Pečat – List slobodne Srbije Politički nedeljnik, aktuelna politička dešavanja, društvo, svet, kultura.
Prvi potpredsednik vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je danas da u narednim danima očekuje odgovor od Velike Britanije o namerama u vezi sa najavljenom rezolucijom o Srebrenici, a o kojoj još nisu počele konsultacije u SB UN.
Dačić je, odgovarajući na pitanja novinara u Palati Srbija, rekao da je zamolio britanskog ambasadora Denisa Kifa da Velika Britanija informiše Srbiju o svojim namerama, imajući u vidu da tekst eventualne rezolucije nije još poznat i da u narednim danima očekuje odgovor.
“O ovome još nisu započete konsultacije u UN i SB. Savet bezbednosti je veoma značajno telo sa svojim procedurama i treba imati u vidu da se nikad nije desilo da nešto što je predloženo u izvornom bude na kraju usvojeno”, ukazao je Dačić.
On je podsetio da Srbija nije članica SB, ali da je veoma zainteresovana za to pitanje.
Upitan da li je rezolucija vrsta pritiska na Srbiju, Dačić je rekao da prvo treba videti šta u toj rezoluciji piše.
“Još nemamo predloge sa njihove strane. Mi smo otvoreni za sve razgovore”, rekao je šef srpske diplomatije.
Dačić je naveo da je Srbija protiv toga da se godišnjice zločina zloupotrebljavaju u političke svrhe, a da je apsolutno nesporno odavanje počasti žrtvama bilo kog zločina, tako i zločina u Srebrenici.
“Mi očekujemo da se na isti takav način svet odnosi i prema zločinima koji su počinjeni nad srpskim narodom”, podvukao je Dačić.
Sve dok Srbiju budu vodili bezkicmenjaci, ulizice,kukavice, izdajice, koji prihvataju sve ucjene, uvjete,ponizenja , cineci time ogromne stete Srbiji, ali za sebe licno znacajne koristi……… Oni koji nasuprot volje naroda strijeme ka NATO u i EUROPSKOJ UNIJI……
Ucijenama i Ponizenjima nece doci kraj……… doci ce kraj Drzavi Srbiji ,komad po komad, a Kosmet je samo prvi komad…..
Dacicu ti si jedan nesposoban politicar sto si dokazao vise puta i tvoja partija takodje.Kada cete jedanput da uvidite ta cela EU radi protiv Srbije kako to narod nevidi mogu da vam milion primera navedem.Mladi Srbi na zapadu masovno menjaju prezimena i vode tesku borbu za goli zivot dacu vam jedan samo primer,Svajcarci su cak 78 posto glasali da se Srbija bombarduje cela francuska je bila na strani takozvanih bosnjaka.Vucic pokusava svim snagama da dovede investitore ali njih NEMA jer nevole SRBE.Englezi ce tu rezoluciju doneti a nasi politicari kao i uvek gutace gorke pilule.Srbi mani te se Evrope pa nije ceo svet zavistan od MERKELOVE koja kao i Engleski premijer nas na najgori nacin ponizavaju NAJBOLJI PRIMER VAM JE NOVAK NEMA ARENE GDE MU NE ZVIZDE
Nesporna je činjenica da je anglo-američki globalni establišment kojeg oličavaju idolatrisaka društva čarobnjaka međunarodne masonerije, rimskih katoličkih templara i kabalista žestoki neprijatelj pravoslavnih Srba, što svedoči i poznati srpski publicist prof. Dr. Lazo M. Kostić u studiji koju je objavio pod naslovom “Srbija ili Jugoslavija”, gde na strani 62 i 63, kaže:
“… Meni izgleda ta stvar prilično jasna i dostupačna: iz istih razloga iz kojih pomažu i komunističku Jugoslaviju. Tj. iz mržnje prema Istoku, prema Rusiji, prema pravoslavlju itd. Oni smatraju da bi slobodna Srbija odmah tražila i našla naslon na Rusiju. Oni to s pravom pretpostavljaju. I mi bismo ličili na samoubice kad bismo se toga naslona libili, kad ga ne bismo svestrano koristili.
