srpskih graditelja kako bismo naučili da radimo u za nas pomalo novim uslovima i kako bismo na najbolji mogući način implementirali naša sopstvena tehnička rešenja.
Nažalost, mi ne možemo tek tako i preko noći da infrastrukturu koja omogućava kretanje vozova od 30 km na čas unapredimo tako da ona bez „navikavanja“ i prilagođavanja omogući kretanje od 200 km na čas. Takve promene zahtevaju i obuku osoblja i to je takođe značajan i bitan aspekt na koji ćemo morati da obratimo dosta pažnje.
Na deonici Pančevo – Beograd sada koristimo tehnička rešenja, kako ona stara koja se već koriste u Srbiji, tako i nova. Na stanici Pančevo Glavna biće punkt za upravljanje francuske kompanije „Alstom“, najnovije generacije, dok će na liniji Stara Pazova – Novi Sad biti realizovana sva najsavremenija tehnička rešenja. I ukoliko osoblje ne bude obučeno u dovoljnoj meri, mi ćemo imati veliki problem. Iz tih razloga od sada će u naš ugovor biti uključena i obuka osoblja.
Poznato mi je da u razgovorima izbegavate teme sa političkim kontekstom, ali s obzirom na okolnosti koje je nametnuo rat u Ukrajini što se ne stišava, u trenucima kada teče grupisanje NATO snaga u neposrednoj blizini ruskih granica, uvode se sankcije prema Rusiji, prekida rad na „Južnom toku“ zbog velikog protivljenja Evropske unije, da li politika poslovanja vaše kompanije ostaje nepromenjena i kako iz pozicije čoveka koji se nalazi na čelu ćerke firme, jedne od najvećih ruskih kompanija, pratite ove događaje? Sa strepnjom? Optimizmom?
Početak tih događaja nije u Ukrajini. Ukrajina je na kraju lanca stravičnih stradanja koja su, od Prvog i Drugog best online casino svetskog rata, imala svoje inspiratore na Zapadu. U Prvom svetskom ratu bile su poražene mnoge zemlje, neke imperije su nestale, milioni ljudi su nastradali a samo jedna zemlja je profitirala. Isto, sa još većim posledicama i žrtvama, desilo se i u Drugom svetskom ratu. I danas neko kaže da u Ukrajini ne besni građanski rat i da je sve to ruski teror. Kada kažu da u Lugansku i Donjecku stradaju civili, ja odgovaram – da, ali pogledajmo kartu sveta. Na čijoj teritoriji bukti ovaj prljavi rat? To nije teritorija Rusije, to je teritorija druge zemlje. Na pitanje da li se cela situacija odražava na naš biznis, moj odgovor je – da. Kada smo počinjali projekat rekonstrukcije železnica u Srbiji, počinjali smo od zemljanih radova, i nama je bila neophodna mehanizacija. Put je trebalo da vodi preko Ukrajine. No kako su do nas dolazile vesti da vozove pljačkaju lokalne bande i da je bezbednosni rizik veliki, mi smo morali da menjamo maršrutu, i mehanizacija je ovde stigla drugim putem, bez ikakvih oštećenja. To je živ primer iz istorije našeg gradilišta. A ako govorimo o uzajamnim odnosima, moram reći da sam se sastajao sa Ukrajincima, i sa Rusima u inostranstvu, i da sedeći sa tim ljudima i diskutujući o dešavanjima u njihovoj zemlji, niko od nas nije mogao da odgonetne kada i u kom trenutku je sve počelo. Oko jedne stvari smo mogli da se složimo, a to je da je nekom ovaj rat potreban i da taj neko nije ni u Rusiji ni u Ukrajini.
Da li pooštravanje sankcija EU prema Rusiji podrazumeva i redefinisanje pojedinih ugovora sa evropskim kompanijama, kao na primer „Simensom“, koji učestvuje u rekonstrukciji železnica u Srbiji?
Mi ne učestvujemo u razvoju vojnih ili nekih drugih specijalnih programa, mi se bavimo izgradnjom železničkih pruga. Samo čovek koji nije u treznom stanju ili je pod velikim pritiskom može pomisliti da treba da se uvedu sankcije na razvoj infrastrukture, tim pre kada govorimo o međunarodnim železničkim infrastrukturama.
