Udri po pravoslavlju. Neće moći, oprem bato!

Dragomir Antonić 

Isus Hristos je stradao voljom drugih. Njegovu smrt tražila je rulja. Rulja ga je ismejavala. Rulja je ostala rulja. Nje se više niko ne seća. Hristosa milioni ljudi slave

Danas je Veliki petak. Najtužniji dan za pravoslavne hrišćane, ali i priprema za najradosniji pravoslavni praznik, Vaskrsenje Hristovo – Vaskrs.

Veliki petak je jedini dan u godini kada u pravoslavnim hramovima utihne liturgijsko pojanje. Dan kada se pred vernike iznosi plaštanica, platno kojim je povijeno Hristovo telo posle skidanja sa krsta na koji beše razapet. Zato se u narodu ovaj dan naziva i Raspeti petak. Danas će se u srpskim domovima farbati jaja, kojima će se ukućani prvo omrsiti, posle dugog Časnog posta, u nedelju na Vaskrs.

 

SLAVA ZA VREMENA, PAMJAT ZAUVEK Isus Hristos je stradao voljom drugih. Njegovu smrt tražila je rulja. Rulja ga je ismejavala. Želela je njegovu smrt jer nije bio kao oni. Bio je bolji. Svojom, ovozemaljskom smrću Sin Božji se uzneo na nebesa i seo s desne strane Oca svog. Rulja je ostala rulja. Nje se više niko ne seća. Hristosa milioni ljudi slave, veruju u njega vekovima. Sa radošću govore njegovo ime. Božja volja!

[restrictedarea]

O njoj svuda i svagda vodimo računa. Pre nego što bilo kakvu odluku donesemo, ili bilo šta uradimo, dobro je zastati. Upitati sebe i Gospoda: Da li je dobro ovo što činim? On će već naći načina da nekim znakom stavi do znanja šta nam valja činiti. Koliko puta vam se desilo da vam odjednom iz čist.

Srbi su, beleži njihova pametarnica – danas je zovu istorija – stradali bezbroj puta. Stradali su jer nisu hteli da se odreknu slobode, samosvesti, pisma, pravoslavne vere, Gospoda. Stradali su i kad bi se odrekli vere, pisma da bi spasili glavu. Glavu spasili ne bi, ali su zato streljani kao pripadnici drugog naroda i druge vere. Ima bezbroj zapisa o zločinima nad Srbima, samo zato što su Srbi pravoslavne vere. Druge krivice nisu imali. To što jesu bilo je dovoljno da u smrti postanu ono što nikad bili nisu. Sve je zapisano i dostupno.

NAŠLA SE VILA U ČEM NIJE BILA Nažalost, stradanja se nastavljaju. Pred našim očima, Srbe ubijaju samo zato što su Srbi. Ako ih ne ubiju, onda ih proganjaju. Imovinu otimaju. Pravoslavne hramove ruše ili prete da će ih rušiti. Vukovar i cela Hrvatska, Kosovo i Metohija (a uskoro i cela Srbija) mesta su gde je Srbin teško biti ili gde se Srbin ne sme biti. Osvrnite se oko sebe i pogledajte, oslušnite. O Srbima se ružno govori, opet su nekom smetnja. Ti što ružno govore tvrde da Srbi remete i sami sebe. Svako ima pravo da narodu kaže da je šizofreničar, kao što reče onaj američki šmokljan Kirbi, inače osoba bez ikakvog znanja, a osion kao i svi Amerikanci. Ko bi normalan, da nešto zna, lupetao da je SSSR imao 12 država i da je Ukrajinski front u Drugom svetskom ratu isto što i Ukrajina!? Našla se vila u čem nije bila! Naša vlast, umesto da ga pošalje tamo odakle je, naprasno je ogluvela. Ništa nije čula. Jedino premijer izjavi da ono što smo čuli ili pročitali nismo dobro razumeli. Videću sa advokatom i tužiću Kirbija za uvredu. Nisam šizofreničar.

Praznici su vreme kad se valja setiti predaka, roditelja, prijatelja. Ako su živi, onda ih posetimo. Ako nisu, pomolimo se za njihovu dušu i upalimo sveću. Ne smemo  zaboraviti nevine koji su stradali u NATO sadističkom bombardovanju 1999. Na Veliku subotu, u selu Merdare NATO zločinci su bacili bombu na kuću Božina Tošovića. On je poginuo a sa njim i njegova ćerka Bojana koja je imala jedanaest meseci. Ranjena, Božjom voljom je preživela jedino majka i supruga Marija, koja je bila u sedmom mesecu trudnoće. Zatim se porodila i dobila ćerku Anđelku.

 

NISU ZABORAVLJENI Da li je zbog ubistva deteta mlađeg od godinu dana makar sramota Jelenu Minić i današnje državne zvaničnike kada se sretnu sa neosuđenim ubicama iz NATO? Sa njima vode nekakve pregovore koji će navodno pomoći razvoju Srbije i obezbediti bolji život građana. Koliko će NATO dandare pomoći roditeljima Sanje Milenković, koju krvnički ubiše na mostu u Varvarinu? Ni da se izvine. Porodicama stradalih u besomučnom bombardovanju niko od zvaničnika zemalja članica NATO nije saučešće izjavio. Kad u akciji negde u svetu strada NATO vojnik, komanda šalje telegram, generali odlaze u kuću poginulog, izjavljuju saučešće porodici. Ističu kako je bio vojnik za primer. Nije važno što je ubijen u stranoj zemlji gde je služio kao okupator. Nažalost, oni ne znaju nikakvog reda. Nemaju domaćeg vaspitanja. Od njih ne očekujmo ništa.

Zato svako od nas ko je poznavao nastradalog u ratu 1999. neka poseti za praznik njihove preživele članove porodice. Da im kaže da nisu zaboravljeni. Da ljudi pamte njihovu žrtvu. Kad zaboravimo žrtve, zaboravili smo zločince. Ako nisu kažnjeni, verovaće da ništa loše nisu uradili. Kad zaboravimo stare zločine, doći će novi zločinci da nastave zlodela starih. Šta mislite zbog čega američki predsednik i njegovi vazali neće biti prisutni na Paradi pobede nad fašizmom 9. maja u Moskvi. Žele da se zločini nemačkih nacista zaborave, a onda „‘ajde Jovo nanovo“. Udri po Rusiji i pravoslavlju. Uništi danas ono što nisi mogao pre sedamdeset godina. Neće moći. Oprem bato!

[/restrictedarea]