Videli smo šta nam želi Engleska i kako je s nama postupala. Pored svih izdaja, još je bombardovala srpske gradove gore nego Nemci za vreme poslednjeg rata, a hrvatske je sasvim štedela. Zažto? Vrlo je prost odgovor na to. Čerčil je već bio utanačio sa Staljinom podelu Jugoslavije odn. sfera u Jugoslaviji po principu fifti-fifti, i Staljin je bio tobože smesta dao pristanak. A kako bi izgledalo to pola-pola? Ni to nije teško dokučiti; Engleska bi imala u svojoj interesnoj sferi zapad a Rusija istok Zemlje. Zato ona nije protestovala zbog ubijanja Srba u ‘NDH’ već zbog srpskih odmazda, jer je svoj presumptivni deo štedela; zato je nametnula pretsednika vlade Subašića; zato je favorizira svaki antisrpski pokret i u zemlji i u inostranstvu itd. To će ona činiti i dalje, jer se ‘porincipi engleske spoljne politike ne menjaju, pa ma koja vlada bila na upravi zemlje’, kako glasi jedna spoljno-politička maksima.
Ne samo da su Saveznici (u prvom redu Englezi) napustili Dražu, već su oni bili gotovi da pomažu Pavelića. O tome detaljno piše bivši jug. Minister za vreme rata dr Milan Martinović u kalendaru ‘Hrvatskog Glasa’ za 1955, a to prenosi i g. Radoje L. Knežević u londonskoj ‘Poruci’, broj januar-mart 1959, strana 40. Engleska obaveštajna služba u Švajcarskoj pristala je bila da se pomogne hrvatska akcija protiv Nemaca ako se obrazuje zajednicka vlada HSS i umerenih ustaša. Saveznici bi ondma de fakto priznali Hrvatsku republiku – na čelu sa drom Mačkom…
Englezi će nas uvek smatrati svojim virtuelnim protivnicima, onima koji više teže i naginju Rusima nego njima, onima koji će u trajnim situacijama ići sa Istokom a ne sa Zapadom.
To su konstante, stalne rukovodne ideje engleske politike, ne treba se zavaravati. A ona, nažalost, još uvek vrši veliki pa negde i presudan uticaj na SAD. (Tako je bilo i za vreme poslednjeg rata, kada su Srbiju bombardovali američki avioni, ali vrhovna komanda nad savezničkom avijacijom u našem predelu pripadala je Englezima. Oni su vinovnici svih ubistava Srba od početka 1944, a posredno i od pre).
‘Saveznici’ su stvorili komunističku Jugoslaviju; to je njihovo čedo, njihovo delo. Ako im sad ne konvenira, znači da je mi moramo rušiti i prilagoditi njihovim ciljevima.
A koji su to ciljevi? Borba protiv Rusije i Istoka, protiv svake Rusije, ne samo komunističke…
Ja neću govoriti našim ljudima šta bi značilo za nas Srbe kad bismo Rusiju izgubili ili udaljili od sebe, kad bismo je naterali da prigrli naše neprijatelje ( kao u doba kralja Milana ). To znamo iz istorije, to osećamo instiktivno. Nema nama prirodnijeg ni čvršćeg naslona nego na Rusiju, slovensku, pravoslavnu, ćirilovsku.
Ona nas je nesebično pomagala kroz mnoge vekove i u raznim situacijama…”
Str. 66 i 67: “Englezi su egoisti prema celom svetu, ali su prema Srbima još i neprijatelji. I onaj ko se na njih pouzdava u najmanju ruku je nepopravljiv. Drugi ‘saveznici’ nisu tako a priori neraspoloženi prema Srbima i dali bi se mestimično razlogu da se Engleska ne ukopča uvek, pa time onemogući svaki akt u korist Srba. Nemamo mi šta od njih da očekujemo, ma šta dobrog, ja najiskrenije uveravam čitaoce. A videće da i drugi tako misle.
