Preraspodela karata na Bliskom istoku i slom Saudijske Arabije

Stručnjaci procenjuju da je na Bliskom istoku u toku proces koji bi za krajnji rezultat mogao imati okončanje sunitske dominacije u islamskom svetu i rađanje novog, šiitskog poretka u ovom delu sveta gde bi dominirao Iran

Piše Zoran Milošević

Za najviše dve do tri godine na Bliskom istoku će se pojaviti sasvim nove države. Na primer, šiitska država na bazi Istočne provincije Kraljevine Saudijske Arabije, uz neke teritorije Jemena (sa većinskim šiitskim stanovništvom) i pola Iraka. Tako bi se formirao tzv. (arapski) Šiitstan (provincija šiita – teritorija gde žive šiiti). Pri tome, sasvim je moguće da će šiitske arapske republike stvoriti federaciju arapskih republika, koja bi imala oko 50 miliona stanovnika i obuhvatala teritoriju sadašnjeg Južnog Iraka, Sirije, dela Libije, Kuvajta, Istočne provincije Kraljevine Saudijske Arabije, Nadžrana, Al Asira, Katara, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Bahreina, Omana, Jemena i onda bi, zajedno sa Iranom, kontrolisali sva naftna i gasna nalazišta Persijskog zaliva i dela Bliskog istoka. Takođe, ako se to dogodi, Persijski zaliv bio bi „unutrašnje šiitsko more“. Savez sa Iranom stvorio bi novu geopolitičku realnost u svetu, koja bi po svojoj finansijskoj i ekonomskoj moći bila veoma snažna, smatraju analitičari Bliskoistočnog instituta – iimes.ru. Drugim rečima, svet najverovatnije čeka stvaranje velike arapske šiitske države, koja je sve samo ne ono što žele SAD i Velika Britanija.
[restrictedarea]

ŠIITSKI USTANAK NA ARABIJSKOM POLUOSTRVU Ipak, pođimo redom. Neočekivano, iz Rijada se oglasio jemenski predsednik „u izbeglištvu“ Abd Mansur Hadi, izjavom da je spreman da se dogovori o svemu sa svojim protivnicima. Da podsetimo, Hadi je izbegao u Saudijsku Arabiju i sada je, odatle, iznenada pokazao želju da pregovara sa pobunjenim Husitima, koje 28. maja 2014. godine na Mirovnoj konferenciji o Jemenu u Ženevi nije želeo da vidi za pregovaračkim stolom. Formalno govoreći, on je i ranije pominjao da želi da pregovara sa Husitima, ali je postavljao neprihvatljive uslove pobunjenicima i njihovim saveznicima iz Sveopšteg narodnog kongresa Ali Abdulaha Saleha, poput odustajanja od oružane borbe za oslobađanje zauzetih teritorija. Promena stava jemenskog predsednika u izbeglištvu za mnoge je delovala razumno.
Politička realnost ga je naterala da menja poziciju. Naime, poznato je da Vojska Kraljevine Saudijske Arabije učestvuje u ratu u Jemenu i da se nalazi u nezavidnom položaju, tj. preko joj je potrebno primirje da reorganizuje snage, kao i da jedinice sa juga prebaci na istok države, gde su se lokalni šiiti pobunili, navodi Vladimir Aleksejev za portal Iran.ru. Pobuna nije neorganizovana. Naprotiv! Formirana je koalicija od svih iole važnih političkih subjekata i proglašene su dve republike – Republika El Hasa i El Katif, koje su najavile suprotstavljanje „Kraljevstvu vahabizma i Saudijcima“. Odnosno, ova teritorija ne uključuje i novu republiku Istočne provincije Kraljevine Saudijske Arabije, nego oblasti Ujedinjenih Arapskih Emirata, Katara i Omana, a takođe i jugoistočne regione Saudijskog kraljevstva.
Vojna avantura Saudijaca u Jemenu, te mešanje u rat u Siriji i Iraku, izuzetno su oslabili Kraljevinu. Usmerivši vojsku od 30 000 pripadnika na granicu sa Jemenom, Rijad je ostavio sve ostale pravce bez zaštite. Pri tome, armija nije smela ući u Jemen, plašeći se poraza. Takođe, nisu smeli da povuku vojsku sa granice, što je nateralo Husite, inače bombardovane od strane arabijske avijacije, da pređu u kontranapad, a to je rezultiralo prodorom na nekoliko pravaca u teritoriju Saudijske Arabije. Razbijene su mnoge karaule, poginule su desetine vojnika i civila. Veliki broj ljudi iz tih područja krenuo je put izbeglištva, čak u Rijad, stvarajući pometnju u glavnom gradu ove države. Da tragedija bude veća, husitska vojska je na nekim pravcima ušla u dubinu teritorije Saudijske Arabije, čak do 40 kilometara, ne naišavši na otpor. Husiti sve ovo izvode pod parolom „oslobađanja okupirane jemenske teritorije od Saudijaca“ (realno to i jeste sporna teritorija). O njoj su vođeni pregovori do otpočinjanja rata u Jemenu, tačnije da pređe pod njegov suverenitet, jer tu žive jemenska plemena koja nisu mala (procenjuje se da se radi o dva do dva i po miliona stanovnika) pri čemu šiiti čine najmanje jedan milion. Neki lideri Husita idu i dalje tvrdeći da im ta teritorija pripada i istorijski, kao i Meka i Medina, jer su se nalazile u sastavu Zeiditskog imamata. Na tim idejama dogodila se i pobuna šiita u Istočnoj provinciji Kraljevine Saudijske Arabije.
Nedavna smena vlasti u Rijadu, zatim pad cene nafte i određeni pogrešni potezi nove vlade na unutrašnjem i spoljnom planu i bez Jemena postali su nadražujući. U takvoj situaciji u Istočnoj provinciji dogodila su se dva velika teroristička napada Islamske države nad šiitima. Odgovornost je, važno je naglasiti, preuzeo lokalni ogranak Islamske države, a ne irački, od kojega je Saudijska Arabija (na severu) pokušala da se zaštiti (očigledno bezuspešno) izgradnjom ogromnog zida.

