Krsna slava Srbina spasava

Dragomir Antonić 

Svojevremeno je jedan nemački etnograf napisao da se sva uporišta Srpstva mogu oprobanim metodama razoriti sem jednog: Krsne slave koja se ne da razumeti

Tuđa muka ne hrani unuka – kaže srpska narodna poslovica. Malo reči veliki nauk. Pojedinci iz Srbije ili inostranstva koji veruju da su moćni, da im je sve dozvoljeno u ime „izuzetnosti“, „višeg cilja“ ili brige za „našu decu“ valjalo bi da povedu računa o narodnom znanju. Na vreme. Dok se još osećaju izuzetnim, bogomdanim, moćnim, bogatim. Samozadovoljni sopstvenim položajem. Sve u trenu može nestati. Potomcima, u čije se ime navodno stvara, bedu na vrat natovariti. Ne vredi kasnije lelekati i pitati se šta smo Bogu zgrešili da nas nesreća snađe.

 

LJUDSKI I BOŽJI PLANOVI Od pamtiveka u knjigama piše, šta je dobro a šta zlo. Šta valja činiti, od čega se čovek mora čuvati. Važno je čitati, pametne ljude slušati kad govore. Uvek naravoučenije izvući. Pamtiti. Mnogo stvari koje nam se danas dešavaju ranije su predviđene. Knjige, narodne pesme, poslovice, mudri ljudi su na vreme upozoravali šta nas sve može zadesiti. Božje planove, ko ih je shvatio, neki će poslušno prihvatiti. Drugi neće. Treći će se suprotstaviti. Svako po sopstvenom izboru. Ne vredi trošiti reči. Biće kako Bog zapoveda.

Pored Božjih postoje i ljudski planovi. Sa njima je drugačije. Mogu da se ostvare ali i ne moraju. Mogu pospešiti, promeniti, ili osujetiti. Što jedan čovek zamisli drugi može da obesmisli. I obrnuto. Može se do jutra pisati šta ljudi jedni drugima mogu činiti. Bilo dobro, bilo zlo. Svako od nas ima oba iskustva. Kako je između ljudi tako je među narodima i državama. Moderno je govoriti o odnosima elita. Na sve strane elite, intelektualna, umetnička, naučna, bankarska, sportska, pozorišna, politička. Nastupila inflacija. Od njihovog nadgornjavanja gore propasti nema.

U oktobru 1979. godine boravio sam u manastiru Hilandaru na Svetoj Gori. Radio sam na zaštiti etnografskih predmeta. Prvo se odlazilo u Kareju, upravno sedište Svete Gore. Tu vam stave pečat na svetogorski „pasoš“. Boravak odobren. U Kareji, u hilandarskom konaku se noćilo. Ujutru se išlo za manastir. U konaku je najčešće boravio monah Mitrofan, (odavno u nebeskoj otadžbini), koji je bio i hilandarski član Prota. Neka vrsta crkvene uprave Svete Gore. Monah Mitrofan je bio veoma obrazovan čovek. Govorio je više jezika. Puno čitao. Lepo govorio. Pun životnog i monaškog iskustva. Voleo je da razgovara sa ljudima iz Srbije u koju tad nije smeo da dođe. Te oktobarske noći nisam mogao odbiti ponuđeni putir vina i pažljivo sam ga slušao.

[restrictedarea]

ČETIRI BITNA ELEMENTA Pričao je o svom boravku u Nemačkoj. Njihovoj posvećenosti poslu. Temeljnom obavljanju svakog zadatka. Navodio je primere. Jedan sam zapamtio. U terensku svesku upisao. Sad ga prepisujem: „Pred Drugi svetski rat Nemce je interesovao život u Kraljevini Jugoslaviji. Ne samo u vojnom ili privrednom smislu, već pre svega u kulturnom. Kraljevina Jugoslavija je bila velika država, ali su Nemci bili znatiželjni da razumeju šta je važno za Srbe.  Koji su to elementi koji drže Srbe kao narod na okupu? U tu svrhu – reče monah Mitrofan – poslali su jednog vašeg kolegu, etnografa, da izuči život ljudi u Srbiji. Boraveći više meseci na terenu nemački etnograf je zaključio da kod Srba postoje četiri bitna elementa, koji su stožeri srpskog naroda. Prvi na spisku: Kolo Srpskih sestara. Na drugom mestu list „ Politika“. Treća je Srpska pravoslavna crkva, a na četvrtom mestu Krsna slava. Ove prve tri institucije se mogu razrušiti uobičajenim i poznatim metodama. Time će se značajno oslabiti snaga Srba. Za Krsnu slavu ne znam način kojim bi se mogla razoriti. Teško ju je razumeti. U istom selu o istoj slavi obred je drugačiji. Jedan domaćin pali sveću pred podne, drugi čeka kum da stigne, treći sveštenika, četvrti da se porodica okupi… Kako se boriti sa običajem koji ima više imena. Jedni kažu Slava, drugi Krsno ime, treći Kućna slava, četvrti Svetac… Ukupno je nabrojao sedam naziva. Za ovaj običaj nemam rešenje napisao je u izveštaju, koji je po rečima Mitrofana, kasnije pretočen u knjigu, priručnik“.

Danas je stari srpski praznik koji se zove Jarilo. Održao se, u pojedinim selima Srema i Banata. Koliko da ne zaboravimo.

[/restrictedarea]