Pok. Adam Pribićević je u jednom veoma zapaženom članku objavljenom u pitsburškom listu 2 marta 1954 pod naslovom ‘Opreznost prema Velikima’ (taj članak je preneo posle i kalendar ‘Amerika’) veoma oštro opomenuo one koji se uzdaju u pomoć ‘Velikih Saveznika’ Srbima. On se tu čak najviše okomio na vladu SAD, koja je ‘da bi zadobila za partiske kuglice 28 miliona američkih katolika i simpatije Vatikana’ dala skloniste Artukoviću, koji je kriv za pokolj 600 hiljada Srba i rušenje stotina srpskih pravoslavnih crkava, da paljenje stotine srpskih sela ne spominjemo. A obavešteni smo da je ta zver, za izborne borbe, učestvovala aktivno na jednom republikanskom zboru u Los Anđelosu. Glavno je zadobiti vladu SAD a ne izvojevati pobedu pravdi u Jugoslaviji. I, ako Artuković može privući hrvatske glasove, dobro je došao preko grobova bar 600,000 Srba!’…” (Vidi: Prof. Lazo M. Kostić, Srbija ili Jugoslavija, knjiga treća, Hamilton, Ontario, Kanada, 1962).
U engleskom časopisu za spoljnu politiku “The nineteenth Century and After” u svesci za septembar 1943, u jeku sudbonosne prekretnice na Istočnom frontu, doslovno stoji:
“…Kominterna koja je pre izvesnog vremena raspuštena, pretvorena je u jedan permanentni kongres, koji zastupa komunističke i sovjetsko-ruska shvatanja, ali pri tome sledi jedan nacionalni (sovjetski) i jedan socijalni (boljševički) program. Sovjestka unija teži za razaranjem cele Evrope, a naročito oblasti između Baltika i Jegejskog mora… Sovjeti takođe rade i na uništenju Rumunije. Nesumnjivo je, da oni nameravaju da potčine pod svoju vlast deltu Dunava i petrolejske izvore. Oni hoće da imaju nesmetan izlaz i na Sredoizemno, a možda i na Jadransko more…” ( Vidi: The nineteenth Century and After, Sep. 1943, London, England).
Ljuba Nenadović je u knjizi „Pisma iz Italije“ zabeležio razgovor, koji je vođen između Njegoša i engleskog Lorda u Napulju, gde doslovno stoji:
“…Moji su stihovi svi žalosni ja ih više ne pišem! Ja pred sobom vidim grobnu ploču na kojoj stoji napisano: “Ovde leži vladika crnogorski, umro je, a nije dočekao da vidi spasenje svojega naroda, i tome imamo najviše zahvaliti vašim zemljacima, gospodine, koji i mrtvu tursku ruku drže pod našom gušom. I kad god vidite ovu sliku, setite se miliona hrišćana koji su moja braća i koji bez ikakvih prava pište pod nečovečnom turskom rukom; i vi te Turke branite. Kad dođete u bogati London, i kad pokažete ovu sliku svojim prijateljima, nemojte im kazati: ovo je vladalac jednog srećnog naroda; nego im kažite: ovo je mučenik jednoga za slobodu mučeničkog naroda. Kažite im: Srbi mogli bi pobediti Turke, ali nemogu da umilostive vas, hrišćane’. – Vladika je sa osećanjem govorio; poznalo mu se to na licu. Serdar Andrija, koji nije razumevao šta vladika francuski govori, polako mi reče: ‘Žao gospodaru što taj Inglez hoće da ide’. Lord je posle ovog govora vladičina ostao hladan, kao svaki Englez. Tako je bar izgledalo. On opet zamoli vladiku da mu za spomen napiše otprilike to što je tada kazao. Vladika mu odgovori: ‘U nas Srba ima jedna pesma koja kaže: da se more pretvori u mastilo, a nebo u list knjige bele, ne bi se mogli naši jadi ispisati. To je maleno mesto za našu tugu’…” (Vidi: Ljubomir P. Nenadović, Pisma iz Italije, Beograd, 1950, str. 28; Isto: Jeremija Živanović, Primeri nove književnosti, Beograd, 1921, str.185-186 ).