KO STOJI IZA ANTIŠIITSKOG TERORIZMA? Prvi teroristički napad dogodio se 22. maja 2015. godine u šiitskoj džamiji u Katifu kada je samoubica-bombaš, inače građanin Saudijske Arabije, aktivirao eksplozivni pojas usmrtivši 21 čoveka i ranivši 97. Među poginulima ima i dece. Drugi teroristički napad dogodio se 29. maja u šiitskoj bogomolji u gradu Damam, pri čemu je troje poginulo i mnogo vernika je povređeno. Posle ovih napada stanovnici Istočne provincije, koju inače naseljavaju šiiti, podigli su ustanak protiv dinastije Saudita. Na ulicama se pojavila masa sa transparentima kojima se poziva na proglašavanje republika Katif i El Hasa.
Posle terorističkih napada u blizini Katifa postavljen je punkt ustanika na putu ka gradu Damam i na njemu su fotografije imama Hasana i Huseina (sinovi poslednjeg pravednog kalifa Alija i mučenika sa aspekta šiita, a njih su ubili sledbenici Sune – suniti).
Suština je u sledećem: poziv na ustanak protiv dinastije Saudita znači da je reč o nekoj vrsti „Arapskog proleća“ u Saudijskoj Arabiji uz učešće Islamske države. Naravno, postoje dezinformacije, kao i razne pretpostavke: jedna od dominantnijih je, na primer, da su šiiti i sledbenici Islamske države (tokom tajnih kontakata) već podelili sfere uticaja u ovoj državi.
Situacija za Rijad je, dakle, više nego složena, tako da su morali nešto preduzeti. Jedno je raspirivati rat u Siriji, Iraku i Jemenu, a sasvim drugo suprotstaviti se šiitskom ustanku kod kuće, uz aktiviranje pripadnika Islamske države. Da bi se saudijska vlada uspešno suprotstavila šiitskom ustanku i sve većoj delatnosti sledbenika Islamske države, potrebna joj je vojska, a ona je na granici sa Jemenom.
U takvim uslovima u medijima Arabije razvila se debata ko je naručio terorističke napade. Tamošnji policijski inspektori tvrde da je materijal od kojeg je izrađen pojas-bomba samoubice-teroriste urađen u inostranstvu (ne navodeći državu). No, mediji spekulišu da se misli na Iran (Istočna provincija se nalazi na obali Persijskog zaliva) i Jemen. No, poznato je da se Iran ne bavi terorizmom, a Jemen je daleko, tako da se pojavila i treća teorija – sve je delo saudijskih tajnih službi. Za sada, informacija o tome ko je naručio napade ostaće tajna. Iako je, dakle, odgovornost preuzeo saudijski ogranak Islamske države, svi sumnjaju u to. Naime, pripadnici ove organizacije u Iraku i Siriji koriste ručno pravljene pojaseve-bombe, a u slučaju terorističkih napada u šiitskim delovima Saudijske Arabije korišćen je eksploziv proizveden u fabričkim uslovima.
Takođe, arapski stručnjaci za terorizam naglašavaju da pripadnici Islamske države napadaju naftna postrojenja i infrastrukturu, te nemaju interes da isprovociraju ustanak šiita. Zato je u stručnim raspravama veoma zastupljena tvrdnja da su iskorišćeni saudijski teroristi-usamljenici od strane stranih tajnih službi. No, postavlja se pitanje čijih? (portal voprosik.net).
Kada se analiziraju interesi – odgovor se svodi na dve države: SAD i Veliku Britaniju, koje su već objavile plan podele Saudijske Arabije (o čemu je svojevremeno pisao i „Pečat“ – putem raskola države i formiranja manjih državica i enklava na osnovu plemenske i etnokonfesionalne pripadnosti. Autor ove podele je Bernard Luis).
Ustanak u šiitskoj naftonosnoj Istočnoj provinciji Kraljevine Saudijske Arabije najviše odgovara Iranu i jemenskim Husitima, Iraku, Siriji i libanskom Hezbolahu, ali i, kako smo naveli, SAD i Velikoj Britaniji. Saudijci su želeli da preuzmu ulogu „regionalnog žandarma“ pa je i Vašington morao da ih zaustavlja, upozoravajući da su nagli. Rezultat ove politike je da se strateški važan region, posebno zbog nalazišta nafte od kojih zavisi ceo svet, našao u haosu i situaciji nestabilnosti. Ukoliko haos potraje, jasno je da će se nalazišta nafte i druga infrastrukura naći u rukama različitih plemena, što će dovesti do ilegalne prodaje ovog energenta, a samim tim i do pada njegove cene.
Rijad je, za sada, u pobunjenu provinciju prebacio dodatne jedinice Nacionalne garde i specijalnih jedinica, slabeći snage na granici sa Jemenom. To je omogućilo Husitima pomenuti prodor na teritoriju Saudijske Arabije i zauzimanje ne samo karaula već i nekoliko velikih magacina sa oružjem i municijom. Ovi događaji kao da nagoveštavaju veliko preuređenje Bliskog istoka i, kako smo na početku naveli, stvaranje šiitskog Arabistana.

