Pad jastreba političke nekorektnosti

Slučaj Džeremija Klarksona

Piše Vladislav Panov

Izbacivanje čuvenog britanskog „bezobraznog voditelja“ iz automobilskog šou-programa „Top gir“, najgledanije TV emisije tog tipa u istoriji malih ekrana, senzacija je koliko i ponuda ruske vojne televizijske stanice da Klarkson svoj šou nastavi iz njihovog studija. A možda i nije?

I pored mnoštva tekućih krvoliptajućih i tragičnih tema koje su po običaju fascinirale moćne zapadne medije, jedna je vest kao šumski požar obišla planetu. Džeremi Klarkson, kontroverzni voditelj šou-emisije posvećene automobilima, „Top gir“ (Puna brzina) prvo je suspendovan od strane čelnika Bi-Bi-Sija koji producentski podržava šou i ubire zaradu od njega. Potom, nekoliko dana kasnije, objavljeno je da Klarkson neće dočekati april kao zaposleni u Bi-Bi-Siju. Ugovor za vođenje emisije, aktivan još od 1988. godine, više mu neće biti produžavan. Time je okončana izuzetno turbulentna saradnja britanskog televizijskog giganta i njenog na svaki način nezgodnog sredovečnog voditelja, čiji su životni stavovi, makar i prigodno fingirani i umišljajno provokativni ne bi li se tako skrenula pažnja, postali nesnošljivo breme za uštogljenu upravu nacionalne televizije, koja se u prošlosti previše puta našla u poziciji da se izvinjava zbog uvredljivih, nezgrapnih i od toliko voljene političke korektnosti izopštenih komentara upravo zbog toga u svetu omiljenog voditelja. „Top gir“ je tokom vremena izrastao u zlatno jaje britanske televizije i njen najunosniji izvozni program. Klarksona i njegov šou je svake nedelje gledalo preko trista pedeset miliona ljudi širom planete („Top gir“ se prikazuje u preko dvesta zemalja sveta!) zahvaljujući čemu je Bi-Bi-Si zarađivao, od domaće i inostrane publike, skoro osamdeset miliona funti godišnje, a pomenuta je emisija dospela čak i u Ginisovu knjigu rekorda kao najkomercijalnija te vrste u istoriji malih ekrana. Ali promocija poslušnosti, demokratskog jednoumlja, u kojem pomenuta politička korektnost ima ključni značaj, dragocenija je od svega. Otuda deluje da su čelnici britanske nacionalne televizije jedva dočekali dovoljno dobar povod da eliminišu iz svojih redova preterano zastupljenog voditelja, koji je upravo od političke nekorektnosti napravio karijeru i omiljeno ime u armiji poklonika širom planete. Poslednja kap u čaši žuči blaziranih liberala i dežurno brižnih čuvara koji odlučuju šta mase moraju da nauče gledajući nacionalni program bio je navodni Klarksonov fizički nasrtaj na producenta svoje emisije prilikom boravka u Jorkširu. Džeremi je, rekoše, podivljao po povratku u motel koji je odabrao ovaj producent za njihov konak pošto tamo, usred noći, kada se pojavio „pod gasom“ posle višečasovne zabave, nije bilo tople hrane. Producent je završio prebijen i u bolnici, ali na kraju ipak nije podneo krivičnu prijavu protiv Klarksona. Posledice ovog čina su da je slavni voditelj suspendovan, a onda i otpušten. Moguć je čak i rasplet po kojem bi završio neko vreme iza brave.

 

[restrictedarea]

Manipulisanje Klarksonom

Ovakav ishod je odavno lebdeo nad voditeljevom sudbinom. U prethodnim godinama koje su poslužile za građenje novog društva politički korektne nacije najplemenitijih socijalno -političkih pogleda, ljudi bez predrasuda, rasnih i bilo kojih drugih zatucanosti, Klarkson je u svojoj automobilističkoj emisiji radio na suprotstavljanju takvim trendovima. Dok su lideri globalističke diktature socijalne ispravnosti uz pomoć medijskih giganata kakav je upravo Bi-Bi-Si instalirali principe o jednakosti svih sa svima i sve ostale pozitivne tekovine „novog sveta“, Klarkson je zabavljao milione, nimalo fascinirane tim novim ispravnim svetom i njegovim nametanjem korektnih „novogovor termina“. Taj i takav svet je sistematski napadao baš na tom mestu pa ste u emisijama „Top gira“ skoro u istoj meri slušali o karakteristikama pojedinih automobila koliko i o voditelju iritantnim „vrednostima“ određenih naroda, koje su stvorile ta kola. Tako se, recimo, pamte skandali u emisijama zbog Džeremijevog otrovnog jezika kada je pevao stihove poznate dečje pesmice koju su rasisti koristili da vređaju crnce ili kada je do te mere iziritirao Argentince tablicama na kolima koje su asocirale na Foklandski rat da je umalo linčovan i proteran iz zemlje. Njegovo politički nekorektno obraćanje pojedinim etničkim grupama, zapravo otvoreni rasistički komentari na račun Indijanaca, Meksikanaca i generalno celokupne „žute rase“, kako je voleo da kaže, dovodili su do ludila britanske televizijske cenzore i čelnike u Bi-Bi-Siju. Klarkson im je lakonski uzvraćao ironičnim ili, zavisno od situacije, ciničnim osmesima i odmah nekim novim skandalom. U tom smislu je bio veoma duhovit kada je odlučio da kroz Indiju putuje „jaguarom“ za koji je bio prikačen pokretni toalet, s obrazloženjem da se svako u toj zemlji bar jednom zarazio stomačnim bolestima zbog čega je završio na šolji, pa je on , eto, svoju poneo da mu stalno bude nadohvat ruke. Našeg je „juga“ proglasio najgorim automobilom koji je ikada napravljen, a u jednoj emisiji ga je uništio projektilom iz tenka. Ismevao je američka i nemačka kola (mada je nekima od ovih potonjih, kojima se divio, umeo da čestita gestom koji je opasno ličio na nacistički pozdrav!) veličao britanska i ona američka za koja su njegovi sredovečni istomišljenici smatrali da su „kul“. U tom je kontekstu imao i uvredljivo koncipiranu listu automobila koji su „kul“ i koji to nisu. Zapravo, teško da se može naći ijedan momenat u njegovoj emisiji koji bi mogao da bude po volji televizijskih cenzora i čuvara novog morala. Ipak, koliko god da je možda predstavljao ventil „onih drugih“, činjenica da je puštan da bude ventil „tim drugima“ davala je na značaju principima „onih prvih“. Manipulacija njime u ovom kontekstu, a samim tim i masama, s vremenom je dobila epske proporcije.

