Ima li Zorane u avionu

Piše Filip Rodić

Sukob ministarke Zorane Mihajlović i Andrićevog venca, pre svega sa savetnicom predsednika Stanislavom Pak Stanković, sa većim ili manjim intenzitetom gori već skoro šest meseci. Incident sa avionom tokom putovanja Tomislava Nikolića u Vatikan samo je dodao novu snagu plamenu

Najnovije varničenje na relaciji Andrićev venac – Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture započelo je kada je Stanislava Pak Stanković optužila Zoranu Mihajlović za medijske napade na predsednika države Tomislava Nikolića ocenjujući da ministarka „to radi“ bez znanja premijera Aleksandra Vučića, „jer je njen cilj pozicija premijera ili predsednika države“. Pak Stanković je napad na svog šefa videla u medijskim napisima u vezi sa incidentom kada je prinudno sleteo avion kojim je leteo za Vatikan, iza kojih veruje da stoji Mihajlovićeva, ali i u ministarkinim izjavama povodom Nikolićeve odluke o učešću Vojske Srbije na Paradi u Moskvi. „Kako je moguće da se informacija o prolivanju kafe pojavi u javnosti kad piloti ne smeju da je iznose 72 sata? Ali, to je brzo izašlo u javnost. Kome je u interesu i ko je to plasirao? Ako je informacija procurila iz Direktorata, gde je direktor kojeg je postavila ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović… građanima je jasno ko stoji iza napada na predsednika Republike sa ciljem da vlada i predsednik padnu“, kazala je Nikolićeva savetnica i ocenila da je cilj te informacije bio da se minimizira incident sa avionom i da se diskredituje predsednik.

[restrictedarea]

Polemika s osobljem Vrlo je verovatno da Stanislava Pak Stanković u ovim procenama nije mnogo pogrešila. Suština medijske buke oko prolivanja kafe postala je nedvosmisleno jasna kada je beogradski dnevnik „Blic“ na naslovnoj strani 21. aprila objavio naslov „Dokazano: Nikolić i njegovi savetnici su izmislili dramu“ i dan kasnije, 22. aprila, kada je objavio naslov „Lažljivi savetnici obrukali Nikolića – od predsednika Srbije napravili čoveka kojem se svi smeju“. Kao i prethodni put kada je u medijima vođena intenzivna kampanja protiv Nikolića, početkom januara zbog navoda o „zoni zabranjenog leta iznad Bajčetine“, i ovaj put je ratni barjak u rukama dnevnika „Blic“, koji, već je ustanovljeno, sa ogromnom dozom entuzijazma koristi svaku priliku da napadne Nikolića, dok prema Mihajlovićevoj ima više nego blagonaklon odnos. Taj blagonakloni odnos, ili bolje reći simbioza, nije nestala ni ovaj put, pošto „Blic“ neskriveno staje na Mihajlovićkinu stranu, pa čak objavljuje i njenu izjavu da „ne polemiše s osobljem“. U ovoj izjavi su se, moguće je, i „Blic“ i Mihajlovićeva malo preračunali i možda je u pitanju medveđa usluga, jer ova njena rečenica više govori o njoj samoj nego o meti Pak Stanković. Iz nje više od svega drugoga izbija osionost, bahatost i bezobrazluk.

Drama po „Blic“ standardu Podjednako osion, bahat i bezobrazan je i sam „Blic“, koji u broju od 19. aprila piše da su predsednik i njegovi ljudi „drhtali bez razloga“ tokom incidenta sa avionom. Ovakav pristup događaju postavlja dva pitanja. Prvo je da li bi dovoljan razlog za drhtanje bio da se avion srušio i da su poginuli. Drugo je pitanje da li su hrabre kolege iz „Blica“ predvođene Veselinom Simonovićem imune na situaciju u kojoj avion u kojoj se nalaze dva minuta nekontrolisano gubi visinu. No, „Blic“ i ostali mediji koji eksploatišu ovu „avanturu“ da bi dodatno diskreditovali i ponizili predsednika Nikolića samo su oruđe i prašinari u mnogo ozbiljnijem sukobu na mnogo višem nivou. Onom između Andrićevog venca i Mihajlovićeve. Postavlja se prirodno pitanje šta bi mogao biti uzrok za ovako žestok rat dva prsta iste ruke. Nikolić je osnivač Srpske napredne stranke, čiji je Mihajlovićeva potpredsednik, a predsednikovo „osoblje“, kako kaže ministarka, jeste član Glavnog odbora ove partije. Po narodnoj poslovici „vrana vrani oči ne vadi“, a pošto se to ovde događa naočigled čitave Srbije, može se zaključiti ili da vrane nisu iz istog jata, ili da nisu iste vrste. Kao što je „Pečat“ ranije pisao, sumnje da je Mihajlovićeva vrana druge vrste i da je ona tuđinski projekat imaju utemeljenje.

Tokom prethodne eskalacije sukoba, Aleksandar Vučić je Mihajlovićevoj dao žuti karton, svojevrsni ukor pred isključenje, i pride javno podržao Tomislava Nikolića. Zorana Mihajlović je ukor primila ćutke, ali kao što smo i predvideli, radilo se samo o primirju, a ne o kraju borbe. Da li će posle ovoga uslediti drugi žuti karton i isključenje iz tima?

[/restrictedarea]