___________________________________________________________________________

GDE ŽIVE ŠIITI

Šiiti čine 65 odsto stanovnika Iraka, 85 odsto Azerbejdžana, 70 do 85 odsto Bahreina, 30 do 45 odsto Kuvajta, 15 do 20 odsto Ujedinjenih Arapskih Emirata, 10 odsto Katara, 8 do 20 odsto Saudijske Arabije, pri čemu su većina (60 odsto) u istočnom delu bogatom naftom. U Siriji šiita ima oko 12 odsto, a u Libanu 30. U Avganistanu živi oko 15 odsto šiita, u Pakistanu 20 odsto, Jemenu 40 odsto, a za Tursku tačnih podataka nema, mada se zna da su brojni među Kurdima, ali i među Turcima. Procenjuje se da ih ima do 15 miliona ili oko 20 odsto stanovnika Turske. Krajnje dvosmisleni sufijski red Bektaši, sa naklonošću prema šiitizmu, postoji i na Balkanu, pre svega među Albancima (oko 20 odsto stanovnika sledi ovaj pravac). Šiitske zajednice su razbacane po celom svetu, pri čemu nema tačnih podataka o njihovoj brojnosti. Jedna od najvećih šiitskih „dijaspora“ je u Nigeriji, gde ih ima oko 3,3 miliona, navodi portal newsland.com.
[/restrictedarea]