Ipak, njegov stil razmaženog, bezobraznog i buntovnog dečaka u telu sredovečnog „mačo-Engleza“ jeste ono što je „Top gir“ uzdiglo na nivo svetske televizijske senzacije. U Bi-Bi-Siju su to vrlo dobro znali i zato su tolerisali sve njegove ispade, brojeći svake nedelje milione, prinuđeni da se uz to brojanje stalno nekome zbog Klarksonovih „meni niko ne može ništa“ poza, komentara i provokacija iznova izvinjavaju. Krivi su, dakle, koliko i on. I pristajali su drage volje da budu krivi sve dok se on nije previše uneo u ulogu sredovečnog momka kome niko nije dorastao i samim tim mu niko ne može ništa. I dok je na udaru još bila samo politička korektnost i klinačko provociranje pojedinih etničkih grupa, pa i čitavih nacija, u Bi-Bi-Siju su to trpeli glumeći – baš kao i njihov neukroćeni goropad kada bi ga ponela ideja o sopstvenoj veličini i važnosti – da su posebno povređeni nekorektnošću svoje zvezde. Bila je to dobro uvežbana igra po žici koju su svi rado igrali dok, eto, Klarkson nije konačno prešao crtu napadom na sopstvenog producenta. Crnce je mogao da naziva „čamugama“, Azijate „žutima“, Amerikance Jenkijima i sve ostale nekim drugim imenima koje današnja politička korektnost Zapada više ne toleriše, ali nasrtaj na producenta nisu istrpeli. I nisu poklekli čak ni kada je u prvom danu po objavljivanju njegovog udaljavanja iz programa na internetu za vraćanje junaka sredovečnog mačizma i antiglobalističkog ritera protiv jednoumlja korektnosti peticiju potpisalo preko milion ljudi iz čitavog sveta. On je ipak odbačen. Emisija, navodno, ostaje, i to bez njega.

Municija novog-starog hladnog rata

Ono što ovakav epilog čini još zanimljivijim, posebno u aktuelnom odnosu snaga između Istoka i Zapada – samo nekoliko sati po objavljivanju odluke Bi-Bi-Si čelnika da mu se više ne produžava ugovor, Klarksonu su posao ponudili čelnici ni manje ni više nego ruske vojne televizijske stanice „TV Zvezda“ iz Moskve, nudeći mu priliku da za njih radi sličnu emisiju o automobilima. Oko trista pedeset miliona Klarksonovih obožavalaca širom sveta, koji su redovno gledali njegove britanske emisije, tako bi mogli da dobiju još jednu priliku da svog „hrabrog“ ljubimca otrovnog jezika ponovo gledaju. Na taj način je Džeremi postao municija novog-starog hladnog rata u kojem, sasvim sigurno, svoju poziciju neće biti u stanju da na sasvim „kul“ način sagleda, prihvati i odigra u praksi kao što je do sada činio glumeći velikog sebe za sve male poslušnike novog poretka i njegovih vrednosti, po kojima bi mnogi od njih za mnogo manje političke nekorektnosti verovatno zaglavili i u zatvoru. Teško ga je, međutim, zamisliti u toj ruskoj varijanti. Ona mu ne bi ostavila manevarski prostor za frajersko promovisanje lažnog engleskog mačizma i bezobrazne beskompromisnosti kojima se tako dugo i tako uspešno dičio kao zvezda „Top gira“ sa Ostrva. Jednostavno, to ne bi bilo „to“, a ni on „On“. Čak ni za mnogo više miliona na računu nego do sada.

 

[/restrictedarea]