Da li i komunikacija sa predstavnicima lokalnih samouprava protiče u znaku dobre saradnje?
Svakako. Tamo gde gradimo, trudimo se da ostvarimo dobre odnose sa predstavnicima lokalnih samouprava. Svima je već poznato da je naša kompanija društveno odgovorna i socijalno orijentisana, kako u Rusiji, tako i van njenih granica. Evo, recimo, kao jedan od primera takvog opštenja koje prati realizaciju projekta izgradnje i modernizacije železničke infrastrukture Srbije, navešću organizaciju obnove i podršku pruženu Osnovnoj školi „Vasa Živković“ u Pančevu. Zahvalni smo i predsedniku opštine i direktoru škole za pažnju koja je posvećena našem projektu.
Uzgred, nakon dostizanja dogovora o pružanju pomoći školi u Pančevu, učenici su organizovali izuzetno lep prijem sa koncertom. Bilo je divno videti srećna lica učenika u trenutku isporuke sportske opreme i inventara. Takođe, sama škola je poprimila lepši izgled, renovirali smo centralni ulaz koji se nije koristio preko 30 godina. Planira se da se za ukupno vreme realizacije Ugovora pruži podrška za još 4-5 školskih ustanova. Upravo takvi dogovori bili su postignuti za vreme posete predsednika „RŽD“ o.a.d. V. I. Jakunjina Srbiji, 22. decembra 2014. godine. U najskorije vreme planira se pružanje pomoći osnovnoj školi u Golubincima. Početkom jula ćemo otići tamo i zvanično se sa njima dogovoriti.
„Ruske železnice“ o.a.d. pružaju široku pomoć dečjim predškolskim ustanovama, vrtićima i školama kako u Rusiji, tako i van njenih granica. „RŽD Internešnl“ se, prilikom realizacije međunarodnih projekata, u potpunosti pridržava te prakse, koja je već postala tradicija.
Neću da krijem, bili su trenuci tokom izgradnje kada su naši kamioni oštetili staze i puteve u jednom od naselja, i sve što smo oštetili, mi smo i obnovili i doveli u red, iako je sve to zapravo uobičajen problem koji se dešava na svakom gradilištu.
Da li kroz te akcije na neki način promovišete i ruski jezik?
Između ostalog da. Izboru 19 učenika koji će putovati u Rusiju prethodilo je takmičenje u Pančevu gde je učestvovalo preko 300 učenika. Odgovarali su na pitanja o ruskom jeziku i istoriji, a jedna od školskih biblioteka dobila je na poklon udžbenike i beletristiku. Ali, mi nikome ne namećemo ruski jezik, niti rusku istoriju. Naprotiv. Mi samo pričamo o tome kakva je istorija Srbije, a kakva Rusije i kako smo je mi zajedno gradili. To nije bila jednostavna, već teška istorija, ali je ključno da su naše zemlje kroz nju uvek bile zajedno. I to treba da pamtimo.
U saradnji sa „Železnicama Rusije“ u Srbiji radi i Fond jedinstva pravoslavnih naroda koji promoviše ruski jezik i jedan je od onih neophodnih mostova koji na pravi način povezuju dva slovenska, pravoslavna naroda. Smatrate li da rusko prisustvo u Srbiji ne sme da bude lišeno ove dimenzije odnosa naših dvaju naroda?
Zajedno sa Fondom pravoslavnih naroda i časopisom „Svetosavsko zvonce“ prošle godine smo organizovali manifestaciju namenjenu deci. To je bilo takmičenje dečjeg stvaralaštva i svako dete, bez obzira na uzrast, moglo je da predstavi svoj rad, crtež, rukotvorinu, ili tek iscrtanu šolju. Sva deca su na kraju dobila poklone. Takođe, kompanija je krajem prošle godine zajedno sa „Železnicama Srbije“ organizovala i dečji stvaralački konkurs „Voz želja“, u kojem su učestvovala deca iz više od 600 srpskih škola i vrtića. Deca su crtala vozove onako kako ih ona zamišljaju. Upravo očima dece mi smo mogli da vidimo kakva treba da bude srpska železnica i zajedno sa rukovodiocima „Železnica Srbije“, uz prisustvo dece i roditelja, diskutovali smo o tim crtežima. Siguran sam da će se ta tradicija nastaviti.
[/restrictedarea]