Čačak – prestonica kulture Srbije

Dragomir Antonić 

Bogu hvala, Srbija se sačuvala. Mislim da je vreme za „srbizaciju Beograda“

Šta sam mogla drugo da postanem ja, Nadežda Petrović,
Dimitrijeva i Milevina kćer, do srpska slikarka,
kad umesto prve fotografije iz najranijeg detinjstva imam crtež…

Šta sam mogla da postanem nego rodoljubna Srpkinja,
jer je moja majka Mileva tako vaspitavala generacije đaka u Srbiji…
vodeći tim putem i celu porodicu našu.

(Reči ispisane na zidu Galerije „Nadežda Petrović“ u Čačku)

Lepo je bilo u Čačku, Gornjem Milanovcu, Takovu prošle nedelje. U subotu 6. juna održana je velika proslava na brdu Ljubiću pored spomenika znamenitom junaku Tanasku Rajiću. Obeležavao se događaj od pre dva veka. Tad je čuveni junak Tanasko iz šanca uzeo top u ruke i pucao po Turcima dok ga nisu jataganima potpuno isekli. Bitka se dalje vodila putem koji je istorija opisala i još opisuje. Tanasko je ušao u narodnu pesmu i postao deo kolektivnog sećanja Srba. Odatle ga nikakav „novopronađeni“ pisani dokument neće isterati. Što gusle zabeleže, neće nikakav računar, bez obzira na broj gigabajta, izmeniti. U Istorijskom arhivu u Čačku održane su dve manifestacije vredne svakog pomena. Prva je bila izložba pisanih dokumenata iz fonda Dimitrija Mite Petrovića, koji se čuva u Arhivu države Srbije u Beogradu. Dimitrije Petrović je bio državni činovnik, inače otac Nadežde i Rastka Petrovića, sa velikim osećajem za značaj pisanog dokumenta i obaveze da se svaka, makar i najsitnija administrativna prepiska sačuva. Da potomci vide kako su preci vodili državu i državnu administraciju.

[restrictedarea]

 

I MUZEJ I BRKOVIĆA KUĆA Arhivski radnici predvođeni direktorom Lelom Pavlović osmislili su da kopije dokumenta štampaju na papiru dužine tri metra i širine više od pola metra, da ih okače na plafon izložbenog prostora, što je omogućilo posetiocima da, prolazeći između njih, zastanu i pročitaju ukaz o imenovanju neke ličnosti za okružnog kapetana, raspis poreza, član Sretenjskog ustava. Bila je to jedinstvena šetnja kroz pisanu istoriju Srbije praćena pevanjem i sviranjem violina mladih učenica Muzičke škole iz Čačka.

Sutradan je šetnja nastavljena Međunarodnim naučnim skupom o Drugom srpskom ustanku. Učesnici, istoričari od imena i ugleda, iz Beograda, Moskve, Novog Sada, Nižnjeg Novgoroda, Kragujevca, Cetinja, saopštili su koji će radovi biti objavljeni u posebnom Zborniku. Šetajući Čačkom, obišli smo Narodni muzej i Galeriju. Priznaću da, bez obzira što muzeje obilazim decenijama, odavno nisam video lepšu stalnu postavku urađenu po svim pravilima muzejske struke. Sve je kako pravila struke nalažu, ali očito, sve je rađeno sa ljubavlju, jer iz svakog kutka, od suterena do poslednjeg sprata nekadašnjeg doma Jovana Obrenovića, rođenog brata Miloša Obrenovića, izvire blagodarna srpska toplina. Većina učesnika je radila ili sarađivala sa muzejima širom naše i drugih država, ali je netremice slušala divnu priču Zorane Bojović, kustosa, kao da smo prvi put u muzejskom prostoru. Isto se ponovilo u Galeriji.

U ponedeljak smo otišli u Galeriju u Gornjem Milanovcu, poznatu kao Brkovića kuća. Spoljni zid koji deli zgradu od susedne bio je oslikan muralom sa događajima iz Miloševog ustanka. Zid su oslikali đaci Umetničke škole iz Čačka. U dvorištu Galerije rodile višnje. Mušmula se nadnela nad bunar. Prava varoška, građanska kuća iz doba Kraljevine Srbije. Postavka znalački urađena sa originalnim rešenjem znamenitog Takovskog grma i čuvenog belog barjaka sa crvenim krstom. U Takovu smo sreli tri ekskurzije đaka. Od četvrtog do sedmog razreda. Škole iz Niša i Novog Beograda dovele đake da vide crkvu brvnaru, spomenike, Muzej Takovskog ustanka. Da nešto nauče iz srpske istorije.

 

KO JE DONEO ODLUKU… Vraćam se za Beograd. Pitanje se samo nameće. Zašto je Narodni muzej u Beogradu šesnaest godina zatvoren? Koliko generacija đaka je ostalo uskraćeno da vidi dela iz nacionalne kulture? Ko je doneo odluku da se iz Beograda protera kultura? Sad se vide efekti čuvenog pamfleta – ko li je autor? − „Beogradizacija Beograda“ sa idejom da se izvrši „beogradizacija Srbije“. Bogu hvala, Srbija se sačuvala. Mislim da je vreme za „srbizaciju Beograda“.  U protivnom, neće imati šta da se vidi od srpske kulture u Beogradu. Na sreću, postoje Čačak, Gornji Milanovac, Požarevac… Kako je u vašim gradovima? Javite.

 

[/restrictedarea]